Rebalans – budžetska slika i prilika

Juče je na zvaničnom sajtu Gradske uprave Kruševca objavljen poziv za javnu raspravu – tema je rebalans budžeta za 2026. godinu. U okviru ove informacije, na sajtu GU su objavljena i dva dokumenta: Predlog rebalansa i Predlog investicija za rebalans. Pogledali smo tu dokumentaciju i uradili jednu analizu. Šta nam teško…? Možda neko i pročita sve ovo. Ali, što je bilo do nas…

Analiza ova dva dokumenta pokazuje da je rebalans budžeta grada Kruševca za 2026. godinu izrazito investiciono orijentisan, ali sa nekoliko važnih strukturnih slabosti i političko-ekonomskih implikacija.

1. Opšta slika budžeta: veoma ambiciozan, ali oslonjen na preneta sredstva

Ukupan budžet grada nakon rebalansa iznosi:

• 9,29 milijardi dinara ukupno
• od toga:
  • 9,13 milijardi iz budžeta
  • 162,4 miliona iz drugih izvora

Ključna stvar je da čak:

• 1,476 milijardi dinara čine preneta neutrošena sredstva iz ranijih godina

To znači da skoro $15.9\%$budžeta ne dolazi iz tekućih prihoda, već iz viškova i nerealizovanih projekata iz prethodnih godina.

To ima dva moguća značenja:

1. Grad je finansijski likvidan i ima suficit.
2. Ili — što je češći slučaj kod lokalnih samouprava — realizacija investicija kasni, pa novac ostaje „zarobljen“ i prenosi se iz godine u godinu.

Po strukturi dokumenata, ovde je vrlo verovatno kombinacija oba faktora, ali sa ozbiljnim problemom sporog izvršenja kapitalnih projekata.

2. Prihodna strana: Kruševac veoma zavisi od poreza na zarade

Najveći prihod grada je:

• porez na zarade — 4,345 milijardi dinara

To čini $46.8\%$celog budžeta.

To znači da je fiskalna stabilnost Kruševca direktno vezana za:

• zaposlenost,
• industriju,
• plate u privatnom sektoru,
• i ukupnu ekonomsku aktivnost.

To je relativno zdrav model za lokalnu samoupravu, jer pokazuje da grad ima solidnu bazu zaposlenih i privrede.

Dodatno:

• porez na imovinu donosi 735 miliona dinara
• porez na kapitalne transakcije 273 miliona

što pokazuje da tržište nekretnina i dalje generiše značajan promet.

3. Investicioni plan: dominantno komunalni i infrastrukturni karakter

Najveći deo investicija odlazi na:

• saobraćajnice,
• vodovod,
• kanalizaciju,
• toplovode,
• javnu rasvetu,
• eksproprijaciju zemljišta.

To je klasičan model „komunalnog razvoja“.

Najveći projekti:

Istočna obilaznica – eksproprijacija

• 100 miliona dinara

Ovo je strateški najvažniji projekat u dokumentu.

Ako obilaznica bude završena u narednim godinama, može:

• rasteretiti centar,
• povećati vrednost industrijskih zona,
• ubrzati logistiku,
• povećati investicionu atraktivnost grada.

Ali treba primetiti: trenutno se finansira samo eksproprijacija, ne i sama izgradnja.

To znači da je projekat još u pripremnoj fazi. Pisali smo o ovom „Skadru na Bojani“ i ranije.

Javno osvetljenje

Ukupno:

• 61 milion + 42 miliona = 103 miliona dinara

To je ogroman iznos za rasvetu.

Ekonomski gledano, ovo može imati smisla samo ako:

• prelazak na LED rasvetu značajno smanjuje troškove električne energije,
• postoji model energetske efikasnosti,
• ili je u pitanju dugoročni ESCO koncept.

U suprotnom, postoji rizik da je ulaganje infrastrukturno „atraktivno“, ali sa slabim ekonomskim multiplikatorom.

4. Veliki problem: ogromna fragmentacija projekata

Dokument sadrži desetine malih projekata:

• vodovodi po ulicama,
• kanalizacija po naseljima,
• pojedinačni parking prostori,
• manje rekonstrukcije.

To politički izgleda dobro jer „svako naselje dobije nešto“.

Ali ekonomski:

• povećava administrativne troškove,
• usporava realizaciju,
• povećava rizik od probijanja rokova,
• i razvodnjava razvojni efekat.

Primer: samo vodovodnih i kanalizacionih projekata ima nekoliko desetina.

To govori da grad nema nekoliko velikih transformacionih projekata, već veliki broj manjih intervencija.

5. Struktura ulaganja: dominira „tvrda infrastruktura“

Vrlo malo novca ide u:

• razvoj privrede,
• inovacije,
• IT,
• preduzetništvo,
• industrijske podsticaje,
• obrazovanje visoke dodate vrednosti.

Budžet je izrazito:

• građevinski,
• komunalni,
• urbanistički.

To kratkoročno podiže vidljivost rezultata, ali dugoročno ne garantuje ubrzan rast lokalnog BDP-a.

6. Posebno zanimljiv detalj: veliki broj prenetih i starih sredstava

U dokumentu postoje sredstva koja se prenose još od:

• 2021. godine

To je veoma važan signal.

Na primer:

• sredstva za škole,
• domove kulture,
• kanalizaciju,
• mesne zajednice,
• čak i sitne donacije od nekoliko hiljada dinara

stoje godinama neraspoređena.

To ukazuje na:

• spor administrativni aparat,
• problem realizacije,
• nedovoljnu projektnu spremnost,
• ili političko prebacivanje projekata između budžetskih godina.

7. Političko-ekonomska logika rebalansa

Ovaj rebalans nosi vrlo prepoznatljiv obrazac:

Fokus na:

• puteve,
• parkinge,
• rasvetu,
• parkove,
• vidljive radove.

To su projekti koji:

• brzo stvaraju politički efekat,
• lako se komuniciraju građanima,
• i fizički su vidljivi.

Mnogo manje ima ulaganja koja dugoročno menjaju ekonomsku strukturu grada.

8. Fiskalna stabilnost – trenutno dobra, ali uz oprez

Pozitivno:

• visok nivo poreskih prihoda,
• nema vidljive eksplozije zaduživanja,
• stabilni transferi,
• značajan suficit/preneta sredstva.

Negativno:

• visok nivo oslanjanja na preneta sredstva,
• potencijalno slaba realizacija kapitalnih projekata,
• veliki broj sitnih investicija,
• mala ulaganja u razvojnu ekonomiju.

9. Najspornije stavke sa ekonomskog aspekta

„Izložbeni park vojne opreme“

• 50 miliona dinara
• plus skoro 8 miliona za dokumentaciju i nadzor

Ukupno skoro 58 miliona dinara.

Ekonomski efekat ovog projekta je vrlo upitan.

Osim simboličko-turističke funkcije, teško da generiše:

• nova radna mesta,
• privredni rast,
• ili ozbiljan turistički prihod.

Park mladih

• 41 milion dinara

Urbanistički korisno, ali opet više socijalno-politički nego razvojno-ekonomski projekat.

10. Šta ovaj budžet zapravo govori o Kruševcu?

Suštinski:

Kruševac trenutno funkcioniše kao grad koji:

• održava stabilne javne finansije,
• investira intenzivno u komunalnu infrastrukturu,
• ali još nema jasnu strategiju ekonomskog transformacionog razvoja.

Ne vidi se:

• tehnološka strategija,
• industrijska modernizacija,
• razvoj novih sektora,
• ozbiljna podrška MSP,
• niti investicije koje podižu produktivnost ekonomije.

Dominira logika: „gradilište i održavanje sistema“. To je dovoljno za održavanje stabilnosti grada.

Ali nije dovoljno za snažan razvojni iskorak u narednih 10–15 godina.

Termin za rebalans

Ovo je jedan od najvažnijih političko-ekonomskih signala u čitavom dokumentu.

Rebalans krajem maja praktično znači da je prvobitni budžet već posle četiri-pet meseci postao neodrživ ili neupotrebljiv u originalnoj formi.

U teoriji javnih finansija, rebalans nije sam po sebi problem. Problem je kada dolazi:

• prerano,
• obimno,
• i sa velikim promenama strukture rashoda.

A ovde imamo upravo to.

Šta prerani rebalans obično znači?

Postoji nekoliko mogućih razloga.

1. Prvobitni budžet nije bio realno planiran

To je najčešći slučaj u lokalnim samoupravama.

Budžet se krajem prethodne godine često pravi:

• politički optimistično,
• bez potpuno spremne projektne dokumentacije,
• sa nerealnim rokovima,
• ili sa „rezervisanim“ projektima za kasnije političke odluke.

Onda se tokom prvog kvartala vidi:

• šta može da se realizuje,
• šta kasni,
• šta nema dozvole,
• šta nije spremno za tender,
• gde su cene porasle,
• i gde su potrebna nova sredstva.

Tada dolazi rebalans.

2. Rebalans pokazuje da je investicioni ciklus naknadno „naduvan“

U dokumentima se vidi veliki broj:

• novih ili korigovanih infrastrukturnih stavki,
• prenetih obaveza,
• nastavaka radova,
• dodatnih faza projekata.

To je tipičan znak da prvobitni budžet nije sadržao stvarno stanje investicionih potreba.

Drugim rečima: budžet za 2026. verovatno je usvojen više kao politički dokument, a manje kao potpuno operativni finansijski plan.

3. Vrlo verovatno postoje problemi sa realizacijom kapitalnih projekata

Ovo je možda i ključna stvar.

Dokument pokazuje ogromna preneta sredstva iz prethodnih godina.

To znači:

• projekti nisu završavani planiranom dinamikom,
• novac je ostajao neutrošen,
• pa sada mora da se „prepakiva“ kroz rebalans.

To je veoma česta pojava kada:

• tenderi kasne,
• žalbeni postupci traju,
• nema izvođača,
• projekti nisu spremni,
• ili lokalna administracija nema kapacitet da vodi veliki broj investicija paralelno.

A Kruševac upravo ima ogroman broj paralelnih projekata.

4. Politički aspekt je veoma važan

Rebalans u maju često ima i političku funkciju.

Njime se:

• ubrzavaju vidljivi projekti,
• dodaju „popularne“ investicije,
• preraspodeljuje novac ka projektima koji donose političke poene.

Pogledajte strukturu:

• parkovi,
• rasveta,
• parking,
• ulice,
• parterno uređenje,
• sportski i vizuelni projekti.

To su investicije koje građani odmah vide.

Rebalans omogućava vlasti da:

• brzo reaguje,
• menja prioritete,
• i politički „pojača“ projekte koji imaju najveći efekat u javnosti.

5. Ekonomski problem: budžet gubi predvidivost

Kada se rebalans radi veoma rano, to šalje signal:

da prvobitni budžet nije bio dovoljno precizan.

To ima nekoliko posledica:

Za privredu:

Izvođači i firme teže planiraju poslovanje.

Za upravu:

Administracija ulazi u stalno „krpljenje“ budžeta.

Za investitore:

Stvara se utisak da razvojni plan nije potpuno stabilan.

6. Ali postoji i druga strana — prihodna baza izgleda jače od očekivanja

Treba biti pošten: nekad rani rebalans dolazi i zato što su prihodi bolji od plana.

Ovde vidimo veoma snažne poreske prihode:

• porez na zarade preko 4,3 milijarde dinara
• porez na imovinu preko milijardu

Moguće je da je grad tokom prvih meseci video:

• veći priliv prihoda,
• bolju naplatu,
• ili dodatne transfere,

pa sada pokušava da ubrza investicije.

Međutim, po strukturi dokumenta, deluje da je dominantniji razlog ipak korekcija i prepakivanje rashoda, a ne eksplozija prihoda.

7. Najvažniji zaključak

Rebalans u maju nije „normalna rutina“.

On pokazuje da:

• prvobitni budžet nije bio dovoljno stabilan,
• investiciono planiranje nije bilo potpuno završeno,
• i da grad funkcioniše u režimu stalnog prilagođavanja.

To ne znači automatski finansijski problem.

Ali znači: da sistem planiranja i realizacije kapitalnih investicija očigledno nije dovoljno precizan i dugoročno usklađen.

Toliko od nas ovom prilikom. Ko razume – shvatiće!