Istočna obilaznica oko Kruševca: Put koji traje duže od nekih brakova, mandata i urbanističkih obećanja

Ako ste poslednjih dvadesetak godina makar jednom prošli kroz Kruševac u špicu, velika je šansa da ste čuli istu rečenicu: „Kad se završi Istočna obilaznica, grad će konačno prodisati.“

Problem je samo u tome što ta rečenica polako prelazi iz urbanističkog plana u lokalni folklor. Istočna obilaznica – kruševački lokalni mit. Kao Čudovište iz Loh Nesa, kao Jeti, kao moravska Karakondžula, kao Drekavac…

Istočna obilaznica oko Kruševca danas je verovatno najdugovečniji infrastrukturni projekat u Rasinskom okrugu. To je projekat koji je preživeo promene vlasti, ministara, direktora, urbanističkih planova, cena asfalta, pa verovatno i nekoliko generacija geometara.

A sada, prema budžetskim dokumentima grada Kruševca za 2026. godinu, projekat ponovo ulazi u novu fazu. Ili, preciznije rečeno — u još jednu novu fazu.

Šta je zapravo Istočna obilaznica?

Planirana obilaznica trebalo bi da poveže:

• petlju „Kruševac Istok“ na Moravskom koridoru,
• istočne delove grada,
• Bivolje,
• Parunovac,
• Bruski put,
• i buduće razvojne zone grada.

Ukupna planirana dužina trase iznosi oko osam kilometara (tačno 8.690m kako stoji u budžetu za 2026.) i radi se u više etapa.

Zvanično objašnjenje razloga za izgradnju se daje kroz sledeće stavke:

• rasterećenje centra grada,
• izmeštanje tranzitnog saobraćaja,
• povezivanje sa Moravskim koridorom,
• bolja logistika i pristup industrijskim zonama.

U prevodu: da kamioni više ne prolaze kroz pola grada kao da su krenuli na reli kroz kruševačke semafore.

Projekat koji traje skoro četiri decenije

Najzanimljiviji deo cele priče jeste činjenica da koreni projekta sežu još u osamdesete godine prošlog veka. Da, dobro ste pročitali…

Prema budžetskoj dokumentaciji grada, Istočna obilaznica se kao ideja i planski projekat provlači praktično još od 1986. godine. Tokom decenija menjali su se:

• urbanistički planovi,
• trase,
• prioriteti,
• finansijeri,
• zakoni o eksproprijaciji,
• pa čak i sama filozofija razvoja saobraćaja.

Ali obilaznica je ostala — večito „u narednoj fazi“.

To je možda i najprecizniji opis srpske infrastrukture: uvek postoji sledeća faza.

Moravski koridor je sve promenio

Prava drama počinje tek izgradnjom Moravskog koridora.

Onog trenutka kada je Kruševac dobio direktnu vezu sa auto-putem, Istočna obilaznica više nije bila samo lokalni projekat, već strateška saobraćajnica bez koje cela petlja „Kruševac Istok“ nema puni smisao.

Zbog toga su radovi intenzivirani tokom 2023. i 2024. godine, a država je preko Puteva Srbije preuzela značajan deo projekta.

Ministarstvo građevinarstva je krajem 2025. izdalo građevinsku dozvolu za prvu fazu obilaznice, a procenjena vrednost tih radova iznosi oko 650 miliona dinara bez PDV-a.

Problem broj 1: Eksproprijacija

I tu dolazimo do večitog neprijatelja svih velikih infrastrukturnih projekata u Srbiji: imovinsko-pravnih odnosa.

Radovi na obilaznici više puta su prekidani upravo zbog eksproprijacije zemljišta i objekata na trasi.

U januaru 2025. gradski urbanista izjavio je da je konačno završena eksproprijacija spornih parcela u Bivolju i da se očekuje nastavak radova.

To je u Srbiji otprilike ekvivalent rečenici: „Sad stvarno krećemo.“

Međutim, već tokom iste godine Vlada Srbije ponovo utvrđuje javni interes za novu eksproprijaciju na drugoj deonici trase.

Drugim rečima: čim rešite jednu parcelu, pojavi se druga. I tako kilometrima.

Koliko će sve to koštati?

Tu stvari postaju zanimljive.

Prema budžetskim planovima:

• ukupna vrednost pojedinih etapa meri se stotinama miliona dinara,
• a projekat će se finansirati kroz više budžetskih godina.

Samo za pojedine faze u narednim godinama planirani su izdaci od više stotina miliona dinara. Istovremeno, grad Kruševac već sada funkcioniše sa značajnim budžetskim deficitom koji prelazi milijardu dinara.

To ne znači da će grad bankrotirati, ali znači da će svaki veliki infrastrukturni projekat postajati politički i finansijski sve osetljiviji.

Jer, asfalt je skup. Eksproprijacija još skuplja. A produžavanje rokova tradicionalno najskuplje.

Zašto obilaznice u Srbiji gotovo nikada nisu samo putevi?

Ovde dolazimo do važnog urbanističkog pitanja.

Iskustva iz regiona pokazuju da obilaznice često ne služe samo za rasterećenje saobraćaja. One vrlo brzo postaju:

• osnova za širenje grada,
• nova građevinska zona,
• magnet za investitore,
• budući prostor za hale, pumpe, markete i logističke centre.

Upravo zato je trasa Istočne obilaznice urbanistički veoma važna.

Već postoje planovi povezivanja sa:

• budućim sportskim kompleksom,
• putem ka aerodromu Rosulje,
• novim razvojnim zonama grada.

Drugim rečima: put vrlo brzo postaje mnogo više od puta. A to automatski podiže i cenu zemljišta oko trase.

Građani žele manje gužve. Stručnjaci upozoravaju na nešto drugo.

Saobraćajni stručnjaci uglavnom podržavaju izmeštanje tranzita iz centra grada. Kruševac već godinama ima ozbiljan problem sa:

• kamionskim saobraćajem,
• uskim gradskim pravcima,
• opterećenjem kružnih tokova,
• i vezom prema Brusu i Kopaoniku.

Ali iskustva iz regiona pokazuju i drugu stranu medalje: nova saobraćajnica često samo pomeri gužvu nekoliko kilometara dalje ako se paralelno ne rešavaju:

• lokalne ulice,
• priključci,
• parking,
• javni prevoz,
• i planska gradnja.

Jer nijedna obilaznica ne može sama da reši loš urbanizam.

Najveće pitanje: kada će stvarno biti završena?

To je pitanje koje u Kruševcu danas verovatno ima status lokalnog sporta.

Zvanične najave postoje.
Radovi postoje.
Mašine postoje.
Dozvole postoje.

Ali postoji i iskustvo građana koji su slične rokove slušali više puta.

Prema poslednjim informacijama, deo trase od petlje „Kruševac Istok“ prema gradu već je izveden, dok se nastavak prema Bivolju i Bruskom putu nalazi u različitim fazama projektovanja, dozvola i eksproprijacije.

Drugim rečima: obilaznica više nije samo građevinski projekat.

Postala je test sposobnosti države i grada da jedan veliki infrastrukturni posao završe bez beskonačnih „privremenih faza“.

I na kraju — najveća ironija

Kada Istočna obilaznica jednog dana konačno bude potpuno završena, vrlo je moguće da će odmah krenuti priča o:

• novim trakama,
• proširenjima,
• dodatnim petljama,
• novim priključcima,
• i „drugoj fazi modernizacije“.

Jer u Srbiji nijedan put nikada nije potpuno gotov.

On samo ulazi u sledeći tender.