Da li je „prebiti kao vola u kupusu“ povezano sa turskim porezom? Kruševac krije zanimljiv odgovor

„Prebiću te kao vola u kupusu!“ Koliko puta smo čuli ovu rečenicu? Verovatno hiljadu puta. Ali da li ste se ikada zapitali zašto baš u kupusu?

Postoji zanimljivo narodno objašnjenje: izreka navodno potiče iz vremena turske vlasti, kada je porez na kupus bio toliko veliki da je svaka šteta koju bi stoka napravila u kupusištu predstavljala ozbiljan udarac domaćinu. Ako bi vo ušao u kupus, pojeo i izgazio usev, gazda bi navodno imao razloga da ga „prebije kao vola u kupusu“.

Zvuči dobro. Čak veoma dobro. Samo što za taj deo priče nemamo istorijski dokaz. Ali postoji nešto što je možda još zanimljivije: kupus je zaista bio predmet dažbina u osmanskom Kruševcu.

Kupus je u Kruševcu imao poresku tarifu

U osmanskim zakonima za Kruševački sandžak kupus se izričito pominje kao roba koja podleže tržišnoj dažbini. Podaci su sačuvani u Kanun-nami Kruševačkog sandžaka, koju je objavila istoričarka Desanka Bojanić u knjizi Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za Smederevsku, Kruševačku i Vidinsku oblast.

Za Kruševac se propis pojavljuje u sažetom defteru iz 1530/31. godine, a potvrđen je i u opširnom popisu Kruševačkog sandžaka iz 1536. godine – poznatom kao Defter-i mufassal Liva-i Alacahisar, TTD 179.

I tu dolazimo do podatka koji zvuči kao da je ispao iz neke istorijske anegdote. Za kupus se naplaćivalo:

• 2 aspre ako je dopremljen kolima
• 2 aspre za konjski tovar
• 1 aspra ako je dopremljen u bisagama

Dakle, nije se plaćalo „po glavici“. Bila je to tržišna dažbina vezana za način dopremanja robe.

Drugim rečima, izraz „turski porez na kupus“ nije sasvim precizan. Istorijski tačnije bilo bi reći da je u Kruševcu postojala dažbina na kupus koji je kao roba dopreman na tržište.

Koliko su bile dve aspre?

Tu priča postaje još zanimljivija. U osmanskom popisu Kruševca iz 1536. godine zabeležene su i vrednosti žitarica. Pet tovara pšenice vredelo je 140 akči, četiri tovara ječma 84 akče, a osam tovara prosa 168 akči.

To znači da je:

jedan tovar pšenice vredeo 28 akči,
jedan tovar ječma 21 akču,
jedan tovar prosa 21 akču.

Ako dve aspre uporedimo sa cenom pšenice, dobijamo zanimljiv odnos: 2 aspre predstavljale su oko sedam odsto vrednosti jednog tovara pšenice. Uz oprezno preračunavanje tadašnjih mera, jedna aspra odgovarala bi približno vrednosti 4,5 kilograma pšenice, a dve aspre približno devet kilograma. Dakle, dažbina od dve aspre nije bila nešto što se može opisati kao „jedna sitna para“. Ali nije bila ni porez zbog kojeg bi proizvođač propao.

Nije svaki kupus bio oporezovan

Još jedna važna stvar često se izgubi u pričama o „turskim porezima“. Osmanski propisi razlikovali su povrće za sopstvene potrebe od komercijalne proizvodnje.

U jednom od propisa navodi se da raja ne daje ušur za povrće koje je zasadila oko svoje kuće za sopstvene potrebe, dok se za povrće i voće zasađeno dalje od kuće ušur (porez) plaća. U tim propisima kupus se navodi kao „kelem“.

Dakle, čovek koji je gajio kupus iza kuće za svoju porodicu nije nužno bio u istoj poreskoj situaciji kao onaj koji je proizvodio povrće za tržište.

A kada je kupus stigao na tržište u Kruševcu – onda je čekala baždarinа.

Kruševac 1536. – grad koji je živeo od trgovine

Zašto je ovo posebno zanimljivo Kruševčanima? Zato što osmanski popis iz 1536. pokazuje da Kruševac nije bio mala i beznačajna kasaba.

U gradu su živeli brojni zanatlije – kasapi, kovači, bravari, sarači, papučari, krojači, bojadžije, mutavdžije i drugi. A država je od grada ubirala ozbiljan prihod.

Ukupan godišnji prihod vezan za Kruševac iznosio je 60.000 akči. Od toga je čak 40.000 akči dolazilo od tržišnih taksi, kazni i globi, poreza na burad i drugih tržišnih prihoda. To je oko dve trećine ukupnog prihoda.

Kruševac je, dakle, imao živo tržište. Kroz njega su prolazile različite vrste robe – žito, vino, meso, sir, med, ulje, riba, povrće… I među njima – kupus.

A šta je sa volom?

Tu se vraćamo na početak. Da li je izreka „prebiti kao vola u kupusu“ nastala zbog turskog poreza na kupus? Za sada – ne možemo to da tvrdimo.

Jezička objašnjenja frazema mnogo su jednostavnija: uđe u kupusište, napravi veliku štetu, pojede i izgazi ono što je čovek uzgajao, pa ga vlasnik zbog toga prebije. Otuda slikovito poređenje.

Nema pronađenog osmanskog dokumenta koji povezuje nastanak izreke sa poreskim sistemom. Ali postoji istorijska činjenica koja narodnoj priči daje zanimljivu pozadinu:

kupus je u osmanskom Kruševcu zaista bio roba koja je imala svoju poresku tarifu.

Za konjski tovar – dve aspre.

Za bisage – jedna.

Za kola – dve.

Zato sledeći put kada neko kaže „prebiću te kao vola u kupusu“, možda neće biti loše setiti se da je taj kupus u Kruševcu pre skoro pet vekova zaista imao svoju cenu – i svoju dažbinu.

Samo, izgleda, za to nije bio kriv.

Izvori

Desanka Bojanić, Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za Smederevsku, Kruševačku i Vidinsku oblast.

Defter-i mufassal Liva-i Alacahisar, TTD 179, opširni osmanski popis Kruševačkog sandžaka iz 1536. godine.

Dragana Amedoski, „Kruševac u osmanskom popisu iz 1536. godine“, Mešovita građa, Nova serija XXIX, Istorijski institut, Beograd.

Za jezičko tumačenje frazema korišćena je stručna literatura o poreklu izraza „prebiti kao vola u kupusu“.