Grožđa ima, ali zarade nema: Dobra berba u Srbiji pritisla cene

Ovogodišnja berba grožđa u Srbiji protiče uz solidan kvalitet i obilnu ponudu, ali vinogradari se suočavaju sa problemom koji se ponavlja iz godine u godinu: kada prinos podbaci, nema dovoljno grožđa, a kada dobro rodi, tržište obori cenu. U Župi i Rasinskom okrugu, gde vinogradarstvo predstavlja važan deo tradicije i poljoprivrede, pitanje je koliko će proizvođačima na kraju ostati od ovogodišnjeg roda.

U vinogradima širom Srbije berba još traje. Posle dugotrajne suše, koja je tokom vegetacije zadavala glavobolje poljoprivrednicima, ovogodišnji rod grožđa u mnogim krajevima iznenadio je količinom. Kvalitet je, prema dostupnim zapažanjima proizvođača, uglavnom solidan, iako se razlikuje od položaja do položaja, sorte, primenjene agrotehnike i količine padavina koju je vinograd dobio.

Za vinogradare bi to, na prvi pogled, trebalo da bude dobra vest. Međutim, dobra godina u vinogradu ne znači automatski i dobru godinu za kućni budžet.

Kada grožđe dobro rodi, cena postaje problem

Trenutno je ponuda grožđa na tržištu velika. Vinarije imaju mogućnost izbora, proizvođača je mnogo, a količine koje stižu iz različitih vinogradarskih područja dodatno pojačavaju pritisak na otkupne cene.

Prema informacijama sa tržišta, cene koje se trenutno nude prema vinarijama kreću se od 50 do 80 dinara po kilogramu za najkvalitetnije grožđe, u zavisnosti od sorte, kvaliteta i uslova otkupa. To je primetno manje nego prethodnih godina, kada su cene kvalitetnog grožđa dostizale 120, pa i 140 dinara po kilogramu.

Razlika nije mala. Za proizvođača koji preda nekoliko tona grožđa, svaki dinar po kilogramu predstavlja konkretnu stavku u prihodu. Kada se cena spusti sa 120 na 60 dinara, prihod za tonu predatog grožđa manji je za 60.000 dinara. Kod većih količina, razlika postaje još značajnija.

A troškovi proizvodnje nisu se prepolovili zajedno sa otkupnom cenom.

Suša nije nestala iz računice

Ovogodišnji rod ne može se posmatrati samo kroz broj kilograma. Dugotrajna suša ostavila je posledice na vinogradarsku sezonu, a proizvođači su i ove godine morali da ulažu u obradu zemljišta, zaštitu vinove loze, gorivo, đubrivo, mehanizaciju i radnu snagu.

Tamo gde je bilo moguće navodnjavanje, ono je donosilo dodatne troškove. Tamo gde nije, vinogradari su zavisili od rasporeda padavina i sposobnosti zemljišta da zadrži vlagu. Kvalitet grožđa zato nije svuda isti, ali ni dobar kvalitet sam po sebi ne garantuje cenu koja će proizvođaču omogućiti pristojnu zaradu.

U vinogradarstvu, kao i u drugim granama poljoprivrede, prihod se ostvaruje jednom u sezoni, dok troškovi nastaju tokom cele godine. Vinograd ne može da se zasadi, održava i čeka samo do trenutka berbe. On zahteva rad i ulaganja i onda kada je rod slab, i onda kada je obilan.

Župa: tradicija koja mora da preživi tržište

Posebno je osetljivo pitanje u Župi aleksandrovačkoj, jednom od najpoznatijih vinogradarskih područja Srbije. Vinogradarstvo je ovde više od poljoprivredne delatnosti. Ono je deo lokalne tradicije, identiteta i privrede, a Župa je decenijama prepoznatljiva po vinogradima, vinu i sortama koje su postale njen zaštitni znak.

Slična pitanja postavljaju se i u drugim delovima Rasinskog okruga, ali i širom Srbije: kako održati vinograd kada se ulaganja povećavaju, a otkupna cena zavisi od trenutne ponude?

U Župi se proizvode različite sorte grožđa, od tradicionalnih do onih namenjenih savremenoj vinskoj proizvodnji. Među njima su Tamjanika, Prokupac, Smederevka, Chardonnay, Cabernet Sauvignon i druge sorte, čija se namena i tržišna vrednost razlikuju. Kvalitet, zdravstveno stanje grožđa, sadržaj šećera i pogodnost za određenu vrstu vina mogu značajno uticati na cenu, ali tržište u periodu velike ponude često sve te razlike ne vrednuje onoliko koliko bi proizvođači očekivali.

Za vinogradara, međutim, nije dovoljno da grožđe bude dobro. Potrebno je da postoji i kupac koji je spreman da takav kvalitet plati.

Stara poljoprivredna računica: ni premalo, ni previše

U ovoj situaciji ponovo se pokazuje paradoks sa kojim se poljoprivrednici često susreću. Kada grožđe ne rodi, problem je nedostatak količine i prihod je mali. Kada rodi dobro, problem postaje višak na tržištu i pad cene.

Naravno, veliki rod nije sam po sebi loš. Naprotiv, on bi trebalo da bude nagrada za trud i ulaganje. Problem nastaje kada tržište nema dovoljno prostora da apsorbuje proizvedene količine po ceni koja pokriva troškove i omogućava proizvođaču da nastavi proizvodnju.

U takvim okolnostima vinogradar se nalazi između dva pritiska. S jedne strane, ne može lako da smanji troškove bez posledica po kvalitet i budući rod. S druge, ne može značajno da utiče na cenu ako zavisi od otkupa i nema dovoljno mogućnosti za skladištenje, preradu ili direktnu prodaju.

Ko ima koristi od jeftinijeg grožđa?

Velika ponuda prirodno utiče na tržište. Vinarije imaju svoje troškove, planove proizvodnje, kapacitete i procene prodaje vina. Ni njima nije jednostavno da plasiraju sve proizvedene količine, naročito ako je potrošnja sporija ili ako se zalihe iz prethodnih sezona još nalaze u podrumima.

Ipak, pitanje koje se postavlja jeste: da li se teret tržišnog viška ravnomerno raspoređuje duž čitavog lanca, ili najveći deo pada cene na kraju snosi upravo vinogradar?

Odgovor nije moguće svesti na jednostavnu tvrdnju da su vinarije jedini krivac. Na cenu utiču ponuda, tražnja, troškovi prerade, prodaja vina, konkurencija i stanje na tržištu. Ali je legitimno pitati da li proizvođač grožđa, kao početna karika tog lanca, ima dovoljno pregovaračke snage i mogućnosti da zaštiti svoju ekonomsku računicu.

Jer, ako cena kvalitetnog grožđa padne na 50–80 dinara, a troškovi ostanu visoki, pitanje više nije samo koliko će vinogradar zaraditi ove godine. Pitanje je i da li će sledeće godine imati razloga da nastavi da obrađuje vinograd.

Rešenja postoje, ali zahtevaju više od dobre berbe

Jedan od mogućih odgovora jeste snažnije povezivanje proizvođača. Udruživanje vinogradara može povećati njihovu pregovaračku poziciju, olakšati zajedničku nabavku repromaterijala, organizaciju berbe i transport, ali i omogućiti bolje planiranje plasmana.

Druga mogućnost je veće oslanjanje na preradu i proizvode sa dodatom vrednošću. Tamo gde postoje uslovi, deo grožđa može se preraditi u vino, sok ili druge proizvode, čime se proizvođač ne oslanja isključivo na trenutnu otkupnu cenu sirovine. To, naravno, zahteva ulaganja, znanje, opremu, tržište i odgovarajuću organizaciju, pa nije rešenje za svakog vinogradara.

Važni su i bolja saradnja sa vinarijama, unapred ugovorena proizvodnja, jasniji kriterijumi kvaliteta i dugoročnije planiranje. Ako se zna koje sorte, kakav kvalitet i koje količine su potrebne tržištu, smanjuje se rizik da se u isto vreme proizvede mnogo grožđa za koje nema dovoljno kupaca.

Uloga lokalnih i državnih institucija takođe može biti značajna. Posebno kroz podršku modernizaciji vinogradarstva, promociji vina, razvoju vinskog turizma i povezivanju proizvođača sa tržištima. Župa i Rasinski okrug u tom smislu imaju resurse koji prevazilaze samu prodaju grožđa. Imaju tradiciju, prepoznatljive sorte, vinarije, turistički potencijal i priču koju je moguće ponuditi potrošaču.

Dobra berba nije dovoljna ako proizvođač od nje ne može da živi

Ovogodišnja berba još nije završena, a konačna računica vinogradara znaće se tek kada se saberu količine, ostvarene cene i svi troškovi. Ipak, već sada je jasno da obilje grožđa ne znači automatski i obilje prihoda.

Za potrošača, niža cena sirovine može delovati kao dobra vest. Za vinogradara, ona može biti znak da se njegov trud i ulaganje ne vrednuju dovoljno. A ako se takav obrazac ponavlja, posledice se ne vide samo u jednoj sezoni, već i u budućnosti vinograda, sela i čitavih vinogradarskih krajeva.

Zato se na kraju nameće jednostavno pitanje: šta vredi dobra berba ako čovek koji je grožđe proizveo od nje ne može pristojno da živi?

Odgovor ne može biti samo u tome da se proizvede još više. Potrebno je da se bolje planira, kvalitet adekvatno vrednuje, proizvođači povežu. A tržište da se razvija tako da dobra godina ne postane razlog za novu brigu.