Kompostiranje za apsolutne početnike — kuhinjski otpad postaje đubrivo

Kako od ostataka hrane, lišća i trave napraviti kompost – prirodno đubrivo za baštu, voćnjak i vinograd

Koliko puta ste bacili koru od jabuke, ostatke salate, talog od kafe ili pokošenu travu, a da niste ni pomislili da se u njima krije pravo malo bogatstvo za vašu baštu? Većina nas kuhinjski otpad doživljava kao nešto što treba što pre izneti iz kuće. Priroda, međutim, ima drugačiji pogled na stvari. U prirodi otpad praktično ne postoji – sve se pretvara u novi resurs.

Upravo na toj ideji zasniva se kompostiranje, jednostavan i prirodan proces kojim organski otpad postaje kvalitetno đubrivo. Dobra vest je da za početak nisu potrebne skupe mašine, veliko znanje niti ogromno imanje. Potrebno je samo malo prostora, malo strpljenja i želja da se kućni otpad pretvori u nešto korisno.

Za domaćinstva u Kruševcu i Rasinskom okrugu, gde mnogi imaju dvorišta, voćnjake, vinograde ili bašte, kompostiranje predstavlja jedan od najjednostavnijih načina da se smanji količina otpada i istovremeno poboljša kvalitet zemljišta.

Šta je kompost?

Kompost je organski materijal koji nastaje prirodnim raspadanjem biljnih ostataka. U tom procesu glavnu ulogu imaju bakterije, gljivice, gliste i brojni drugi mikroorganizmi koji neumorno rade svoj posao.

Kada sazri, kompost izgleda kao tamna, rastresita zemlja prijatnog mirisa. Ako podseća na šumsku zemlju posle kiše, sve ste uradili kako treba. Ako podseća na zaboravljenu kantu za smeće usred avgusta, vreme je za određene korekcije.

Zašto je kompostiranje korisno?

Prednosti su brojne:

• smanjuje količinu otpada na deponijama;
• proizvodi besplatno prirodno đubrivo;
• poboljšava strukturu zemljišta;
• povećava sposobnost zemljišta da zadržava vlagu;
• smanjuje potrebu za kupovnim đubrivima;
• podstiče razvoj korisnih mikroorganizama;
• doprinosi zaštiti životne sredine.

Drugim rečima, umesto da plaćate odvoz otpada i kupujete đubrivo, možete od jednog napraviti drugo.

Kako započeti kompostiranje?

Korak 1 – Izaberite mesto

Idealno mesto za kompost nalazi se u polusenci, zaštićeno od jakog vetra i direktnog letnjeg sunca.

Možete koristiti:

• drvenu kompostnu kutiju;
• plastični komposter;
• ograđeni deo dvorišta;
• jednostavnu gomilu na zemlji.

Za početak je dovoljno obezbediti prostor veličine približno jedan metar sa jedan metar.

Važno je da kompost bude u kontaktu sa zemljom kako bi korisni organizmi mogli nesmetano da učestvuju u procesu razgradnje.

Korak 2 – Naučite pravilo „zeleno i braon“

Uspešan kompost zavisi od ravnoteže između dve vrste materijala.

Zeleni materijal

Bogati su azotom i uglavnom sadrže više vlage:

• kore voća;
• ostaci povrća;
• talog od kafe;
• filteri za kafu;
• pokošena trava;
• ostaci biljaka iz bašte;
• uvelo cveće.

Braon materijal

Bogati su ugljenikom:

• suvo lišće;
• sitne grančice;
• piljevina neobrađenog drveta;
• karton;
• papir;
• slama.

Dobro pravilo za početnike glasi: na jednu kantu zelenog materijala dodajte dve kante braon materijala.

Kompost je poput dobrog gulaša – ako preterate sa jednim sastojkom, rezultat neće biti baš onakav kakav očekujete.

Korak 3 – Šta sme, a šta ne sme u kompost?

U kompost možete stavljati:

• kore voća;
• ostatke povrća;
• ljuske jaja;
• talog od kafe;
• kesice čaja;
• pokošenu travu;
• lišće;
• karton;
• papir;
• piljevinu.

Ne preporučuje se:

• meso;
• kosti;
• riba;
• mlečni proizvodi;
• kuvana hrana sa mnogo masnoće;
• pepeo od uglja;
• izmet pasa i mačaka;
• bolesne biljke.

Takvi materijali mogu privlačiti štetočine i stvarati neprijatne mirise.

Korak 4 – Ređanje slojeva

Na dno postavite sloj grančica debljine desetak centimetara. On omogućava cirkulaciju vazduha.

Zatim naizmenično slažite:

1. braon materijal;
2. zeleni materijal;
3. tanki sloj zemlje.

Nije potrebno da svaki sloj bude savršeno ravan. Priroda ne koristi građevinsku libelu.

Korak 5 – Održavajte vlagu

Kompost treba da bude vlažan poput dobro oceđene sunđeraste krpe.

Ako je previše suv, proces se usporava.

Ako je previše mokar, mogu se pojaviti neprijatni mirisi.

Tokom toplih letnjih dana u Rasinskom okrugu povremeno zalijte kompost manjom količinom vode.

Korak 6 – Povremeno promešajte

Na svake dve do četiri nedelje prevrnite kompost vilama ili lopatom.

Tako unosite kiseonik koji mikroorganizmi koriste za razgradnju organske materije.

To je nešto poput provetravanja sobe – sve odmah funkcioniše mnogo bolje.

Kada je kompost spreman?

U zavisnosti od uslova, kompost sazreva za šest do dvanaest meseci.

Spreman je kada:

• ima tamnu boju;
• lako se mrvi pod prstima;
• miriše na šumsku zemlju;
• više ne možete da prepoznate većinu ubačenog materijala.

Kako koristiti gotov kompost?

Kompost se može koristiti:

• u povrtnjacima;
• oko voćaka;
• u cvetnim lejama;
• za sadnju novih biljaka;
• u plastenicima;
• u vinogradima.

Biljke ga prihvataju gotovo jednako rado kao što ljudi prihvataju prvu jutarnju kafu.

Kompostiranje u vinarijama i destilerijama – skriveno blago Rasinskog okruga

Kada se govori o kompostiranju, većina ljudi pomisli na koru od jabuke ili pokošenu travu. Međutim, u Rasinskom okrugu postoji još jedan veoma značajan izvor organskog materijala – vinarije i destilerije.

Kruševac, Aleksandrovac, Trstenik, Brus i okolna mesta poznati su po vinogradima, voćnjacima i proizvodnji vina i rakije. Svake godine tokom berbe i prerade nastaju velike količine organskog otpada koji se može pretvoriti u vrhunski kompost.

Šta nastaje kao otpad u vinarijama?

Prilikom prerade grožđa nastaju:

• pokožice grožđa;
• semenke;
• peteljke;
• talog nakon pretakanja vina;
• lišće i biljni ostaci iz vinograda.

Na prvi pogled deluju kao beskoristan ostatak proizvodnje. U stvarnosti, predstavljaju odličan materijal za kompostiranje.

Šta ostaje nakon pečenja rakije?

U destilerijama se najčešće javljaju:

• komina od šljive;
• komina od kajsije;
• komina od kruške;
• komina od dunje;
• ostaci voća nakon ceđenja;
• biljni ostaci iz voćnjaka.

Mnogi proizvođači ove ostatke jednostavno odlažu na jednu lokaciju. Iako će se oni vremenom razgraditi, plansko kompostiranje daje znatno kvalitetniji rezultat.

Zašto kominu ne treba odmah unositi u zemljište?

Sveža komina sadrži veliku količinu organskih kiselina i lako fermentišućih materija.

Kada se u velikim količinama unese direktno u zemlju, može privremeno poremetiti biološku ravnotežu i otežati razvoj biljaka.

Kompostiranjem se ovaj problem rešava prirodnim putem. Materijal sazreva, stabilizuje se i pretvara u kvalitetan humus.

Kako napraviti kompost od komine?

Korak 1 – Izaberite odgovarajuću lokaciju

Poželjno je mesto u polusenci sa mogućnošću pristupa traktorom, kolicima ili mehanizacijom.

Korak 2 – Pomešajte materijale

Komina je veoma vlažna i bogata azotom.

Zbog toga joj treba dodati:

• slamu;
• suvo lišće;
• piljevinu;
• usitnjene grančice;
• karton.

Najčešće se koristi odnos jedan deo komine prema dva dela suvog materijala.

Korak 3 – Formirajte gomilu

Visina gomile treba da bude između jednog i jednog i po metra.

Takva masa zadržava toplotu i ubrzava proces razgradnje.

Korak 4 – Povremeno prevrćite

Na svake tri do četiri nedelje potrebno je premešati gomilu.

Kiseonik značajno ubrzava rad mikroorganizama.

Korak 5 – Sačekajte da priroda odradi svoje

Nakon šest do dvanaest meseci dobija se kvalitetan kompost koji se može koristiti u vinogradima, voćnjacima i baštama.

Prednosti za vinogradare i proizvođače rakije

Kompost proizveden od ostataka grožđa i voća predstavlja odličan primer kružne ekonomije.

Njegova upotreba:

• povećava sadržaj humusa;
• poboljšava strukturu zemljišta;
• smanjuje eroziju;
• povećava zadržavanje vlage;
• podstiče aktivnost korisnih mikroorganizama;
• smanjuje potrebu za mineralnim đubrivima.

Posebno u godinama sa dugim letnjim sušama, kakve nisu retkost u centralnoj Srbiji, zemljište obogaćeno kompostom mnogo bolje čuva vlagu.

Najčešće greške početnika

Kompost neprijatno miriše

Najčešći razlog je previše vlage ili previše zelenog materijala.

Rešenje je dodavanje suvog lišća, slame ili kartona.

Proces se ne odvija

Kompost je najverovatnije suv.

Potrebno je dodati vodu i promešati sadržaj.

Pojavljuju se mušice

Najčešće su uzrok ostaci voća koji nisu prekriveni.

Dovoljno je dodati sloj zemlje, lišća ili kartona.

Od kuhinje do vinograda – priroda zatvara krug

Kompostiranje nije komplikovana tehnologija rezervisana za stručnjake. To je jednostavna navika koja omogućava da ostaci hrane, pokošena trava, opalo lišće, komina od grožđa ili šljive dobiju novu vrednost.

Kora jabuke može postati hrana za paradajz. Talog od kafe može pomoći ružama da bujnije cvetaju. Ostatak grožđa nakon proizvodnje vina može naredne godine hraniti isti vinograd iz kojeg je potekao.

To je jedan od najlepših primera kako priroda funkcioniše. U njenom svetu gotovo ništa nije otpad. Sve je samo sirovina za nešto novo. A upravo u tome leži najveća tajna kompostiranja – pretvaranje onoga što bismo bacili u nešto što će ponovo dati život.