Biometeorologija i zdravlje: da li promena vremena zaista utiče na organizam?

Da li vas zaboli glava kada naglo padne temperatura, osećate malaksalost pred kišu ili vam se tokom velikih vrućina pogoršavaju postojeće zdravstvene tegobe? Mnogi ljudi takve pojave pripisuju meteoropatiji. Međutim, nauka pravi važnu razliku između subjektivnog osećaja da nam „smeta vreme“ i zdravstvenih problema za koje postoji potvrđena veza sa vremenskim uslovima.

Upravo zato biometeorološke prognoze, koje su danas dostupne na brojnim internet portalima, treba posmatrati sa izvesnom rezervom. Vreme zaista može uticati na zdravlje, ali ne na isti način kod svih ljudi, niti su sve veze između vremenskih prilika i pojedinih simptoma naučno potvrđene.

Prema anketi sprovedenoj 2021. godine po nalogu Nemačke meteorološke službe (DWD), čak 46 odsto ispitanika u Nemačkoj smatra da je meteoropata. To znači da gotovo svaki drugi ispitanik veruje da promene vremena utiču na njegovo zdravstveno stanje.

Zato brojni internet portali, pored klasičnih vremenskih prognoza, nude i takozvane biometeorološke ili biovremenske izveštaje. Međutim, kada se uporedi više različitih prognoza, lako se uočava da se njihovi zaključci često znatno razlikuju. Razlog je, između ostalog, to što različiti servisi ne koriste nužno isti skup podataka niti iste kriterijume za povezivanje vremenskih uslova sa zdravstvenim tegobama.

Osetljivost na vreme ili meteoropatija?

Na prvi pogled, meteoropatija i osetljivost na vremenske uslove deluju kao ista stvar. Ipak, prema biometeorološkinji Katrin Grao iz Centra za medicinsko-meteorološka istraživanja Nemačke meteorološke službe, između njih postoji bitna razlika.

Kod osoba koje su osetljive na vreme postoji određeno osnovno zdravstveno stanje čiji je uticaj vremenskih faktora moguće naučno potvrditi.

Primer za to predstavljaju pojedine bolesti kardiovaskularnog sistema, čiji se simptomi mogu pogoršati tokom ekstremnih temperatura. Na to ukazuje i studija urađena po nalogu DWD-a još 2012. godine.

Naučno je potvrđena i veza između povećane količine polena u vazduhu i alergijskih tegoba, kao i između hladnoće i simptoma astme.

Kod ljudi koji sebe smatraju meteoropatama situacija je drugačija. Oni najčešće navode opšte tegobe poput umora, malaksalosti ili glavobolje, odnosno migrene. Problem je u tome što se takva povezanost ne može uvek jasno potvrditi medicinskim istraživanjima.

Katrin Grao objašnjava da u tim slučajevima postoji veliki uticaj ličnog doživljaja, dok rezultati naučnih studija nisu jednoznačni.

Zašto se naučne studije razlikuju?

Jedan od razloga zbog kojih je teško precizno utvrditi kako vreme utiče na čoveka jeste činjenica da vreme nije samo jedan faktor.

Temperatura, atmosferski pritisak, vlažnost vazduha, zagađenje i drugi meteorološki parametri mogu istovremeno da se menjaju. Ako se istražuje samo jedan od njih, moguće je da se ne uoči celokupan efekat kombinacije različitih faktora.

Osim toga, studije nemaju uvek istu metodologiju, a ni zdravstveno stanje ispitanika nije identično. Ono što kod jedne osobe može izazvati određenu reakciju, kod druge ne mora imati nikakav primetan efekat.

Zbog toga se pojedinačni rezultati istraživanja ponekad međusobno razlikuju. Ipak, prema Grao, postoji širi zaključak oko kojeg se nauka slaže: na zdravstveno stanje može uticati kombinacija različitih vremenskih faktora, a ne nužno jedan izolovani parametar.

To je važno i kada se tumače biometeorološke prognoze. Nije dovoljno pogledati samo atmosferski pritisak ili temperaturu i na osnovu jednog podatka zaključiti kako će se osećati određena osoba.

Nisu sve biometeorološke prognoze podjednako pouzdane

Problem nastaje kada se biometeorološkim prognozama pripisuju zdravstveni efekti za koje nema dovoljno kvalitetnih dokaza.

Andreas Macarakis, bio- i ekometeorolog sa Univerziteta u Frajburgu, upozorava upravo na takve slučajeve. Kada se vremenski uslovi povezuju sa pojavama poput šizofrenije, upale slepog creva ili neuroza, treba biti posebno oprezan.

Za takve veze, navodi Macarakis, nema dovoljno podataka da bi se mogle praviti pouzdane prognoze. Predstavljati ih kao utvrđene uzročno-posledične odnose bilo bi neodgovorno.

To je važno imati na umu kada se na internetu naiđe na veoma široke liste zdravstvenih problema koji se navodno mogu predvideti na osnovu vremena.

Nemačka meteorološka služba, na primer, u svojim biometeorološkim podacima fokusira se na astmu, reumatske tegobe, kardiovaskularne probleme i opšte zdravstvene tegobe. Istovremeno, pojedini komercijalni meteorološki sajtovi navode mnogo širi spisak. Donnerwetter.de, recimo, povezuje vremenske uslove čak i sa upalom slepog creva i neurozama.

Zbog toga dve biometeorološke prognoze za isti dan mogu izgledati potpuno različito. Sama činjenica da je neki simptom naveden u biovremenskoj prognozi zato ne znači da je veza između njega i vremena medicinski dokazana.

Da li treba svakodnevno pratiti biometeorološku prognozu?

Ne nužno.

Katrin Grao smatra da biometeorološke prognoze ne treba prihvatati kao univerzalnu zdravstvenu prognozu koja važi za svakog čoveka. Zdravstveno stanje je individualno, pa različite osobe mogu potpuno različito reagovati na iste vremenske uslove.

Čak i svakodnevno praćenje takvih prognoza kod nekih ljudi može imati suprotan efekat od očekivanog. Negativna očekivanja mogu uticati na subjektivni doživljaj simptoma. Ako osoba unapred pročita da će promena vremena izazvati glavobolju, moguće je da će je zaista dobiti – iako se bez tog očekivanja možda ne bi pojavila.

S druge strane, biometeorološke informacije mogu biti korisne ljudima kod kojih je veza između određenog zdravstvenog problema i vremenskih uslova poznata. Oni mogu unapred prilagoditi dnevne aktivnosti i izbegavati dodatna opterećenja u nepovoljnim vremenskim uslovima.

Drugim rečima, biovremenska prognoza može imati smisla kao dodatna informacija, ali ne bi trebalo da zameni savet lekara niti da se posmatra kao individualna medicinska prognoza.

Može li organizam da se „istrenira“ za promene vremena?

Andreas Macarakis smatra da zdrave osobe koje primećuju da se tokom vremenskih promena osećaju lošije mogu raditi na boljoj adaptaciji organizma.

Među merama koje navodi su redovna fizička aktivnost, dovoljno sna i zdrava ishrana. Kao moguće načine prilagođavanja organizma pominje i naizmenično tuširanje toplom i hladnom vodom, kao i Knajpove kupke.

Ipak, ovaj pristup ne treba mešati sa zaštitom od ekstremnih temperatura. Posebno kada je reč o velikim vrućinama, zdravstveni rizik je sasvim druga kategorija.

Velike vrućine nisu isto što i meteoropatija

Tegobe izazvane ekstremno visokim temperaturama ne treba automatski svrstati u meteoropatiju.

Vrućina predstavlja direktan zdravstveni rizik i jedan je od najvažnijih uticaja klimatskih promena na zdravlje u Nemačkoj, kaže Julija Šojerer, koja vodi radnu grupu za globalno zdravlje i klimatske promene u Kliničkom centru LMU u Minhenu.

Tokom toplotnih talasa posebno su ugrožene osobe sa hroničnim bolestima, jer se njihovo stanje može pogoršati. Istovremeno se registruje veći broj intervencija hitne pomoći, prijema u bolnice i poseta lekarima opšte prakse.

Visoke temperature mogu imati posledice i po trudnoću i težinu novorođenčadi, dok tokom toplotnih talasa raste i smrtnost, naročito među starijim osobama.

Drugim rečima, ovde nije reč samo o tome da se neko „oseća loše zbog vremena“. Ekstremna toplota može predstavljati stvarnu i ozbiljnu opasnost po zdravlje.

Klimatske promene donose i duže sezone polena

Posledice promenjenih klimatskih uslova ne završavaju se na visokim temperaturama.

Produžene i promenjene vegetacione sezone mogu povećati opterećenje za osobe koje pate od alergije na polen. Istovremeno, veće zagađenje vazduha predstavlja dodatni problem za ljude sa plućnim oboljenjima.

Zbog toga stručnjaci preporučuju da osobe koje imaju hronične zdravstvene probleme unapred razgovaraju sa svojim lekarom o ponašanju tokom velikih vrućina. U pojedinim slučajevima može biti potrebno razmotriti i eventualno prilagođavanje terapije tokom perioda ekstremnih temperatura.

Kod velikih vrućina, savet je suprotan ideji o „treningu organizma“ izlaganjem spoljnim uslovima. Potrebno je smanjiti izloženost toploti, prostor u kojem se boravi održavati što hladnijim, prilagoditi aktivnosti, izbegavati fizičke napore i unositi dovoljno tečnosti.

Kako nastaju biometeorološke prognoze?

Biometeorološke prognoze nisu zasnovane samo na temperaturi. Prema objašnjenju portparolke sajta wetter.com, u njihovu izradu mogu biti uključeni podaci o temperaturi, atmosferskom pritisku, vlažnosti vazduha, UV zračenju i koncentraciji polena. Ti podaci se zatim kombinuju sa medicinskim i fiziološkim saznanjima, uključujući ona koja objavljuje Nemačka meteorološka služba.

DWD svoje biometeorološke prognoze zasniva na aktuelnim medicinskim studijama. Poseban model svakodnevno obrađuje podatke za različite regione Nemačke, nakon čega rezultate proverava biometeorolog.

Drugačiji pristup ima Donnerwetter.de. Direktor tog sajta Karsten Brant navodi da se njihove prognoze oslanjaju na obimnu, delom istorijsku zbirku biometeorološke literature, ali i na podatke prikupljene preko Google Trends-a.

To pokazuje i zbog čega različite biometeorološke prognoze mogu davati različite rezultate: ne koriste svi servisi iste izvore, iste modele i iste kriterijume.

Vreme utiče na zdravlje, ali nije jedini faktor

Najrazumniji zaključak nije ni da je meteoropatija potpuno izmišljena, niti da se gotovo svaki zdravstveni problem može objasniti promenom vremena.

Postoje zdravstvena stanja kod kojih je veza sa određenim meteorološkim uslovima naučno potvrđena. Ekstremne temperature, hladnoća, polen i pojedini drugi faktori zaista mogu imati merljiv uticaj na zdravlje.

Ali kada je reč o opštim simptomima poput glavobolje i malaksalosti, slika je mnogo složenija. Na čoveka istovremeno utiču prethodne bolesti, stres, ishrana, hormoni, kvalitet sna i brojni drugi faktori. Vreme je samo jedan deo te jednačine.

Zato biometeorološku prognozu ne bi trebalo posmatrati kao medicinsku dijagnozu niti kao precizno predviđanje kako će se svaka osoba osećati određenog dana.

Najkorisnija je onda kada se zasniva na pouzdanim podacima i kada služi kao dodatna informacija ljudima koji već znaju da određeni vremenski uslovi utiču na njihovo zdravlje. Za ostale, svakodnevno iščekivanje „lošeg biometeorološkog dana“ može doneti više zabrinutosti nego koristi.

Kod ekstremnih vremenskih uslova, međutim, oprez je opravdan bez obzira na to da li se neko smatra meteoropatom. Posebno tokom velikih vrućina, zaštita od toplote, dovoljno tečnosti, prilagođavanje fizičkih aktivnosti i savetovanje sa lekarom kod postojećih zdravstvenih problema imaju mnogo veći značaj od praćenja opštih biometeoroloških prognoza.