Iz sveta veštačke inteligencije #29

Obrazovanje je važno. U današnje vreme veštačka inteligencija je neraskidiv deo tog procesa. Članak broj 29 iz naše serije je pred vama…

Alati

Artlist

Artlist platforma omogućava korisnicima da naprave digitalne AI Avatare koji mogu da govore, pomeraju usne, menjaju izraze lica i predstavljaju sadržaj gotovo kao prava osoba pred kamerom. Ideja alata je da pojednostavi i ubrza kreiranje video sadržaja, bez potrebe za studiom, kamerom ili profesionalnim snimanjem.

Artlist je već poznat kao platforma za muziku, video efekte i kreativne resurse, ali sa AI alatima kompanija pokušava da objedini čitav proces kreiranja sadržaja na jednom mestu. AI Avatars deo je tog sistema i namenjen je kreatorima sadržaja, marketinškim timovima, kompanijama i edukatorima koji žele brzo da proizvode video materijale za društvene mreže, reklame ili interne prezentacije.

Način rada platforme zasniva se na nekoliko jednostavnih koraka. Korisnik može da izabere već postojeći AI avatar ili da ubaci sopstvenu fotografiju, nakon čega sistem pomoću veštačke inteligencije animira lice i kreira digitalnog prezentera. Zatim se dodaje tekst koji avatar treba da izgovori ili audio zapis koji će pratiti video. AI automatski sinhronizuje govor sa pokretima usana i izrazima lica, stvarajući utisak da osoba zaista govori pred kamerom.

Jedna od glavnih prednosti alata jeste brzina produkcije. Video koji bi ranije zahtevao snimanje, montažu i dodatnu obradu sada može da nastane za svega nekoliko minuta. Upravo zbog toga AI avatari postaju popularni među kompanijama koje svakodnevno proizvode veliki broj kratkih video sadržaja za TikTok, Instagram, YouTube ili interne poslovne potrebe.

Platforma se posebno fokusira na marketinški sadržaj i takozvane UGC reklame, odnosno videe koji izgledaju kao autentičan sadržaj korisnika sa društvenih mreža. Brendovi tako mogu da kreiraju promotivne videe bez angažovanja glumaca ili influensera, a AI avatari mogu predstavljati proizvode, objašnjavati usluge ili voditi gledaoce kroz reklamu na veoma jednostavan način.

Pored marketinga, Artlist AI Avatars koristi se i za edukativni sadržaj. Kompanije mogu praviti onboarding videe za zaposlene, tutorijale, kurseve i prezentacije bez potrebe za stalnim snimanjem novih materijala. Ovo je posebno korisno za međunarodne timove jer platforma podržava više jezika i AI dubbing funkcije. Jedan isti video može automatski biti preveden i prilagođen različitim tržištima, uz sinhronizaciju pokreta usana sa novim jezikom.

Artlist u okviru platforme koristi više različitih AI modela, među kojima su HeyGen Avatar 4, OmniHuman 1.5, Fabric 1.0 i Creatify Aurora. Svaki od tih modela optimizovan je za drugačiji tip sadržaja, pa neki nude realističnije izraze lica, dok su drugi fokusirani na kratke društvene videe ili profesionalnije prezentacije.

Razvoj ovakvih alata pokazuje koliko se menja način na koji nastaje digitalni sadržaj. Nekada je za video produkciju bila potrebna kamera, studio i čitav tim ljudi. Danas veliki deo procesa može da obavi AI direktno iz browsera. Iako AI avatari još uvek ne mogu potpuno da zamene klasičnu produkciju i autentičnost pravih ljudi pred kamerom, oni postaju veoma praktično rešenje za brz, skalabilan i jeftiniji video sadržaj.

Vesti

Kako AI menja internet koji poznajemo

Način na koji koristimo internet ubrzano se menja zahvaljujući razvoju veštačke inteligencije. Umesto tradicionalnog pretraživanja i otvaranja desetina različitih sajtova, korisnici sve češće žele brze, precizne i direktne odgovore koje im pružaju AI alati. Ova promena već utiče na velike tehnološke kompanije. Onee prilagođavaju svoje platforme novim navikama korisnika i potpuno menjaju iskustvo pretrage interneta.

Do skoro je internet pretraga izgledala jednostavno — unesemo nekoliko ključnih reči i biramo među ponuđenim rezultatima. Danas korisnici postavljaju kompleksna pitanja, traže detaljna objašnjenja, preporuke, pa čak i kompletna rešenja problema. AI alati poput ChatGPT-a promenili su očekivanja korisnika: informacije više ne želimo da tražimo sami, već očekujemo da ih AI pronađe, obradi i predstavi u nekoliko sekundi.

Zbog toga kompanije poput Google-a menjaju samu suštinu internet pretrage. Novi AI sistemi više ne prikazuju samo linkove ka sajtovima, već generišu direktne odgovore, sažimaju informacije, analiziraju slike i dokumenta, pa čak mogu i da izvršavaju određene zadatke umesto korisnika. Pretraga tako postaje mnogo sličnija razgovoru sa digitalnim asistentom nego klasičnom prelistavanju interneta.

Ova promena ne utiče samo na pretragu. Veštačka inteligencija sve više oblikuje društvene mreže, online kupovinu i digitalni marketing. AI danas može da preporuči proizvod na osnovu potreba korisnika. Da uporedi opcije, napiše sadržaj za društvene mreže ili kreira personalizovane oglase. Sve više kompanija koristi AI kako bi brže došle do publike i prilagodile sadržaj svakom pojedinačnom korisniku.

Pored toga, stručnjaci upozoravaju da AI sistemi nisu nepogrešivi. Veštačka inteligencija može da pruži netačne informacije, izostavi važan kontekst ili predstavi odgovor sa previše samopouzdanja čak i kada nije potpuno tačan.

Zanimljivosti

Kada AI pogreši, šala pomaže

Bez obzira na to koliko su napredni AI sistemi, oni i dalje greše. Nekada daju netačne informacije, pogrešno razumeju pitanje ili ponude odgovor koji nema mnogo smisla. Zanimljivo je da način na koji AI reaguje nakon greške može značajno da utiče na to kako će korisnici doživeti celu situaciju.

Nova istraživanja pokazuju da humor može da ublaži negativnu reakciju ljudi kada veštačka inteligencija pogreši. Kada AI odgovori na duhovit ili opušten način, korisnici su često spremniji da nastave komunikaciju i imaju više razumevanja za propust. Umesto da frustracija odmah preraste u potpuno nepoverenje prema sistemu, humor može da stvori osećaj prijatnije i prirodnije interakcije.

Posebno zanimljiv efekat primećen je kada AI koristi šalu na sopstveni račun. Takav pristup kod korisnika može da ostavi utisak da sistem „priznaje“ grešku i pokušava da popravi komunikaciju na nenametljiv način. Iako ljudi znaju da chatbot nema stvarne emocije, ovakav stil komunikacije ipak utiče na psihološki doživljaj razgovora.

Stručnjaci objašnjavaju da ljudi često nesvesno primenjuju ista pravila komunikacije koja koriste u razgovoru sa drugim ljudima. Zbog toga ton odgovora, stil pisanja i osećaj „ličnosti“ imaju važnu ulogu u tome koliko će korisnik verovati AI sistemu. Ako odgovor deluje hladno i robotski, greška može da izazove veću nervozu. Sa druge strane, prijateljski i duhovit pristup može da ublaži negativan utisak.

Ipak, istraživači naglašavaju da humor nije univerzalno rešenje. Ako veštačka inteligencija napravi ozbiljan propust, na primer pruži netačne medicinske, pravne ili finansijske informacije, korisnici neće lako zanemariti problem samo zbog šale. Humor najbolje funkcioniše kod manjih grešaka i situacija koje ne nose ozbiljne posledice.

Ova istraživanja pokazuju da razvoj veštačke inteligencije više nije fokusiran samo na tačnost odgovora i tehničke mogućnosti sistema. Sve veću pažnju dobija i način na koji AI komunicira sa ljudima. Kompanije koje razvijaju chatbotove i digitalne asistente sada pokušavaju da pronađu balans između funkcionalnosti, prirodnog razgovora i emocionalnog doživljaja korisnika.

Tina Paunović, master inženjer informacionih sistema