Kada tvoj sopstveni imuni sistem odluči da bude totalni „paranoik“ – alergija na vodu

Imuni sistem ima samo jedan zadatak: da nas štiti. U većini slučajeva taj posao obavlja profesionalno, kao vrhunsko obezbeđenje. Međutim, s vremena na vreme, to obezbeđenje malo pretera, postane paranoično i počne da pravi haos. Tada bezazlene, pa čak i divne stvari – poput prolećnog cveća, kikirikija ili mačaka – proglasi za državne neprijatelje broj jedan. Rezultat? Napada njih, ali usput demolira i vas.

Većina alergičara prođe sa „lakšim“ kaznama: odreknu se omiljene hrane, kupe brdo maramica u vreme cvetanja ambrozije ili, u najgorem slučaju, udome mačku (ili iz kuće izbace člana porodice koji je alergičan na nju – budimo realni). Ali, šta se dešava kada imuni sistem reši da uzme na zub nešto bez čega bukvalno ne možemo da preživimo? Šta ako se pojavi alergija na vodu?

Da, dobro ste pročitali. Moguće je biti alergičan na vodu, a ovo stanje je u praksi još bizarnije nego što zvuči na papiru.

Šta je akvageni urtikarija i koliko je zapravo česta?

Medicinski termin za ovu nesvakidašnju pojavu je akvageni urtikarija (lat. Urticaria aquagenica), što je u suštini fensi naziv za koprivnjaču izazvanu kontaktom sa vodom. Ovo stanje je toliko retko da je u medicinskoj literaturi zabeleženo tek između 100 i 150 slučajeva širom sveta.

Međutim, stručnjaci opravdano sumnjaju da je stvarni broj obolelih znatno veći. Razlog je jednostavan – kada pacijent dođe u ambulantu pun crvenih pečata koji svrbe, lekarima opšte prakse „alergija na vodu“ sigurno nije prva stvar koja padne na pamet.

„Iskreno, veliki broj lekara opšte prakse uopšte nije svestan da ovo stanje postoji“, objašnjava dr Amir Bažogli, dermatolog i vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džordžtaun, koji je u svojoj praksi lečio pacijenta sa ovim sindromom. „To je ekstremno retka pojava i jednostavno im nije na radaru.“

Zamislite život u kome ne možete da odete na bazen, okupate se u reci, moru ili uživate u dugoj, toploj kupki nakon napornog dana. Pacijenti koji pate od akvagenog urtikarija moraju da se tuširaju brzinom svetlosti, jer im svako zadržavanje pod tušem ozbiljno narušava kvalitet života.

Šta se krije iza ove medicinske misterije?

Iako nauka još uvek pokušava da pohvata sve konce, istraživanja pokazuju da sama voda, tehnički gledano, nije direktni krivac. Problem je u tome kako koža određenih ljudi reaguje u kontaktu sa tečnošću.

Kada voda dotakne površinski sloj kože, dolazi do specifične hemijske reakcije. Ona aktivira takozvane mastocite – ćelije imunog sistema koje služe kao „alarm za uzbunu“ tokom alergijskih reakcija. Kada se alarm upali, ove ćelije počinju divljački da otpuštaju histamin, ozloglašenu hemikaliju odgovornu za sve one neprijatne simptome koje vezujemo za alergije.

U roku od samo nekoliko minuta nakon što voda dotakne kožu, osoba sa akvagenim urtikarija razvija otečene, crvene pečate koji nesnosno svrbe. Reakcija obično traje između 30 minuta i sat vremena, a pravilo je surovo: što je izloženost vodi duža, to su simptomi gori.

Kako preživeti ako ti smeta voda? (Srećom, piće nije problem)

Logično pitanje koje se odmah nameće jeste: kako ovi ljudi uopšte preživljavaju ako nam je voda neophodna za život? Na svu sreću, priroda je ovde napravila mali kompromis. Akvageni urtikarija ne ometa unutrašnju hidrataciju organizma. Pijenje vode je potpuno bezbedno.

Kada vodu progutamo i kada ona prođe kroz sistem za varenje, telo je obrađuje na potpuno drugačiji način nego kada se ona apsorbuje kroz kožu.

„Creva su, baš kao i koža i pluća, naša prva linija odbrane“, ističe dr Bažogli. „Ali u ovom specifičnom slučaju, iz nekog razloga, voda ne izaziva imunološki odgovor u stomaku na način na koji to čini na površini kože.“

Ipak, stvari mogu postati dodatno komplikovane. Dok pojedini pacijenti nemaju problema sa sopstvenim telesnim tečnostima, neki ljudi sa ovom dijagnozom reaguju čak i na sopstveni znoj ili suze. Znoj uključuje potpuno drugačiji biološki proces od spoljašnjeg kontakta sa običnom vodom, što situaciju čini još težom za kontrolisanje. Naučnici sumnjaju da se u koži krije još uvek neidentifikovana supstanca koja pokreće ovu reakciju. Zato lekari otvoreno priznaju da je ovo stanje za njih i dalje velika medicinska misterija.

Kako se testira alergija na vodu?

Voda je svuda oko nas i nemoguće ju je izbeći. Zbog toga što je akvageni urtikarija pravi „medicinski jednorog“, pacijentima i lekarima često trebaju meseci, pa i godine, da povežu sve kockice i shvate u čemu je zapravo problem.

Kada se konačno pojavi sumnja da bi obična H2O mogla biti uzrok problema, samo testiranje je zapravo prilično jednostavno i direktno. Lekar na kožu pacijenta nanosi obloge natopljene vodom sobne temperature i zatim se čeka reakcija. Kod većine pozitivnih slučajeva, karakteristični pečati i svrab javljaju se već u roku od pet minuta. Iako sam test može potrajati do pola sata kako bi se postavila stopostotno tačna dijagnoza.

Na kraju, ostaje nam samo da budemo zahvalni svom imunom sistemu ako nas, uprkos svim svojim bubicama, prolećnim kijavicama i reakcijama na prašinu, barem pušta da se na miru istuširamo.