Iz sveta veštačke inteligencije #28

Naš niz tekstova o veštačkoj inteligenciji, novitetima, njenim manama i prednostima je već na broju 28. I idemo dalje 🙂

Vesti

AI koji pomera tvoje telo

„Human Operator“ je eksperimentalni AI sistem koji su razvili istraživači i studenti sa MIT-a tokom jednog hakatona. On pokazuje ideju da veštačka inteligencija može da ide korak dalje od ekrana i direktno utiče na fizičke pokrete čoveka.

Suština ovog projekta je da AI ne daje samo savete ili instrukcije. Ona može da pokreće ljudsku ruku u realnom vremenu. Korisnik nosi specijalne elektrode na ruci, dok kamera i softver prate šta se dešava u okruženju. AI zatim analizira zadatak i šalje precizne električne impulse mišićima, što izaziva kontrolisane pokrete prstiju i šake. Na taj način, ruka postaje neka vrsta zajedničkog sistema između čoveka i mašine. Umesto da osoba sama uči kako da izvede neki pokret, AI ga praktično „izvodi zajedno sa njom“, vodeći je kroz svaki korak.

Tehnologija iza ovog sistema zasniva se na električnoj stimulaciji mišića (EMS), koja se već koristi u medicini i rehabilitaciji. Razlika je u tome što ovde EMS nije ručno podešen od strane terapeuta, već ga u realnom vremenu kontroliše AI model. Sve u zavisnosti od situacije i zadatka koji korisnik pokušava da izvrši. Pokreti su ograničeni, kratki i zahtevaju saglasnost korisnika, a ceo sistem funkcioniše više kao pomoćni sloj nego kao autonomna kontrola.

Potencijal ove tehnologije najviše se vidi u medicini i rehabilitaciji. Ona bi mogla da pomogne ljudima koji su imali povrede, moždani udar ili probleme sa motorikom. Zato jer omogućava da se pravilni pokreti doslovno „osete“ kroz telo, umesto da se samo posmatraju ili zamišljaju.

Pored medicine, ova ideja otvara i mogućnost ubrzanog učenja fizičkih veština. Od sviranja instrumenata do preciznih manuelnih zadataka u industriji ili obrazovanju. AI u tom kontekstu postaje fizički mentor, a ne samo digitalni asistent.

Meta razvija novu generaciju veštačke inteligencije

Kompanija Meta poslednjih meseci ulaže ogromne resurse u razvoj veštačke inteligencije. Najnoviji projekat pod nazivom „Muse Spark“ predstavlja jedan od njihovih najambicioznijih koraka do sada. Za razliku od klasičnih AI chatbotova koji uglavnom odgovaraju na pitanja ili generišu tekst, Muse Spark je zamišljen kao napredni digitalni asistent sposoban da izvršava kompleksne zadatke i aktivno pomaže korisnicima u svakodnevnom životu.

Novi model razvija posebno odeljenje kompanije pod nazivom „Meta Superintelligence Labs“, koje je fokusirano na razvoj budućih AI sistema. Cilj nije samo kreiranje još jednog asistenta za razgovor, već razvoj takozvane „personal superintelligence“ tehnologije – veštačke inteligencije koja može da razume navike korisnika, pamti informacije, planira aktivnosti i obavlja više zadataka paralelno.

O Muse Spark

Muse Spark spada u novu generaciju takozvanih „agentic AI“ sistema. To znači da AI više nije ograničen samo na davanje odgovora, već može samostalno da izvršava zadatke kroz više koraka. Na primer, korisnik može zatražiti organizaciju putovanja, nakon čega AI paralelno pretražuje destinacije, poredi cene, predlaže aktivnosti i pravi kompletan plan puta. Meta navodi da njihov sistem koristi više specijalizovanih AI agenata koji međusobno sarađuju kako bi završili određeni zadatak.

Jedan od ključnih razloga zbog kojih je ovaj projekat važan jeste činjenica da će Muse Spark biti direktno integrisan u aplikacije koje već koriste milijarde ljudi širom sveta – Instagram, WhatsApp, Facebook i Messenger. Umesto posebne AI aplikacije, Meta želi da veštačka inteligencija postane sastavni deo svakodnevne komunikacije i korišćenja društvenih mreža.

Posebno zanimljiv deo sistema jeste njegova multimodalnost. Muse Spark nije ograničen samo na tekst, već može da razume slike, video i glasovne komande. To omogućava mnogo širu primenu u realnim situacijama. Na primer, korisnik može fotografisati proizvode u prodavnici, a AI će analizirati sadržaj slike, prepoznati artikle i dati preporuke ili dodatne informacije.

Industrija trenutno ide upravo u tom pravcu. Ka AI sistemima koji ne samo da „pričaju“, već mogu da vide, razumeju i aktivno učestvuju u izvršavanju zadataka. Ovakvi modeli smatraju se važnim korakom ka budućim AI asistentima. Oni bi mogli biti povezani sa pametnim naočarima, robotima i drugim uređajima.

Meta trenutno ulaže desetine milijardi dolara u AI infrastrukturu, razvoj modela i zapošljavanje stručnjaka. Kompanija pokušava da sustigne konkurente poput OpenAI, Google i Anthropic, koji već mesecima vode intenzivnu trku za razvoj najnaprednijih AI sistema.

Zanimljivosti

Prvi android monah

U Južnoj Koreji, humanoidni robot Gabi postao je prvi „android monah“ koji učestvuje u budističkim ceremonijama i ritualima, obeležavajući spoj savremene veštačke inteligencije i religijske tradicije. Događaj je održan u poznatom budističkom hramu Jogyesa u Seulu, gde je robot prisustvovao tradicionalnoj ceremoniji i simbolično položio monaške zavete.

Gabi je humanoidni robot razvijen sa ciljem da komunicira sa ljudima, odgovara na pitanja i učestvuje u različitim društvenim aktivnostima. Tokom ceremonije robot je nosio tradicionalnu budističku odeću. Izvodio je pokrete karakteristične za molitvu i razgovarao sa prisutnim monasima pomoću AI sistema za komunikaciju.

Za razliku od klasičnih robota namenjenih fabrikama ili industriji, Gabi je dizajniran tako da oponaša ljudsko ponašanje i pokrete što prirodnije. Njegov sistem omogućava prepoznavanje govora, odgovaranje na pitanja i izvođenje preciznih pokreta tela, uključujući klanjanje i gestove rukama koji se koriste tokom budističkih rituala.

Posebnu pažnju privukla je činjenica da su tradicionalni budistički zaveti prilagođeni robotu i njegovoj veštačkoj inteligenciji. Umesto klasičnih pravila namenjenih ljudima, uvedene su smernice koje se odnose na odnos prema ljudima, drugim robotima i odgovorno korišćenje tehnologije.

Iako robot naravno ne može da poseduje duhovnost ili ljudsku svest. Organizatori događaja ističu da cilj nije bio da mašina „postane vernik“, već da se pokaže kako moderna tehnologija može pomoći približavanju religije mlađim generacijama koje su odrasle uz digitalni svet i AI.

Tina Paunović, master inženjer informacionih sistema