Iz sveta veštačke inteligencije #30

Veštačka inteligencija je skoro nepresušna tema. Tekst pod rednim brojem 30 je ovde – izvolite!

Alati

Gemini Omni

Google je kreirao Gemini Omni, novu generaciju AI modela koja objedinjuje razumevanje i kreiranje svih medijskih formata u jednom sistemu. Gemini Omni je predstavljen kao multimodalni AI model sposoban da istovremeno obrađuje tekst, slike, zvuk i video. Za razliku od ranijih generacija alata, koji su koristili odvojene modele za različite zadatke, Omni funkcioniše kao jedinstven sistem koji povezuje sve vrste podataka i razume odnose između njih. To znači da korisnik može da kombinuje fotografije, glasovne komande, video snimke i tekstualne opise kako bi dobio potpuno novi sadržaj.

Jedna od najzanimljivijih mogućnosti Gemini Omni sistema jeste koncept „anything-to-anything“ generisanja sadržaja. U praksi, to znači da korisnik može da postavi fotografiju i od nje napravi video, da iz teksta kreira animiranu scenu ili da postojeći video izmeni jednostavnim razgovorom sa AI modelom. Umesto komplikovanog rada u profesionalnim programima za montažu, dovoljno je napisati šta želite da promenite, a sistem će pokušati da izvrši izmene automatski.

Google posebno ističe da Gemini Omni nije samo alat za generisanje sadržaja, već i model koji pokušava da razume svet oko sebe. Sistem analizira pokrete, osvetljenje, fizičke odnose među objektima i kontinuitet scena kako bi rezultati bili prirodniji i realističniji. Cilj je da video sadržaj izgleda konzistentno čak i kada se menja više elemenata unutar iste scene.

Potencijalna primena Gemini Omni sistema je veoma široka. Kreatori sadržaja mogu ga koristiti za izradu video materijala za društvene mreže, marketinške kampanje i digitalne oglase. U obrazovanju bi mogao da pomogne u kreiranju animiranih objašnjenja i interaktivnih prezentacija, dok bi u filmskoj i gejming industriji mogao da ubrza proces izrade konceptualnih scena i vizuelnih prototipova.

Iako tehnologija pokazuje impresivne mogućnosti, ona i dalje ima određena ograničenja. Kao i kod drugih naprednih AI generatora videa, ponekad se mogu pojaviti problemi sa doslednošću likova, kontinuitetom scena ili neočekivanim vizuelnim greškama. Istovremeno, razvoj ovakvih sistema otvara i pitanja vezana za autentičnost sadržaja i potencijalnu zloupotrebu kroz kreiranje veoma uverljivih manipulisanih video-snimaka.

Chatislav

Chatislav je AI platforma razvijena u Srbiji. Sa ciljem da unapredi razumevanje srpskog jezika i omogući kompanijama jednostavniju primenu veštačke inteligencije u svakodnevnom poslovanju.

Jedan od izazova sa kojima se susreću globalni AI modeli jeste rad sa jezicima koji imaju manju zastupljenost u podacima za treniranje. Iako savremeni sistemi mogu da komuniciraju na srpskom jeziku, ponekad imaju poteškoće sa lokalnim izrazima, stručnom terminologijom, padežima ili kontekstom koji je karakterističan za region. Zbog toga je Chatislav razvijan sa posebnim fokusom na srpski jezik i jezike regiona. Cilj projekta nije samo generisanje odgovora na korisnička pitanja, već preciznije razumevanje sadržaja, značenja i konteksta u kojem se komunikacija odvija.

Chatislav nije zamišljen kao klasičan chatbot namenjen širokoj publici. Reč je o platformi koja omogućava organizacijama da kreiraju sopstvene AI agente koristeći interne podatke, dokumentaciju i baze znanja. Kompanije mogu da povežu različite izvore informacija, poput veb-sajtova, PDF dokumenata, internih procedura ili baza podataka. Nakon čega AI agent koristi te informacije za odgovaranje na pitanja i izvršavanje zadataka. Takav pristup omogućava kreiranje digitalnih asistenata koji su prilagođeni konkretnom poslovnom okruženju i mogu da pružaju preciznije informacije od univerzalnih AI sistema.

Tehnologija se može koristiti u različitim oblastima poslovanja. Među najčešćim primerima su korisnička podrška, obrada dokumentacije, interno pretraživanje znanja, prodaja i komunikacija sa klijentima. Za organizacije koje raspolažu velikom količinom dokumenata i informacija, AI agent može značajno da ubrza pronalaženje podataka i automatizuje određene procese koji su ranije zahtevali ručni rad. Pored tekstualne komunikacije, platforma podržava i razvoj glasovnih AI agenata, što dodatno proširuje mogućnosti primene.

Vesti

Papa Lav XIV i veštačka inteligencija

Papa Lav XIV poslednjih meseci više puta je govorio o AI-ju, upozoravajući da razvoj tehnologije mora biti praćen ozbiljnim razgovorima o etici, odgovornosti i budućnosti društva. Ono što njegove poruke čini zanimljivim jeste činjenica da ne posmatra veštačku inteligenciju kao pretnju koju treba zaustaviti. Naprotiv, papa priznaje da AI može unaprediti medicinu, obrazovanje, naučna istraživanja i brojne druge oblasti. Međutim, smatra da se u centru tehnološkog razvoja mora nalaziti čovek, a ne sama tehnologija.

U svojim obraćanjima često ističe da veštačka inteligencija može da analizira podatke, generiše tekstove i donosi određene zaključke. Ali da ne poseduje ljudske osobine poput savesti, empatije i moralne odgovornosti. Zbog toga upozorava da se ključne odluke koje utiču na ljudske živote ne smeju prepustiti algoritmima.

Papa je posebno skrenuo pažnju na pitanje automatizacije i promena na tržištu rada. Kako AI postaje sve sposobniji da obavlja zadatke koje su do sada radili ljudi, raste zabrinutost zbog mogućeg nestanka određenih zanimanja i produbljivanja društvenih nejednakosti. Prema njegovom mišljenju, tehnološki napredak ne bi smeo da koristi samo nekolicini velikih kompanija. Njegove prednosti bi trebalo da budu dostupne celom društvu.

Jedna od tema o kojima govori sa najvećom zabrinutošću jeste primena veštačke inteligencije u vojne svrhe. Papa smatra da nijedna mašina ne bi smela samostalno da odlučuje o ljudskom životu i smrti. Zbog toga poziva na međunarodna pravila koja bi ograničila razvoj autonomnog naoružanja.

Zanimljivo je da se deo njegovih poruka odnosi i na svakodnevnu upotrebu AI alata. Mladima poručuje da koriste veštačku inteligenciju kao pomoć u učenju i radu. Ali, da ne dozvole da ona zameni njihovu kreativnost, radoznalost i sposobnost kritičkog razmišljanja.

Tina Paunović, master inženjer informacionih sistema