Iz sveta veštačke inteligencije #33

Novo izdanje serijala „Iz sveta veštačke inteligencije“ nosi broj 33. Idemo dalje!

Alati

Poslednjih godina internet je preplavljen političkim izjavama, debatama i konferencijama za medije, a građanima je sve teže da procene koje informacije su tačne, a koje predstavljaju manipulaciju ili pogrešno tumačenje činjenica. Upravo iz te potrebe nastao je InTruth, alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji ima za cilj da u realnom vremenu proverava tvrdnje političara i drugih javnih ličnosti.

Prema opisu autora, InTruth je dodatak za pregledač koji u realnom vremenu prati govor političara ili drugih javnih ličnosti, automatski transkribuje izgovorene rečenice, prepoznaje tvrdnje koje je moguće proveriti i zatim pretražuje internet kako bi pronašao relevantne izvore. Nakon toga AI model analizira pronađene informacije i korisniku prikazuje procenu tačnosti iznete tvrdnje zajedno sa izvorima.

Sistem funkcioniše kroz nekoliko ključnih faza. Najpre vrši automatsku transkripciju govora, zatim prepoznaje tvrdnje koje je moguće proveriti, pretražuje relevantne izvore na internetu, analizira prikupljene informacije pomoću AI modela i na kraju korisniku prikazuje procenu zajedno sa izvorima koji podržavaju doneti zaključak. Ceo proces odvija se gotovo trenutno, dok političar još uvek govori, što predstavlja značajan korak ka proveri činjenica u realnom vremenu.

Posebnu pažnju javnosti privukla je demonstracija u kojoj InTruth analizira snimke političkih debata i gotovo istovremeno prikazuje procene o tačnosti pojedinih izjava. Za razliku od klasičnih AI chatbotova koji se oslanjaju isključivo na znanje stečeno tokom treniranja modela, ovaj alat nastoji da proveri aktuelne informacije pre nego što formira odgovor.

Vesti

AI voditelji u Srbiji

Srpska televizija Happy nedavno je predstavila AI voditelje koji čitaju vesti, čime je postala jedna od prvih televizija u Srbiji koja je u informativni program uključila generisane TV ličnosti. Vest je izazvala veliku pažnju javnosti, ali i otvorila brojna pitanja o budućnosti novinarstva i ulozi veštačke inteligencije u medijima.

Gledaocima su predstavljeni digitalni voditelji pod imenima Bojana Filipović i Marko Popović. Na prvi pogled, oni izgledaju i govore kao pravi televizijski spikeri, ali iza njihovog lika ne stoje stvarne osobe već softver zasnovan na veštačkoj inteligenciji. Njihov izgled, glas, pokreti lica i način govora generisani su uz pomoć naprednih AI tehnologija koje mogu da pretvore tekst u video-sadržaj sa veoma uverljivim virtuelnim prezentatorima.

Ovakva tehnologija nije potpuno nova. Poslednjih godina AI voditelji pojavili su se u Kini, Indiji, Južnoj Koreji i drugim zemljama, gde se koriste za čitanje kratkih vesti, finansijskih izveštaja, vremenske prognoze i drugih informativnih sadržaja. Međutim, njihova pojava na nacionalnoj televiziji u Srbiji predstavlja značajan korak u primeni veštačke inteligencije u domaćim medijima. Jedna od najvećih prednosti ovakvih sistema jeste brzina. Kada urednik napiše vest, AI voditelj može gotovo trenutno da je pretvori u video prilog. To značajno skraćuje vreme produkcije i smanjuje troškove.

Najveća rasprava nije nastala zbog same tehnologije, već zbog pitanja transparentnosti. Deo javnosti smatra da gledaoci moraju jasno da budu obavešteni kada sadržaj prezentuje veštačka inteligencija, a ne stvarna osoba. Kritičari upozoravaju da bi u suprotnom moglo doći do narušavanja poverenja između medija i publike.

Pojedini medijski stručnjaci ističu da AI voditelji ne mogu da zamene novinare, urednike i reportere. Zato jer ne poseduju sposobnost postavljanja pitanja, kritičkog razmišljanja ili donošenja uredničkih odluka. Oni mogu da prezentuju informacije, ali ne mogu da obavljaju novinarski posao u punom smislu te reči.

Od razvoja softvera do treniranja AI-ja

Kompanija Meta poslednjih meseci sprovodi jednu od najvećih reorganizacija u svojoj istoriji kako bi ubrzala razvoj veštačke inteligencije.

Prema navodima više medija, Meta je početkom 2026. godine formirala novu jedinicu pod nazivom Applied AI. U nju je premešteno oko 6.500 inženjera i menadžera proizvoda. Zadatak ovog tima nije razvoj novih funkcija za Facebook, Instagram ili WhatsApp, već rad na unapređenju AI modela kroz kreiranje i ocenjivanje podataka za treniranje.

Mnogi zaposleni koji su prethodno radili na razvoju proizvoda iznenada su obavešteni da prelaze u novi tim. Njihov posao sada podrazumeva osmišljanje programerskih zadataka, rešavanje kompleksnih problema, ocenjivanje odgovora koje generiše AI i davanje povratnih informacija kako bi modeli postali precizniji. U suštini, Meta koristi sopstvene stručnjake kao izvor visokokvalitetnih podataka za obuku AI sistema. Za razliku od klasičnog obeležavanja podataka, koje često obavljaju spoljni saradnici, ovde se od iskusnih inženjera traži da kreiraju zadatke koje modeli još ne mogu uspešno da reše.

Razlog leži u jednom od najvećih izazova moderne veštačke inteligencije – nedostatku kvalitetnih podataka. Najnapredniji AI modeli već su analizirali ogroman deo javno dostupnog sadržaja sa interneta. Zato kompanije sve teže dolaze do novih izvora podataka koji mogu da poboljšaju njihove performanse. Poseban problem nastaje kod složenih zadataka, poput programiranja. Da bi AI naučio da rešava teške probleme bolje od prosečnog programera, potrebni su mu primeri koje kreiraju vrhunski stručnjaci. Upravo zbog toga Meta smatra da njeni inženjeri mogu da proizvedu vrednije podatke od spoljnih saradnika.

Iako kompanija ovaj projekat vidi kao ključni deo svoje AI strategije, deo zaposlenih smatra da su praktično degradirani sa kreativnih i razvojnih pozicija na repetitivne zadatke. Pojedini inženjeri opisali su rad u novoj jedinici kao iscrpljujuć i monoton. Neki su naveli da se osećaju kao da su prisilno premešteni u tim bez mogućnosti izbora.

Tina Paunović, master inženjer informacionih sistema