Iz sveta veštačke inteligencije #11
Naš jedanaesti tekst koji se bavi informacijama iz sveta veštačke inteligencije u svakodnevnoj primeni je pred vama. I ovog puta donosimo zanimljive sadržaje i najnovije informacije.
Alati
Browse.ai je alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji omogućava organizacijama i pojedincima da automatski prikupljaju i prate podatke sa web stranica, bez potrebe za programerskim znanjem. Njegova ključna funkcija, Extract, omogućava korisnicima da jednostavno „nauče“ AI robota šta treba da izvuče sa određene stranice. Klikom na željene elemente mogu da se izvuku bilo koji podaci poput cena proizvoda, naziva, opisa, kontakt podataka i mnogih drugih. Nakon toga, robot samostalno prikuplja podatke, organizuje ih u strukturiran format poput tabela, CSV ili JSON fajlova i omogućava njihovo dalje korišćenje kroz Google Sheets, Airtable, API ili alate za automatizaciju kao što su Zapier i Make.
Browse.ai se često koristi za praćenje konkurencije i cena, prikupljanje tržišnih i marketinških podataka, generisanje lidova, analizu nekretnina i kontinuirani monitoring promena na sajtovima, pri čemu korisnici mogu dobiti obaveštenje čim se neka informacija promeni. Posebna vrednost alata je u tome što može da radi kontinuirano, u zakazanim intervalima. Takođe, automatski se prilagođava promenama na web stranicama, čime značajno štedi vreme i smanjuje potrebu za ručnim prikupljanjem podataka. Zbog svoje jednostavnosti i fleksibilnosti, Browse.ai predstavlja praktično rešenje za kompanije koje žele da internet pretvore u pouzdan i ažuran izvor poslovnih podataka.
Vesti
Rast cena RAM memorije
U poslednje vreme su cene RAM memorije značajno porasle. Glavni razlog za ovaj rast je veštačka inteligencija.
Razvoj AI tehnologija zahteva ogromnu količinu računarskih resursa. Veliki AI modeli, poput onih koji se koriste u cloud servisima, pretrazi, analizi podataka i automatizaciji, rade u velikim data centrima i troše nesrazmerno više memorije nego klasični računari. Za razliku od kućnih PC-eva i laptopova, AI sistemi koriste specijalizovanu, brzu i skupu memoriju u ogromnim količinama. Zbog toga su veliki tehnološki giganti i data centri postali najveći kupci memorijskih čipova na svetu. Oni su spremni da plate više kako bi obezbedili dovoljne količine RAM-a za svoje AI sisteme. To je proizvođačima memorije poslalo poruku da je isplativije proizvoditi memoriju za AI i serverske sisteme nego za obične potrošače.
Kao posledica toga, kompanije koje proizvode memoriju sve više preusmeravaju svoje fabrike na server-grade RAM i HBM memoriju namenjenu veštačkoj inteligenciji. Time se smanjuje količina „obične“ RAM memorije dostupne za tržište računara, laptopova i drugih uređaja. Kada ponuda opadne, a potražnja ostane ista ili poraste – cene rastu.
Ovaj efekat se zatim preliva i na krajnje korisnike. RAM postaje skuplja komponenta, pa računari, laptopovi i čak telefoni imaju višu proizvodnu cenu. Drugim rečima, iako većina ljudi ne koristi AI direktno na tom nivou, plaća njegov razvoj kroz skuplji hardver.
Zloupotreba alata veštačke inteligencije
Razvoj veštačke inteligencije doneo je brojne korisne alate, ali je istovremeno otvorio vrata i novim oblicima zloupotrebe. Jedan od najozbiljnijih i najbrže rastućih problema danas je deepfake tehnologija. To je način da se pomoću veštačke inteligencije kreiraju lažni, ali izuzetno realistični video i audio zapisi u kojima izgleda kao da je neka osoba rekla ili uradila nešto što se u stvarnosti nikada nije desilo.
Najčešći i najproblematičniji oblik zloupotrebe jeste kreiranje intimnih i eksplicitnih deepfake slika i videa bez pristanka osoba koje su na njima prikazane. U velikom broju slučajeva, žrtve su žene, maloletnici ili javne ličnosti, a posledice po njihov privatni život, mentalno zdravlje i bezbednost mogu biti ozbiljne. Ovaj oblik zloupotrebe sve češće se opisuje kao novi vid digitalnog nasilja. Pored toga, deepfake tehnologija se koristi i za finansijske prevare. Zabeleženi su slučajevi u kojima su kompanije pretrpele milionske gubitke upravo zbog ovakvih prevara. Kako deepfake postaje uverljiviji, postaje sve teže razlikovati stvaran sadržaj od lažnog.
Institucije i tehnološke kompanije sve više prepoznaju ozbiljnost problema. U mnogim zemljama uvode se novi zakoni i regulative koje obavezuju platforme da brže uklanjaju neovlašćene deepfake sadržaje i štite žrtve. Evropska unija, na primer, kroz Zakon o veštačkoj inteligenciji postavlja pravni okvir za odgovornost i transparentnost AI sistema.
Istovremeno se razvijaju i AI alati za detekciju deepfake sadržaja, koji pokušavaju da prepoznaju digitalne tragove manipulacije u slici, zvuku i videu. Ipak, ovo je trka u kojoj tehnologija zloupotrebe i tehnologija zaštite stalno napreduju jedna protiv druge. Jednako važan deo rešenja je i edukacija javnosti. Kako poverenje u digitalni sadržaj slabi, postaje ključno da ljudi razviju kritičko razmišljanje, proveravaju izvore i budu svesni da „ono što vide ili čuju“ više nije automatski istina.
Tina Paunović, master inženjer informacionih sistema
