Iz sveta veštačke inteligencije #1

Veštačka inteligencija (AI) je već neko vreme prisutna. Zato ćemo povremeno objavljivati neku vrstu izveštaja iz sveta veštačke inteligencije u kome ćemo pisati o toj oblasti. Tekstovi će sadržati razne informacije, ali i preporuke i analize koje mogu biti od koristi. Ovo posebno može biti zanimljivo za mala ili srednja preduzeća koja mogu koristiti veštačku inteligenciju za automatizaciju pojedinih redovnih aktivnosti.

Dosadašnja statistika vezana za veštačku inteligenciju:

1. Trenutno AI tržište vredi oko 391 milijardi dolara. Pretpostavlja se da će do 2033. porasti na 3,495 triliona dolara. To je rast od skoro 9 puta.
2. Krajem 2022, ChatGPT je imao preko milion korisnika za manje od nedelju dana. Početkom 2023 godine, ima preko 100 miliona mesečnih korisnika. Do avgusta 2025, OpenAI.com ima 938,3 miliona mesečnih poseta. ChatGPT.com ima 5.4 milijardi poseta, što ga čini peti sajtom na svetu.
3. Predviđa se da će ChatGPT kao pretraživač prestići organsku pretragu u 2028. godini.
4. 35,49% ljudi koriste AI alate svaki dan.
5. 78% kompanije koriste AI. Skoro 8 od 10 organizacija koristi minimum jedan alat veštačke inteligencije.

AI kao korisnička podrška

Veštačka inteligencija u korisničkoj podršci danas obuhvata različite tehnologije, od klasičnih ne‑generativnih modela mašinskog učenja, koji analiziraju podatke, do generativnih modela poput ChatGPT‑a ili Claude‑a, sposobnih za vođenje konverzacija i obradu prirodnog jezika. Ove tehnologije omogućavaju automatsko prevođenje, segmentaciju korisnika, analizu komunikacije i druge funkcionalnosti, čime se unapređuje kvalitet podrške. AI značajno poboljšava obradu „omnichannel“ podataka, uključujući chat, telefon, e‑mail i društvene mreže, omogućavajući bržu i efikasniju interakciju sa korisnicima. Analiza sentimenta u realnom vremenu, kontrola kvaliteta razgovora, inteligentno usmeravanje korisnika prema odgovarajućem agentu ili kanalu, kao i prediktivna podrška koja anticipira potrebe korisnika pre nego što oni kontaktiraju, postaju standard u modernim sistemima podrške.

Budući trendovi usmereni su ka razvoju „agentic AI“ sistema koji mogu autonomno da preuzmu kompleksne tokove rada, obrađuju podatke iz CRM‑a, vode razgovore i po potrebi delegiraju zadatke ljudskim agentima. Alati postaju sve fleksibilniji, omogućavajući kompanijama da kreiraju sopstvene AI‑workflow‑e i integrišu ih sa postojećim aplikacijama i podacima. Glavne prednosti ovih sistema su brža i efikasnija podrška, bolje korisničko iskustvo i smanjenje opterećenja ljudskih agenata. Ipak, preterana automatizacija može učiniti iskustvo previše „robotskim“, dok pitanja privatnosti i regulacije zahtevaju pažljivo upravljanje podacima kako bi se poštovale zakonske i industrijske norme.
>Analiza sentimenta je tehnika u okviru veštačke inteligencije i obrade prirodnog jezika (NLP) koja omogućava da se automatski prepozna i proceni emocionalni ton teksta. Cilj je da se utvrdi da li je sadržaj pozitivan, negativan ili neutralan, a u naprednijim slučajevima može da detektuje i specifične emocije poput sreće, ljutnje, tuge ili iznenađenja.

ChatGPT Atlas

ChatGPT Atlas je web-pregledač koji je razvio OpenAI, i koji integriše njihov AI-asistent ChatGPT direktno u samo iskustvo surfovanja putem interneta. Lansiran je 21. oktobra 2025. za macOS, dok se verzije za Windows, iOS i Android tek očekuju. Pregledač je baziran na Chromium-enginu (što je isti temelj kao kod popularnih pregledača poput Google Chrome) što omogućava kompatibilnost i prenos većine funkcija. Osnovna ideja je da ovaj pregledač ne bude samo alat za pretraživanje interneta, već da postane „inteligentna“ platforma koja pomaže korisniku tako što:

• omogućava da kliknete na bilo koju web-stranicu, a zatim postavite pitanje ili zatražite objašnjenje o sadržaju na toj stranici putem ugrađene bočne trake sa ChatGPT-om.
• ima režim „Agent Mode“ koji korisnicima (trenutno samo onima sa pretplatom Plus/Pro/Business) omogućava da AI pregledač sam pokreće radnje u browseru — otvara tabove, klikće, skupi podatke, izvrši zadatke u vaše ime— uz korisničku potvrdu.
• ima funkciju „Browser memories“ — kada korisnik želi, pregledač pamti određene informacije iz sesija surfovanja kako bi AI mogao bolje da kontekstualizuje buduće interakcije— uz kontrolu privatnosti.

CALM

Model CALM (Continuous Autoregressive Language Model) predstavlja novu generaciju jezičkih modela koji menjaju način na koji veštačka inteligencija razume i generiše tekst. Za razliku od tradicionalnih LLM-ova (Large Language Models), koji tekst obrađuju token po token – dakle, predviđaju sledeću reč ili deo reči u nizu – CALM funkcioniše u kontinualnom prostoru značenja. On koristi autoenkoder koji grupiše više tokena (najčešće nekoliko reči ili celih fraza) u jedan latentni vektor, odnosno numeričku reprezentaciju koja sažima suštinu te grupe reči. Umesto da predviđa sledeći token, model predviđa sledeći takav vektor, što znači da umesto da „piše reč po reč“, on predviđa sledeću ideju ili koncept u tekstu.

Ovaj pristup ima nekoliko važnih posledica. Pre svega, značajno smanjuje broj koraka potrebnih za generisanje teksta, jer jedan predviđeni vektor može da obuhvati više reči odjednom. Time se postiže veća efikasnost i manja potrošnja računarskih resursa. Istovremeno, rad u kontinualnom prostoru omogućava modelu da bolje razume semantičke veze između pojmova. Umesto da se fokusira na površinsku strukturu jezika, CALM može da hvata dublje koncepte i značenje unutar teksta. Drugim rečima, dok tradicionalni modeli „razmišljaju u rečima“, CALM „razmišlja u mislima“.

Prema istraživačkom radu “Continuous Autoregressive Language Models” (objavljenom na arXiv-u u oktobru 2025), CALM uvodi novu paradigmu u razvoju jezičkih modela. CALM eliminiše potrebu za klasičnim predviđanjem tokena i „softmax“ slojem, zamenjujući ih predviđanjem u latentnom prostoru. Iako je ova tehnologija još u eksperimentalnoj fazi, ona pokazuje potencijal da postane osnova budućih generacija LLM-ova. Oni će biti brži, kontekstualno svesniji i semantički bogatiji. To bi moglo potpuno promeniti način na koji AI modeli razumeju i generišu ljudski jezik.

Tina Paunović, master inženjer informacionih sistema