Divlje deponije u Aleksandrovcu: Smeće „nestaje” tek kada ga građani „objave“  

Divlje deponije na području opštine Aleksandrovac godinama predstavljaju problem o kome se uglavnom govori tek kada fotografije otpada završe na društvenim mrežama. Iako se pojedine lokacije povremeno očiste, građani i ekološki aktivisti upozoravaju da sistemskog rešenja nema, kao ni jasne evidencije o broju i stanju nelegalnih deponija.

Lokalni ekološki aktivista Zoran Savković kaže za naš portal da je stanje alarmantno i da se problem iz godine u godinu širi:

– Povremeno se pojedine uklone ako javno objavimo problem i prozovemo JKSP Aleksandrovac ili ako aktivisti sami organizuju čišćenje. Organizovano i sistemski – ništa.

Prema njegovim rečima, ne postoji ni zvanična, javno dostupna evidencija divljih deponija.

– Niko zvanično i po obavezi ne vodi preciznu evidenciju. Ima ih svaka mesna zajednica, gotovo svaki šumski put i svaki mostić – kaže on.

Kao jednu od najkritičnijih lokacija izdvaja okolinu Sinjevca, odnosno prostor van ograđene parcele deponije.

– Problem je što se velike količine otpada odlažu van same parcele. Znam i za divlju deponiju u i pored rečnog korita u selu Trnavci. Godinama postoji praksa da se sve što nije potrebno „vozi u reku”. Poslednjih godina primetno je odlaganje otpada životinjskog porekla sa obližnje farme. Bilo je prijava nadležnim inspekcijama, ali bez efekta – tvrdi Savković.

Na pitanje da li postoji plan sanacije postojećih divljih deponija, odgovara da građani rezultate ne vide.

– Zvaničan plan ne postoji ili postoji samo na papiru. O tome se govori kada postoji politička potreba, pa se posle sve vrati u fioku. Ne postoji vidljiv i konkretan plan – smatra on.

Govoreći o širem problemu upravljanja otpadom, Savković ocenjuje da se odgovornost često samo prebacuje sa jedne sredine na drugu.

– Kod nas se problem rešava tako što svoj otpad odvezete negde drugde. Bitno je da ste vi rešili svoj problem, a šta će biti sa tom sredinom – to nikoga ne zanima. Zbog toga me brine i priča o regionalnoj deponiji na području Aleksandrovca, gde bi otpad dovozili i iz drugih opština. Kada vidimo kako se sada upravlja otpadom, građani imaju razloga za zabrinutost – kaže Savković.

Jedan inspektor za sve prijave

Savković smatra da lokalne zajednice mogu da spreče nastanak novih deponija samo ukoliko postoje redovan odvoz otpada, edukacija i efikasna kontrola.

– Potrebno je jačanje komunalnog preduzeća, planski odvoz smeća i stalna edukacija građana. Ali mora da postoji i komunalna inspekcija sa stvarnim ovlašćenjima. U Aleksandrovcu postoji jedan komunalno-tržišni inspektor koji za veliki broj prijava nije nadležan. Ljudi onda odustaju od prijavljivanja, a oni koji prave problem vide da mogu da nastave bez posledica – navodi on.

Kao prvi konkretan korak ka rešavanju problema predlaže obavezivanje mesnih zajednica da uklone divlje deponije na svojoj teritoriji, postavljanje kamera na kritičnim lokacijama i strožu kontrolu.

– Ako posle određenog roka deponija ne bude uklonjena, trebalo bi angažovati JKSP, a troškove i kazne raspodeliti. Takva praksa postoji u Sloveniji i daje rezultate – smatra Savković.

Fotografije sa terena: od očišćene deponije do pomora ribe

Jedna od fotografija dostavljenih redakciji prikazuje divlju deponiju u selu Grčak. Nakon javnih objava i reakcija građana, površina je, kako kaže, ubrzo očišćena.

Druga fotografija odnosi se na pomor ribe u ribnjaku u selu Trnavci, za koji Savković tvrdi da je posledica dugogodišnjeg ispuštanja otpadnih voda u reku Vrataricu.

– Rečna riba je praktično uništena. Više puta sam prijavljivao slučaj raznim inspekcijama i institucijama, ali bez konkretnih rezultata – kaže on.

Fotografije, prema njegovim rečima, prikazuju stanje na terenu na potezu od Aleksandrovca do jezera Ćelije.

Na pitanje gde vidi opštinu za pet godina kada je reč o upravljanju otpadom, Savković nema optimističan odgovor.

– Ako ostane ovako kako je bilo i kako je sada – strah me je i da pomislim. Zatrpaće nas smeće – zaključuje on.

Redakcija je pre mesec dana uputila detaljna pitanja Javnom komunalno-stambenom preduzeću Aleksandrovac, Ministarstvu zaštite životne sredine i Agenciji za zaštitu životne sredine Srbije. Pitanja su se odnosila na broj i evidenciju divljih deponija, stanje i nadzor deponije u Sinjevcu, moguće zagađenje zemljišta i voda, prijave građana o nelegalnom odlaganju otpada i ispuštanju otpadnih voda, kao i na mere koje nadležne institucije preduzimaju u cilju zaštite životne sredine na području opštine Aleksandrovac.

Do trenutka objavljivanja ovog teksta nijedna od navedenih institucija nije dostavila odgovore. Izostanak odgovora na pitanja od značaja za zaštitu životne sredine i javno zdravlje uskraćuje građanima informacije od javnog interesa i otežava sagledavanje stvarnog stanja na terenu. Redakcija je otvorena za objavljivanje odgovora i stavova svih nadležnih institucija ukoliko ih naknadno dostave.

Tekst: J.R.

Foto: Zoran Savković

Izvor: KruševcPRESS