Izložba Žolta Kovača
“Blagi Bože, Upomoć, Smrt i druge slike”, samostalna izložba autora Žolta Kovača. Otvaranje je u četvrtak, 21. septembra u 19-21h. Umetnička galerija Kruševac Majke Jugovića 12, Kruševac.
Izložba Žolta Kovača u kruševačkoj Umetničkoj galeriji obuhvata radove koji pripadaju novoj celini u stvaralaštvu ovog umetnika. Za njega su, inače, karakteristične izložbe kao zaokruženi procesi. S jedne strane, nastavak je prakse predstavljanja umetničkih postupaka kojima promišlja fenomene savremenog društva. Sa druge se, pak, uočava donekle izmenjen pristup mediju slike usmeren ka mikro pričama, kojima se nikako ne napušta pozicija umetnika svoga vremena. (Biljana Grković)
Reč umetnika
“Prošle godine krajem septembra sam odbranio doktorat iz slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti. Doktorski umetnički projekat se bavio društvenom ulogom apstrakcije i to su bile “Sjajne slike”. Bavio sam se i mogućnostima slanja poruke u lokalnim društvenim okolnostima, dokle poruka umetničkog rada može da dopre van uske umetničke zajednice i da li je moguća pozicija umetnika kao javnog intelektualca u ovom društvu. Nalazi, ne sjajni, su me naterali da razmišljam o komunikativnosti umetnosti u lokalnoj sredini i o načinima izražavanja. Tu su se brzo nametnuli strip i ulična umetnost kao načini izražavanja koji su daleko komunikativniji od slike u galerijskim uslovima. Istraživao sam američki strip iz šezdesetih i njegova grafička rešenja (otud tačkice i paralelne linije, tj. raster), a došao sam u dodir i sa kineskim stripom sedamdesetih (što će tek naći svoje mesto na slikama). Istraživao sam uličnu umetnost, tipografiju, granična polja grafičkog dizajna i umetnosti, sitoštampu i izraze koji nisu nužno u “fioci” savremene umetnosti. Tada sam intenzivno počeo da slikam – u glavi.
Prve eksperimente onoga što sam saznao i što sam naslikao u glavi sam sproveo prošlog leta u ateljeu na otvorenom, u dvorištu mojih roditelja u Pančevu. To su bili prvi pokušaji suočavanja sa novim likovnim jezikom. Kada sam završio doktorat, potrajalo je još par meseci dok nisam pronašao, iznajmio i sredio atelje. Tek u martu-aprilu ove godine sam nastavio rad koji je onda počeo da se razvija u mnogo pravaca. Paraleleno sam radio na daljem istraživanju i savladavanju novog likovnog jezika, na mogućnostima i pravilima koje ono nudi, ali i na uvođenju sadržaja koji me okupira. Zato su neki radovi samo apstraktni, neki koriste jezik stripa, neki uključuju tipografiju, neki su rađeni šablonima. Sadržaj koji se polako uvlači u taj jezik je vezan za teme koje me okupiraju kao čoveka i fizičko biće, a koji se uglavnom vrte oko teme rada u savremenom društvu, iscrpljenosti, nemoći, visokih očekivanja, nedostatka vremena i ekologije.” (Žolt Kovač)
