SISTEM PUCA: Jedan pedijatar na dve hiljade dece!
Kada ujutru dodje na radno mesto u Dispanzer za zdravstvenu zaštitu dece predškolskog i školskog uzrasta u Brusu, dr Sonja Stevović Petrović unapred zna da će ”norma” biti ispunjena do pauze. Leti, zimi, čekaonica je puna. Bebe, prve vakcine, predškolci, školarci, sistematski pregledi, hitni slučajevi, zabrinuti roditelji, uplakani mališani, prvi zubi, kašalj, temperatura, potvrda za upis u školu na fakultet.
Sve je tu, u čekaonici. I tako već duže vreme. Tokom dana bude i do 50 pregleda. Što se ne stigne do kraja smene, koja zna da potraje, ostaje za sutra ili za kod lekara opšte prakse. Drugačije ne može. Posle odlaska u penziju starijih kolega, knjiga se, što bi rekao naš narod, svela na jedno slovo.
Evropski standardi kažu da je pedijatar potreban na 600 do 1.000 mališana. Naši normativi, za koje stručnjaci tvrde da su zastareli, propisuju pedijatra na 850 predškolaca i pedijatra na 1.600 školske dece.
Bruski dispanzer, sa oko 2.000 kartona, funkcioniše sa jednim pedijatrom te sa, u nuždi, lekarima opšte prakse. A ni njih nema dovoljno.
Problem se odavno dao naslutiti. Lekari koji su otišli u penziju ostavili su, ali ne i predali ordinacije mlađim kolegama, jer njih nema. Mala sredina, poput Brusa, nije dovoljno perspektivna. Konkurs za pedijatra je non-stop otvoren, apeluje se na mlade lekare da konkurišu, uz radno mesto obezbedjeno je stambeno rešenje, ali lekara nema.
Situacija se dodatno komplikuje u periodu sezonskih virusa, pa se neretko desi da bude i do 50 pregleda, što je na granici izdržljivosti. U takvoj situaciji, iako bi pedijatar trebalo da izdvoji oko 20 minuta za pregled, prinuđen je da završi za desetak, jer su mnogi pacijenti putovali i 30 kilometara, a roditelji uzeli slobodan dan.
– Problem nedostatka kadrova je ogroman i mi činimo sve što je u našoj mogućnosti kako bi ga rešili. Međutim, to ide vrlo teško. Mladi lekari su nezainteresovani za naše apele i molbe da dođu u Brus – ističe direktorka DZ Brus dr Sonja Pavlović.
Konkursi su, kako dodaje, otvoreni, a postoji mogućnost rešenja i stambenog pitanja.
– U razgovorima smo i sa kolegama u penziji. Ide teško, ali verujem da će se neko odazvati. Problem je generalan, ali pedijatrija je najosetljivija zbog dela populacije koji pokriva. Imamo usmeni dogovor sa DZ Aleksandrovac i njihovom pedijatrijom, ali ni to ne ide u željenom smeru. Na specijalizaciji iz ove oblasti imamo doktorku, ali potrebno je vreme da završi i vrati se. U međuvremenu, po potrebi, tu su lekari opšte prakse, uglavnom popodne, noću vikendom – objašnjava dr Pavlović.
Roditelji, mada često ljuti i nezadovoljni, svesni su situacije. Imaju razumevanja za medicinske radnike, ali ne i za sistem koji nema sluha ni za jedne ni za druge.
– Često dolazim ovde. Imam malu decu. Ima gužve. Nekada ostanem po celo prepodne. Čekaonica je, uglavnom, puna. Nekada smo nervozni mi, nekada deca plaču, šta da vam kažem? Nije ni njima lako, jedna doktorka, sestre rade, što je do njih ne možemo da budemo nezadovoljni. Drugo je što nema lekara, a pacijenata je mnogo – kaže majka, koja je želela da nam iznese utiske, ali ne i ime.
Upućeni tvrde da je razloga ovakvom stanju više. Zabrana zapošljavanja u javnim ustanovama uvedena 2013.godine generacijama školovanih kadrova, pa i medicinskim radnicima, promenila je životne planove i odvela ih na Zapad. Ekspanzija privatnog sektora i pristupačnost cena zdravstvene zaštite najmlađih, bolji uslovi za rad lekara na privatnim klinikama, odlazak starijih pedijatara u penziju, doprineli su urušavanju postojećeg sistema.
A posledice nisu ”samo” pune čekaonice i preopterećenost zdravstvenih radnika, posledice su daleko ozbiljnije i dalekosežnije. U nadležnosti ove službe su preventivni pregledi najmlađih, njihova edukacija, rano otkrivanje razvojnih poremećaja, rano prepoznavanje problema u oblasti mentalnog i somatskog zdravlja, dakle zdravlje generacija koje dolaze, pa se nedostatak pedijatara, u stručnoj javnosti s pravom ocenjuje kao egzistencijalni problem celog zravstvenog sistema, koji pod hitno treba rešiti.
Tekst i foto: Natalija Moskovljević Miletić
Izvor: KruševacPRESS
