Koje škole u Kruševcu vode do posla: između zanata, tržišta i iluzije diplome

Bliži se vreme upisa u srednje škole. Gde, kako i zašto – uvek su aktuelna pitanja. U Kruševcu danas postoji osam srednjih škola. Na prvi pogled izbor je raznovrstan – od gimnazije do stručnih i umetničkih smerova. Međutim, kada se pitanje postavi drugačije – koja škola najbrže vodi do zaposlenja – odgovor više nije ni jednostavan ni prijatan.

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da tržište rada u Rasinskom okrugu sve više traži konkretna znanja i praktične veštine, a ne široko obrazovanje bez direktne primene. Tokom 2025. godine zaposleno je više od 4.200 ljudi. Od toga čak 70% mladih iz programa „Garancija za mlade“ do posla dolazi u roku od četiri meseca – najčešće nakon obuke ili stručnog profila.

Drugim rečima: diploma sama po sebi više nije dovoljna – presudno je šta konkretno znaš da radiš.

Tehničke škole: najdirektniji put do plate

U praksi, najveće šanse za brzo zaposlenje u Kruševcu imaju učenici koji završe tehničke i zanatske smerove.

Pre svega, tu su:

• Prva tehnička škola Kruševac
• Politehnička škola Milutin Milanković

Ove škole obrazuju profile poput mašinskih tehničara, CNC operatera, elektrotehničara i građevinskih radnika. To su zanimanja za koja postoji kontinuirana potražnja. I to kako u lokalnim firmama, tako i u inostranstvu.

Prema analizama Privredne komore i planovima upisa, obrazovni profili se sve više usklađuju sa potrebama poslodavaca za period 2025–2027.

To znači da se tržište praktično „meša“ u izbor školskih smerova.

Medicinska škola: siguran posao, ali često van grada

Medicinska škola Kruševac godinama važi za jednu od najtraženijih.

Razlog je jasan: zdravstveni radnici su deficitarni. Međutim, postoji važna napomena – veliki broj učenika posao nalazi tek nakon dodatnog školovanja ili odlazi u inostranstvo.

Dakle, ovo jeste „sigurna karta“, ali ne nužno i lokalna.

Ekonomska i trgovinska: najviše đaka, najmanje sigurnosti

Ekonomsko-trgovinska škola Kruševac obrazuje profile iz administracije, trgovine i ekonomije.

Problem je u zasićenju tržišta. Ove smerove upisuje veliki broj učenika, ali lokalna privreda ne može da apsorbuje toliki kadar.

Zato mnogi završavaju:

• na biroima rada
• u prekvalifikacijama
• ili u poslovima koji nemaju veze sa strukom

Gimnazija: najduži put do posla

Gimnazija Kruševac i dalje važi za „najbolju“ školu u tradicionalnom smislu. Ali, ne i za najbrži put do zaposlenja.

Gimnazija ne daje zanimanje. Ona je priprema za fakultet.

To znači:

• bez fakulteta → gotovo nikakve šanse za posao
• sa fakultetom → zavisi od izbora studija

U realnim uslovima, to je najduži i najneizvesniji put.

Hemijska i prehrambena: potcenjen, ali stabilan izbor

Hemijsko-tehnološka škola Kruševac često ostaje ispod radara. Ipka, ona daje konkretna zanimanja u proizvodnji, kontroli kvaliteta i prehrambenoj industriji.

Ovo su poslovi koji možda nisu atraktivni, ali su stabilni i relativno dostupni.

Tržište bira, ne škola

Ako se sve sabere, u Kruševcu važi jednostavno pravilo:

• najbrže do posla – tehničke i zanatske škole
• sigurno, ali uz dodatni put – medicinska
• nesigurno – ekonomska i slični smerovi
• dugoročno, ali rizično – gimnazija

Problem je što se obrazovni sistem i dalje vodi logikom prestiža, dok tržište rada funkcioniše po logici potrebe.

Zato pitanje više nije „koja je škola najbolja“, već: koja škola ima kupca za znanje koje daje.