Požari u Srbiji: Šta Rasinski okrug može da uradi da spremnije dočeka sledeću sezonu

Požari na otvorenom ne uništavaju samo šume i rastinje. Ugrožavaju domaćinstva, poljoprivredno zemljište, životinje i ljudske živote. Prevencija, pravovremena vremenska upozorenja i bolje opremljeni vatrogasci ključni su za smanjenje štete, a iskustva iz Srbije pokazuju da pripreme moraju da počnu mnogo pre prvog plamena.

Požarna sezona svake godine iznova otvara ista pitanja: koliko smo spremni za velike požare, da li rizike prepoznajemo na vreme i šta radimo da sprečimo da se mala vatra pretvori u ozbiljnu pretnju? Ta pitanja nisu ništa manje važna za Kruševac i Rasinski okrug, gde se poljoprivredne površine, naselja, šumski kompleksi i teško pristupačni tereni nalaze na relativno malom prostoru.

Upravo zato priprema za požarnu sezonu ne bi trebalo da se svodi na apel građanima da budu oprezni tokom vrelih dana. Potrebni su kontinuirano praćenje rizika, dobra organizacija službi, oprema za intervencije i jasna pravila ponašanja na otvorenom.

Požari u Srbiji: Šteta se meri hiljadama hektara

Kolike posledice požari mogu da ostave pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Tokom 2025. godine u državnim šumama Srbije evidentirana su 93 požara, koji su zahvatili 1.956 hektara. U privatnim šumama opožarena površina iznosila je dodatnih 3.122 hektara.

To znači da je, prema statistici za državne i privatne šume, požar zahvatio ukupno više od 5.000 hektara šumskog zemljišta. Reč je o podacima za celu 2025. godinu, a ne samo za letnju sezonu.

Statistika, međutim, ne obuhvata samo pitanje izgorelog drveća. Posledice se osećaju i na zemljištu, u staništima divljih životinja, poljoprivredi i životu lokalnog stanovništva. Oporavak pojedinih ekosistema može da traje godinama, dok se šteta na imovini i infrastrukturi često vidi odmah.

Podaci pokazuju i da problem nije ograničen na velike, medijski praćene požare. Više manjih požara može istovremeno da optereti vatrogasno-spasilačke jedinice, naročito kada su visoke temperature, vetar i suvo rastinje prisutni u većem delu zemlje.

Izvor: Republički zavod za statistiku – Štete u šumama, 2025.

Rasinski okrug: Zašto je prevencija važna i van velikih šumskih kompleksa

Kada se govori o požarima, pažnja javnosti najčešće je usmerena na šume i planinska područja. Ipak, za Rasinski okrug jednako su važni požari na njivama, livadama, zapuštenim parcelama, uz puteve i u blizini seoskih domaćinstava.

Suva trava i nisko rastinje mogu brzo da prenesu vatru sa jedne parcele na drugu. Ako se tome dodaju vetar, visoke temperature i nedostatak padavina, požar koji je počeo na maloj površini može da se proširi pre nego što ekipe stignu na teren.

U okolini Kruševca, ali i u seoskim područjima opština Aleksandrovac, Brus, Trstenik, Varvarin, Ćićevac i na području opštine Ćićevac, prevencija zato mora da uključi i poljoprivrednike i vlasnike zapuštenih parcela, a ne samo službe koje gase požare.

Posebnu pažnju treba posvetiti prilazima šumskim i seoskim područjima, prohodnosti puteva i dostupnosti vode za gašenje. U udaljenim naseljima i na nepristupačnim terenima, vreme potrebno da vatrogasci stignu do mesta požara može da bude presudno.

Za preciznu procenu lokalnog rizika neophodni su podaci o prethodnim intervencijama, lokacijama požara, stanju vegetacije i pristupnim putevima. Bez takve evidencije teško je odrediti gde su preventivne mere najpotrebnije i kako rasporediti raspoloživu opremu.

Paljenje strnjike nije čišćenje njive, već ozbiljan rizik

Jedan od najčešćih uzroka požara na otvorenom jeste neodgovorno korišćenje vatre. Spaljivanje strnjike, suvih biljnih ostataka, trave i smeća može da deluje kao brz način čišćenja parcele, ali posledice mogu da budu mnogo veće od očekivane koristi.

Vatra se lako otrgne kontroli, zahvati susedne njive, voćnjake, objekte ili šumsko rastinje. Dim može da ugrozi saobraćaj, dok visoka temperatura uništava deo korisnih organizama u zemljištu i narušava njegovu strukturu.

Paljenje biljnih ostataka i smeća na otvorenom prostoru zakonom je zabranjeno. Prema upozorenju Vlade Srbije iz jula 2025. godine, za fizička lica koja spaljuju ostatke strnih useva, biljne ostatke ili smeće predviđena je kazna od 10.000 dinara, dok su za pravna lica predviđene znatno veće kazne. Za pojedine prekršaje primenjuju se i odredbe drugih propisa, uključujući propise o poljoprivrednom zemljištu.

Umesto spaljivanja, biljni ostaci mogu da se usitne, zaoru ili kompostiraju. Takav pristup smanjuje rizik od požara i omogućava da se organska materija vrati u zemljište.

Važno je i pravilo koje se često zanemaruje: loženje otvorene vatre u šumi i na udaljenosti manjoj od 200 metara od njenog ruba zabranjeno je, osim na posebno određenim i vidno obeleženim mestima, u skladu sa propisanim merama zaštite.

Izvori: Vlada Srbije – Paljenje strnjike i biljnih ostataka i Zakon o zaštiti od požara.

Požar se može predvideti – ali upozorenje mora da stigne do onih koji reaguju

Visoka temperatura sama po sebi nije dovoljna da se proceni opasnost od požara. Važni su i vlažnost vazduha, brzina vetra, količina prethodnih padavina i stepen isušenosti vegetacije.

Republički hidrometeorološki zavod Srbije koristi indeks opasnosti od šumskih požara zasnovan na kanadskom metodu Fire Weather Index (FWI). Procena uzima u obzir vremenske uslove i stanje zapaljivog materijala, a indeks se izračunava i kao prognoza za naredni dan.

Ovakvi podaci mogu da pomognu u planiranju preventivnih obilazaka, raspoređivanju ekipa i upozoravanju stanovništva. Kada se očekuju nepovoljni uslovi, nadležne službe mogu da pojačaju nadzor na rizičnim lokacijama, dok poljoprivrednici, izletnici i vlasnici vikendica mogu da odustanu od aktivnosti koje uključuju otvoreni plamen.

Za Rasinski okrug bilo bi korisno da se meteorološka upozorenja sistematski povežu sa lokalnim podacima o požarima i terenskim procenama. Takav pristup omogućio bi da se posebna pažnja usmeri na područja sa suvom vegetacijom, teško pristupačne lokacije i mesta na kojima su požari već izbijali.

Prognoza, naravno, ne može da garantuje da će požar izbiti na određenom mestu. Njena vrednost je u tome što upozorava kada su uslovi za nastanak i brzo širenje vatre nepovoljni, pa se preventivne mere mogu preduzeti pre nego što nastane šteta.

Izvor: RHMZ – Primena meteorologije u zaštiti šuma od požara.

Kada se požar ugasi, posao nije završen

Izgorela površina nije samo prostor na kojem je nestala vegetacija. Požar može da promeni sastav zemljišta, smanji količinu organske materije, uništi staništa i poveća podložnost eroziji. Na strmijim terenima, posledice se mogu dodatno ispoljiti tokom jakih kiša, kada se oštećeno zemljište lakše spira.

Zato obnova nakon požara ne bi trebalo da se svede na automatsku sadnju drveća. Najpre je potrebno proceniti šta je izgorelo, koje vrste mogu prirodno da se obnove i gde je potrebna stručna intervencija.

Pojedine travnate i stepske zajednice prilagođene su povremenim požarima i mogu relativno brzo da se oporave. Nasuprot tome, kod šumskih vrsta i staništa koja se sporo obnavljaju šteta može biti dugotrajna. Unošenje neodgovarajućih biljnih vrsta ili neplanska sadnja mogu da naruše prirodnu ravnotežu umesto da je obnove.

I u Rasinskom okrugu sanacija opožarenih površina zato treba da se zasniva na proceni stručnjaka, uz uvažavanje lokalnih uslova, zaštite zemljišta i prirodne vegetacije.

Važno je i da se podaci o opožarenim površinama sačuvaju i prate kroz vreme. Tek tako može da se utvrdi koliko se priroda oporavila, gde su potrebne dodatne mere i da li je obnova dala rezultate.

Dobrovoljni vatrogasci: Solidarnost mora da prati oprema

U kriznim situacijama građani često prvi primete požar i pokušavaju da pomognu. Dobrovoljna vatrogasna društva imaju važnu ulogu u zaštiti lokalnih zajednica, naročito u sredinama u kojima je potrebno brzo reagovati ili obezbediti dodatnu podršku profesionalnim ekipama.

Međutim, dobra volja nije zamena za odgovarajuću obuku, zaštitnu opremu i ispravna vozila. Pristup nepristupačnom terenu, pouzdana komunikacija i mogućnost dopremanja vode mogu da budu presudni za uspešnu intervenciju.

Zato bi procena potreba na području Rasinskog okruga trebalo da obuhvati i kapacitete dobrovoljnih vatrogasnih društava: broj obučenih članova, raspoloživa vozila, opremu, komunikacione sisteme i mogućnosti zajedničkih vežbi sa profesionalnim službama.

Jednako je važno da građani znaju kako da reaguju kada primete požar. Prvi korak je poziv vatrogasno-spasilačkoj službi na broj 193, uz što precizniji opis lokacije, pravca širenja vatre i eventualne ugroženosti ljudi ili objekata.

Nestručno gašenje može da ugrozi i osobu koja pokušava da pomogne. Ako se vatra brzo širi, ima jakog dima ili ugrožava objekte i ljude, prioritet je bezbedno udaljavanje i blagovremeno obaveštavanje nadležnih službi.

Šta Rasinski okrug može da uradi pre sledećeg požara?

Efikasna prevencija počinje konkretnim merama, a ne tek kada se pojave dim i plamen. Lokalne zajednice mogu da smanje rizik kroz nekoliko povezanih aktivnosti:

• Evidencija rizičnih lokacija: prikupljanje podataka o prethodnim požarima, zapuštenim parcelama i teško pristupačnim terenima.
• Redovno održavanje: uklanjanje suvog rastinja na mestima gde ono ugrožava objekte i puteve, uz poštovanje propisa i bez spaljivanja.
• Pravovremena upozorenja: dostupno obaveštavanje stanovništva o povećanom riziku, posebno tokom toplotnih talasa i dugih sušnih perioda.
• Bolja opremljenost: procena potreba profesionalnih i dobrovoljnih vatrogasaca, uz redovne obuke i zajedničke vežbe.
• Edukacija poljoprivrednika: promovisanje bezbednih načina uklanjanja biljnih ostataka i upoznavanje sa zakonskim posledicama paljenja.
• Plan oporavka prirode: stručna procena opožarenih površina i praćenje njihove obnove, umesto brzih i neselektivnih intervencija.

Ove mere imaju smisla samo ako su povezane i ako se sprovode tokom cele godine. Posebno je važno da lokalne službe, poljoprivrednici, vlasnici zemljišta i stanovništvo znaju kome da prijave rizik i kako da postupaju kada opasnost postane neposredna.

Priprema za požarnu sezonu počinje mnogo pre leta

Veliki požari obično privuku pažnju tek kada se vatrogasci bore sa plamenom, kada su ugrožene kuće ili kada se pojave slike izgorelih šuma. Međutim, najveći deo posla koji može da smanji štetu obavlja se ranije: održavanjem terena, praćenjem vremenskih uslova, obukom ljudi i pripremom opreme.

Za Kruševac i Rasinski okrug to znači da prevencija požara mora da bude deo redovnog planiranja zaštite stanovništva i prirode, a ne samo sezonska kampanja. Svaki požar koji se spreči predstavlja sačuvano zemljište, imovinu, biljni i životinjski svet, ali i manje opterećenje za vatrogasce.

Kada se vatra ugasi, ostaju troškovi, oštećena priroda i pitanje da li smo mogli da reagujemo ranije. Odgovor na to pitanje zavisi od odluka koje se donose mnogo pre sledećeg vrelog i vetrovitog dana.