ZAŠTO ĆIĆEVAC NESTAJE?: Planovi na papiru, mladi na putu

Trend da mladi odlaze iz manjih opština ne mimoilazi ni Ćićevac. Taj proces se ne dešava naglo i dramatično, već postepeno. Odlazak mladih u veće gradove ili u inostranstvo, ne znači samo manji broj stanovnika. On znači i manje učenika u školama, manje porodica, sve više napuštenih kuća kuća, pa i gašenje nekih naseljenih mesta.

Iako se u strateškim dokumentima i razvojnim planovima opštine govori o infrastrukturi, investicijama i novim mogućnostima, sve je više mladih koji smatraju da budućnost moraju da potraže van svog rodnog mesta, a mnogi su to već i učinili.

I u Planu razvoja opštine Ćićevac za period 2023 – 2029. godine navodi se da se opština suočava sa ozbiljnim demografskim problemom i negativnim trendovima iseljavanja, posebno u ruralnim delovima gde su neka sela “praktično pred gašenjem”. Ipak, pitanje koje se nameće jeste da li ti planovi dolaze dovoljno brzo da bi zadržali mlade generacije?

Iluzija perspektive: Zašto diplome beže iz grada?

U razgovoru sa mladima iz Ćićevca, najčešće se ponavlja jedna ista reč – perspektiva. Upravo njen nedostatak mnoge tera da razmišljaju o odlasku. Jovana Janev, koja trenutno studira u Beogradu, kaže da je ovaj osećaj sve prisutniji među njenim vršnjacima.

– Svesni smo činjenice da se Ćićevac, kao i većina manjih opština, gasi sve brže iz dana u dan. Pre dvadeset godina bi možda neka studentkinja rekla da želi da se vrati u svoje mesto gde bi živela i radila, dok danas verujem da bi četiri od pet njih reklo da se nikad neće vratiti –  kaže ona.

Iako o rodnom mestu govori sa emocijama, Jovana ističe da su realne mogućnosti za mlade veoma ograničene.

– Ćićevac predstavlja mirno mesto, mesto gde se svi znamo, javljamo jedni drugima na ulici i delimo probleme. Međutim, problemi samo rastu, a mahom se odnose na mlade ljude koji nemaju mogućnost da se zaposle i osamostale – objašnjava ona.

Prema njenim rečima, poseban problem predstavlja nedostatak mogućnosti za profesionalni razvoj.

– Posao u struci teško je pronaći i na nivou Srbije, ali u manjem mestu poput Ćićevca perspektive gotovo da nema. Aktivizam, ljudska i ženska prava, kojima želim da se bavim, nisu teme koje su prihvaćene u našoj opštini – kaže ona i dodaje da ne planira da se vrati.

Slično iskustvo sa nama deli i Ivana Nešić, koja je nakon studija odlučila da se preseli u Beograd.

– Otišla sam zbog posla. Najveći problem sa kojim se mladi suočavaju je manjak poslova u struci. Veoma je teško pronaći posao ovde – ističe ona.

Ivana dodaje da plate i uslovi rada utiču na odluku mladih da napuste manje sredine:

– Finansijska sigurnost i uslovi rada veoma utiču na odluku o odlasku. Da bi se nešto promenilo, moralo bi da se otvori više radnih mesta i da postoji veća briga za mlade koji tek počinju da rade.

U sličnoj situaciji našao se i Nikola Krkić, koji je nakon školovanja odlučio da nastavi život u inostranstvu. On kaže da je odlazak došao kao prirodan sled okolnosti i prilika koje su mu se ukazale.

– Srbiju sam već napustio, pre svega zbog odluke da nastavim obrazovanje u inostranstvu. Nakon završetka studija ukazala mi se prilika za zaposlenje, koju sam prihvatio, i vremenom sam izgradio stabilan život u inostranstvu.

On dodaje da je situacija sa zapošljavanjem u manjim sredinama složena, posebno za visokoobrazovane mlade ljude.

– Poslovi koji ne zahtevaju visoke kvalifikacije mogu se relativno lako pronaći. Međutim, za visokoobrazovane ljude situacija je složenija, jer je opština mala i ima ograničenu privrednu strukturu, pa se posao u struci često traži u većim gradovima.

Ipak, Nikola ističe da život u manjoj opštini ima i određene prednosti.

– Ćićevac ima sve osnovne uslove za svakodnevni život škole, zdravstvenu zaštitu i osnovne usluge. Pored toga, prednost je i geografski položaj, jer su veći gradovi udaljeni svega dvadesetak minuta vožnje.

Za razliku od njih, Tamara Živadinović, iako trenutno radi i živi u drugim gradovima i turističkim centrima, kaže da bi se rado vratila kada bi uslovi bili bolji.

– Rado bih ostala u svom mestu. Volim ljude ovde, imam mnogo prijatelja i ovde mi je porodica. Ali jednostavno uslovi nisu prihvatljivi. Za nas mlade nema posla, nema mesta za izlaske ili za slobodno vreme. Da se ta situacija popravi, verovatno bih se vratila ovde. Samo da je malo uređenije, kao što je i obližnji Kruševac, da ima posla i normalne plate, dala bih šansu Ćićevcu.

Šminkanje propasti: Da li strategije kasne za životom?

Ipak, priča o mladima u Ćićevcu nije samo priča o odlasku. Postoje i oni koji su odlučili da ostanu i pokušaju da svoju budućnost izgrade u mestu u kom su odrasli.

Jedna od njih je Bojana Petković, mlada preduzetnica koja je pre nepune dve godine pokrenula sopstveni salon lepote.

– Razlog zbog kog želim da ostanem u svom mestu jeste osećaj pripadnosti i povezanosti sa ljudima i okruženjem u kom sam odrasla. Ovde su moja porodica i uspomene koje su me oblikovale kao osobu- kaže ona.

Bojana ističe da život u manjem mestu ima svoje prednosti.

– Najviše mi se dopada osećaj mira i bliskosti među ljudima. Ovde se ljudi poznaju, spremni su da pomognu jedni drugima i postoji osećaj zajedništva koji je teško pronaći u nekim drugim mestima- objašnjava ona.

Iako je uspela da pokrene sopstveni posao, Bojana smatra da bi podrška mladim preduzetnicima mogla biti veća.

– Veća podrška države ili opštine bila bi dodatna motivacija za pokretanje ili proširenje sopstvenog posla. To bi pomoglo mladima da ulažu u opremu, edukaciju i razvoj svojih ideja- ističe ona.

Bojana veruje da mladi mogu biti pokretači razvoja lokalne zajednice, ali samo ako dobiju priliku.

– Kroz pokretanje sopstvenih poslova, učešće u društvenim inicijativama i nove ideje, mladi mogu značajno da doprinesu razvoju svog mesta – mišljenja je ova mlada preduzetnica.

Inače, Plan razvoja opštine Ćićevac predviđa i konkretna ulaganja u lokalnu ekonomiju. Ukupna vrednost programa obuhvaćenih planom iznosi više stotina miliona dinara vrednih ulaganja, a sredstva su namenjena razvoju infrastrukture, obrazovanja, sporta, socijalne zaštite i lokalnog ekonomskog razvoja.

Međutim, uprkos planovima i strategijama, mnogi mladi smatraju da je ključno pitanje kada će ti planovi zaista postati stvarnost? Jer dok se razvoj planira na papiru, generacije mladih donose odluke o svom životu i odlasku.

Odlazak mladih ne znači samo manji broj stanovnika. On znači i manje učenika u školama, manje porodica, manje naseljenih kuća i sve veće gašenje naseljenih mesta. Zato priča o odlasku mladih iz Ćićevca nije samo priča o pojedinačnim odlukama. To je priča o budućnosti jedne male opštine koja treba da zadrži svoju mladost.

A od toga da li će u tome uspeti zavisi i pitanje koje sve češće postavljaju mladi. Da li Ćićevac može postati mesto u kom se budućnost gradi, a ne samo mesto iz kog se odlazi?

Tekst i foto: Aleksandra Paunović

Izvor: KruševacPRESS