Klimatske promene počinju „na lokalu“

Klimatske promene više nisu apstraktna globalna tema o kojoj se raspravlja na samitima u Briselu ili Njujorku. One se mere i kod nas, u Kruševcu. I to vrlo konkretno – u stepenima Celzijusa, u broju tropskih noći, u hektarima površina stradalih u požarima i u budžetskim stavkama koje odlaze na sanaciju štete.

Prema podacima Republičkiog hidrometeorološkog zavoda, 2024. godina bila je najtoplija od početka merenja u Srbiji, sa odstupanjem od 2,3°C u odnosu na referentni period 1991–2020. Već 2025. beleži ekstremne vrednosti – u Kruševcu je izmereno čak 44°C. To više nije “toplo leto”. To je klimatski signal koji menja način planiranja grada.

Ključne reči

Mitigacija i adaptacija nisu birokratski termini za zatvorene stručne krugove. Mitigacija znači smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte – manje zagađenja, efikasnija energija, održivi saobraćaj. Adaptacija znači prilagođavanje stvarnosti u kojoj su suše duže, toplotni talasi intenzivniji, a požari učestaliji. Bez prve, problemi rastu. Bez druge, šteta se multiplicira.

U Srbiji postoji jasan pravni okvir. Zakon o klimatskim promenama i Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama obavezuju i lokalne samouprave da planiraju i sprovode mere prilagođavanja. Krajem 2024. doneta je i Uredba o listi organa i organizacija nadležnih za sprovođenje mera prilagođavanja, koja precizira ko izveštava i na koji način. Rok za dostavljanje izveštaja Ministarstvu zaštite životne sredine je 15. mart svake godine.

Podatak da je za 2024. godinu izveštaj podnelo samo 37 od 145 jedinica lokalne samouprave govori dovoljno. Administrativni obrazac nije komplikovan, ali zahteva koordinaciju sektora – urbanizma, komunalnih službi, zaštite životne sredine, vanrednih situacija. Drugim rečima, zahteva sistem.

Za Kruševac to znači sledeće: da li su klimatski rizici uključeni u lokalne planske dokumente? Da li se prilikom urbanističkog planiranja uzimaju u obzir toplotna ostrva, nedostatak zelenih površina i rizik od bujičnih poplava? Da li postoji precizna evidencija požara na otvorenom, sa procenom štete i analizom uzroka?

Požari su posebno osetljiva tačka. Duži sušni periodi, degradacija zemljišta i zapuštene površine povećavaju rizik. Uredba predviđa obavezu dostavljanja podataka o opožarenim površinama, a od 2026. i o količini izgorele drvne mase i procenjenoj ekonomskoj vrednosti štete. Bez pouzdane evidencije nema ni ozbiljne prevencije.

Kako…?

Kruševcu su dostupni i savremeni alati. Digitalni klimatski atlas Srbije omogućava uvid u istorijske klimatske trendove, projekcije temperatura, učestalost toplotnih talasa i suša po regionima. Planiranje više ne može da se zasniva na proceni “iz iskustva”. Podaci postoje, javni su i naučno utemeljeni.

Od 2000. do 2020. minimalna procenjena šteta od ekstremnih klimatskih i vremenskih događaja u Srbiji iznosila je 6,8 milijardi evra. Više od 70% otpada na suše i visoke temperature. To nije samo ekološka tema. To je budžetsko pitanje, pitanje javnog zdravlja i lokalne ekonomije.

Klimatska otpornost ne počinje u ministarstvu. Počinje u gradu. U budžetu za sadnju drvoreda. U planu održavanja vodotokova. U sistemu ranog upozoravanja. U javno dostupnom izveštaju koji građani mogu da pročitaju pre 15. marta.

Kruševac se već zagreva brže nego što smo navikli. Pitanje nije da li će klimatske promene uticati na grad. Pitanje je da li će grad planski odgovoriti ili će reagovati tek kada šteta postane skuplja od prevencije. Klimatska politika na lokalnom nivou više nije stvar dobre volje. Ona je zakonska obaveza i test odgovornosti.

Na drugoj strani, svako od nas bi trebalo da razmišlja na ovu temu. Planetu smo pozajmili od svojih potomaka.