Izumiranje „ekonomskih tigrova“: Vino Župa pred stečajem, radnicima obećana – birokratska uteha

Dok se sa najviših državnih instanci gotovo svakodnevno poručuje da Srbija nezaustavljivo grabi napred kao „ekonomski tigar“, stvarnost na terenu uporno podseća na neke znatno prizemnije životinje – one koje se bore da prežive zimu.

Akcionarsko društvo Vino Župa Beograd – Zemun, jedno od prepoznatljivih imena domaće vinske industrije, obavestilo je zaposlene da je, uprkos pregovorima sa poveriocima i pokušajima da se obezbedi finansiranje proizvodnje, podnet predlog za pokretanje stečajnog postupka nad ovom firmom. Odluka je doneta na osnovu člana 192 Zakona o radu. Početak rada se – kako stoji u obaveštenju – odlaže do daljeg.

Drugim rečima, proizvodnja staje, radnici čekaju, a „do daljeg“ u Srbiji često znači: dok se sistem ne seti da postojite.

Posebno umirujući deo obaveštenja odnosi se na sastanak u Ministarstvu privrede. Tamo je rukovodstvu preduzeća saopšteno da će zaposleni biti „podržani“ od strane Nacionalne službe za zapošljavanje i fonda solidarnosti. U skladu sa zakonom. U prevodu na jezik svakodnevice: nakon decenija rada, iskustva i stvaranja vrednosti – nema dalje. Radnike čeka biro, formulari i neizvesna budućnost, uz minimalnu zakonsku amortizaciju socijalnog pada.

Ironija je gotovo savršena. Dok se u javnim nastupima govori o rekordnim investicijama, istorijskim uspesima i zlatnom dobu srpske ekonomije, preduzeća sa tradicijom, znanjem i realnom proizvodnjom završavaju na ivici opstanka. „Ekonomski tigar“ tako, bar u ovom slučaju, pokazuje izuzetnu sposobnost da ostane bez zuba – ali ne i bez propagande.

Sudbina Vino Župe nije samo problem jedne firme. Ona je simptom šireg ekonomskog modela u kojem se statistički rast i politički slogani često ne prepoznaju u životima radnika. Kao ni u bilansima domaće proizvodnje. A dok se ti bilansi gase jedan po jedan, ostaje pitanje: koliko još ovakvih „tigrova“ mora da padne pre nego što metafora konačno izgubi smisao.