Bruska sela ostala bez lekara: Katanci umesto stetoskopa

Geografski razudjena, sa velikim brojem planinskih sela, od kojih se najudaljenije nalazi na pedesetak kilometara od opštinskog centra, opština Brus  se godinama bori sa tihom krizom koja direktno pogađa najvažnije – zdravlje ljudi.U selima podno Kopaonika lekar  je postao luksuz, a zdravstvena zaštita teško dostupna.

Zdravstvena mreža u  opštini Brus, preko matične ustanove Doma zdravlja, decenijama je funkcionisala kroz dve zdravstvene stanice, Razbojna i Blaževo, i 11 seoskih ambulanti.

Zdravstvene stanice, iako pre desetak godina renovirane, danas samo jednom sedmično posećuju lekar i medicinska sestra, a od 11 ambulanti, vrata se otvaraju samo u dve: u Krivoj  reci i Brzeću.

Medicinska sestra Svetlana Novčić ceo svoj radni vek je u ambulanti u Krivoj reci. Do pre nekoliko godina ovde je jednom nedeljno dolazio i doktor. Sada je sama sa svojim pacijentima, pruža prvu pomoć, donosi lekove, meri krvni pritisak, previja, obilazi, savetuje, pomaže.

– Teško je u planini, posebno zimi. Uglavnom su staračka domaćinstva. Pacijenti sa hroničnim bolestima: povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom, reumatološkim i kardiovaskularnim problemina. Deca su daleko, oni bolesni i nemoćni. Lekara nema. Autobus  ide samo četvrtkom. Kad zaveje, putevi su neprohodni. Najteže je bilo za vreme korone.Trebalo je ispoštovati protokole, stići do svakog, objasniti, pomoći – kaže sestra Ceca koja će uskoro u penziju, a u selu se već pitaju šta i kako dalje.

Ambulanta u Milentiji, kao još osam drugih,  ne radi godinama. Pokrivala je Ribare, Milentiju, Budilovinu, Grad. Za žitelje ovog dela bruske opštine od šezdesetih godina prošlog veka zdravstvena zaštita bila je dostupna u svako doba dana i noći.Usledio je period kada  su sestra i lekar dolazili nekoliko puta sedmično, zatim jednom, a danas  pripadaju nekim davno prošlim vremenima. Oronula zgrada i delom polomljena ograda su sve što je ostalo.

– Kao dete, sećam se da smo primali vakcinu u ambulanti. Sećam se i bolničara koji je tu radio i živeo. Ko se nadao da će da dođe do ovoga. Sada za najmanju povredu, previjanje, injekciju, moramo u Brus. Ma, ima li pomoći od toga što bi ti pričao kako je bilo i kako bi sada trebalo da bude – odmahuje rukom R.M. jedan od meštana koji je mnogo čime nezadovoljan, a kako kaže “najžalije je to što niko ne haje na naše molbe.“

Zdravstvena ambulanta u Batotu renovirana je  2015.godine. Uslova ima, ali ne i zdravstvenih radnika. Zbog toga su žitelji Batota, Žareva, Rasja, Donjeg Lipovca i okoline usmereni na Dom zdravlja u Brusu.

– Za najmanju stvar  moramo da idemo u Brus. Mnogi nemaju kola. Bolest ne bira ni starost ni vreme. Ma, šta da ti kažem, muka. Nema lekara, nema sestre, nema autobusa. Može li neko da nam kaže šta ćemo mi? Najbolje bi bilo da nam  lekar nije potreban. Deca otišla, a i gde da ostanu? Do Brusa teško, u bolnici gužva. Kažu da nema lekara. Kad završimo, dok uzmemo lekove, nema čim da se vratimo – ogorčen je jedan  od meštana Batota. On dodaje da mu ne treba skener svaki dan već da mu treba neko da mu izmeri pritisak i previje ruku kad se povredi u šum

Zbog blizine turističkog centra, ali i za potrebe lokalnog stanovništva, ambulanta u Brzeću je otvorena cele godine.Tokom zimske sezone, od novembra do marta, lekar dolazi jednom nedeljno.

Zbog gašenja seoskih ambulanti, Hitna pomoć je postala prva sledeća instanca kojoj se obraćaju pacijenti. Međutim, dok sanitetsko vozilo stigne u udaljena sela, često se gube najdragoceniji  minuti u borbi za život, a da ne govorimo o pritisku kome su ova služba i  njeni zdravstveni radnici svakodnevno izloženi.

Razlog za ovako sumornu sliku zdravstvene mreže na području bruske opštine  nije ni trenutan, ni lokalna. Drastičan pad broja stanovnika samo je pokrenuo lavinu  koja stihijski gasi ustanove koje su nekada bile razlog zadržavanja mladih i opstanka potkopaoničkog kraja. Ugašene seoske ambulante nisu samo pitanje ekonomske računice i broja kartona po lekaru. One su mnogo više od toga, jer dok god katanac na vratima seoske ambulante bude jedini odgovor  na zdravstvene potrebe lokalnog stanovništva, seoski putevi će voditi samo u jednom smeru – ka gradu i to bez povratka.

Tekst i foto: N. Moskovljević Miletić

Izvor: KruševacPRESS