Premalo vlakana, previše kilograma – deca posebno zabrinjavaju

Više od dve trećine građana Srbije ne dostiže preporučeni dnevni unos vlakana, dok podaci o telesnoj težini pokazuju da je problem sa viškom kilograma široko rasprostranjen. Posebno zabrinjava trend kod dece. Ni u Kruševcu i okolini nije ništa bolje.

Šta se zapravo nalazi na tanjiru naših sugrađana i koliko naše prehrambene navike odgovaraju preporukama stručnjaka? Dostupni podaci pokazuju prilično složenu sliku. Sa jedne strane, u nekim segmentima potrošnje hrane Srbija nije daleko od evropskih preporuka. Sa druge, nedostatak vlakana, prevelik energetski unos i rast gojaznosti kod dece ukazuju na ozbiljne probleme u načinu ishrane.

Prema rezultatima Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine, koje su sproveli Republički zavod za statistiku, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Ministarstvo zdravlja, 40,5 odsto stanovništva starijeg od 15 godina bilo je normalno uhranjeno. Istovremeno, 36,3 odsto imalo je prekomernu telesnu masu, dok je 20,8 odsto bilo gojazno.

To znači da je ukupno 57,1 odsto stanovništva starijeg od 15 godina bilo prekomerno uhranjeno ili gojazno. Brojke ne govore samo o izboru hrane, već i o fizičkoj aktivnosti, načinu života i drugim faktorima koji utiču na telesnu težinu.

Razlike između regiona nisu male

Podaci iz zdravstvenih istraživanja pokazuju i određene regionalne razlike. Beogradski region imao je najveći udeo normalno uhranjenih stanovnika, dok su veći udeli gojaznih zabeleženi u Vojvodini i Južnoj i Istočnoj Srbiji.

Takve razlike ne treba tumačiti jednostavno, kao dokaz da se u jednom delu zemlje „zdravije jede“ nego u drugom. Na telesnu masu utiču prihodi, dostupnost hrane, fizička aktivnost, obrazovanje, radne navike i čitav niz drugih faktora.

Zanimljivo je da podaci Batuta istovremeno pokazuju koliko je sedentaran način života postao rasprostranjen. U istraživanju iz 2019. godine 46,3 odsto stanovništva bilo je izloženo pretežno sedećem tipu rada, dok su građani u proseku sedeli 4,7 sati dnevno.

Najveći alarm su deca

Ako postoji podatak koji posebno privlači pažnju, onda je to trend gojaznosti među decom.

Prema rezultatima istraživanja koje je Batut sprovodio u okviru praćenja zdravlja stanovništva, problem prekomerne telesne težine kod najmlađih postao je sve izraženiji. Istovremeno, podaci o fizičkoj aktivnosti dece pokazuju da veliki deo školske populacije ne dostiže preporučeni nivo svakodnevnog kretanja.

To je posebno važno jer se navike stečene tokom detinjstva često nastavljaju i kasnije. Ishrana bogata energetski gustim namirnicama, uz mnogo vremena provedenog sedeći i premalo fizičke aktivnosti, predstavlja kombinaciju koja može imati posledice mnogo godina kasnije.

Vlakna su jedna od najslabijih tačaka

Kada se pogleda sastav ishrane, jedan od očiglednih problema jeste nedovoljan unos prehrambenih vlakana.

Prema podacima koji se pozivaju na EFSA bazu podataka o potrošnji hrane, 67,8 odsto ispitanika iz Srbije unosilo je manje od 25 grama vlakana dnevno, koliko se uzima kao referentna vrednost za odrasle. Medijalni dnevni unos iznosio je oko 20,7 grama.

Drugim rečima, za veliki deo stanovništva problem nije samo koliko hrane pojede, već i šta ta hrana sadrži.

Vlakna se uglavnom nalaze u povrću, voću, mahunarkama, integralnim žitaricama, orašastim plodovima i semenkama. Njihov veći unos povezuje se sa boljim zdravljem sistema za varenje, a odgovarajuća ishrana bogata vlaknima važan je deo prevencije brojnih hroničnih bolesti.

EFSA svoju sveobuhvatnu bazu podataka koristi upravo za procenu obrazaca potrošnje hrane i unosa hranljivih materija među evropskim stanovništvom. Baza obuhvata i podatke iz zemalja koje nisu članice EU, uključujući zemlje kandidatskog statusa.

Voća i povrća nema premalo, ali ni dovoljno

Situacija sa voćem i povrćem je nešto povoljnija. Prosečna potrošnja prema analiziranim podacima iznosi oko 397,6 grama dnevno, što je veoma blizu često navođenoj preporuci od 400 grama.

Razlika od nekoliko grama sama po sebi nije razlog za zabrinutost. Međutim, kada se taj podatak posmatra zajedno sa nedostatkom vlakana i visokim udelom stanovništva sa prekomernom telesnom masom, postaje jasno da nije dovoljno samo povećati količinu voća i povrća. Važan je kompletan obrazac ishrane.

Kod muškaraca se pritom pojavljuje još jedan problem. Oni prema analiziranim podacima unose nešto više vlakana nego žene, ali istovremeno imaju i veći ukupan energetski unos. Značajan deo muškaraca unosio je više od 3.000 kalorija dnevno, dok je medijalni indeks telesne mase bio 25,9, što ulazi u kategoriju prekomerne telesne mase.

Kod žena je medijalni ITM bio niži, 23,1, ali su podaci ukazivali na nedovoljan unos proteina kod dela ispitanica.

Beli hleb i dalje je deo svakodnevne ishrane

Navike se ne menjaju lako, posebno kada su duboko ukorenjene u svakodnevnoj ishrani.

Stariji nacionalni podaci iz 2013. godine pokazivali su da je 60,1 odsto stanovništva svakodnevno jelo beli hleb. To je važan podatak kada se govori o ukupnom unosu vlakana, jer integralne žitarice predstavljaju jedan od jednostavnih načina za povećanje njihovog unosa.

Naravno, beli hleb sam po sebi nije „zabranjena“ namirnica. Problem nastaje kada rafinisane žitarice čine veliki deo svakodnevne ishrane, dok su integralne žitarice, mahunarke, semenke i druge namirnice bogate vlaknima zastupljene znatno manje.

Da li je zdravija ishrana preskupa?

Jedan od čestih argumenata jeste da je kvalitetnija ishrana dostupna samo onima koji mogu više da potroše na hranu.

Ako se posmatraju organski proizvodi, taj argument ima osnova. Organske namirnice su u pravilu skuplje od konvencionalnih. Međutim, zdrava ishrana ne mora automatski da znači kupovinu isključivo organskih proizvoda, niti skupih „supernamirnica“.

Mahunarke, integralne žitarice i semenke mogu biti relativno jednostavan način da se poveća unos vlakana. Pritom izbor proizvoda i način kupovine značajno utiču na konačan račun.

Analiza zasnovana na cenama 92 organska proizvoda pokazala je da porcija mahunarki od oko 70 grama košta približno 77 do 93 dinara. Kod integralnih žitarica, porcija od 40 do 60 grama kretala se između 13 i 59 dinara, dok su semenke bile najjeftinija od posmatranih grupa, sa cenom od oko 8 do 32 dinara po porciji.

Prema toj računici, redovna mesečna potrošnja takve „korpe“ proizvoda iznosila bi oko 2.602 dinara, odnosno približno 2,2 odsto prosečne zarade u Srbiji.

To ne znači da je kvalitetna ishrana automatski jeftina, ali pokazuje da povećanje unosa pojedinih namirnica bogatih vlaknima ne mora nužno da predstavlja nedostižan trošak za prosečno domaćinstvo.

Problem nije samo u jednom proizvodu

Podaci o ishrani stanovništva Srbije ne daju osnov za jednostavan zaključak da se građani „loše hrane“. Slika je mnogo složenija.

Istovremeno imamo relativno visok unos voća i povrća, ali nedovoljan unos vlakana. Imamo veliki broj ljudi sa prekomernom telesnom masom, uz izraženu sedentarnost, dok se kod dece beleže zabrinjavajući trendovi kada je reč o fizičkoj aktivnosti i telesnoj težini.

Zato rešenje teško može biti jedna namirnica, jedna dijeta ili kratkotrajna kampanja. Promena prehrambenih navika podrazumeva više integralnih žitarica i mahunarki, dovoljno voća i povrća, razumniji energetski unos i više kretanja.

Podaci Batuta pokazuju da je zdravstvena slika stanovništva povezana sa mnogo širim životnim navikama. Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije rađeno je upravo tako da omogući poređenje sa evropskim pokazateljima i praćenje promena kroz vreme.

A najvažnija poruka možda je jednostavna: nije problem samo koliko jedemo, već šta svakodnevno stavljamo na tanjir i koliko se tokom dana krećemo.

Izvorni podaci su provereni prema Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i EFSA bazi podataka o potrošnji hrane