Zahvaljujući seoskom turizmu u Srndalje se vratio život

Do pre desetak godina, Srndalje je bilo samo jedno od mnogih sela u našoj zemlji na pragu odumiranja, bez mladih, sa svega desetak, uglavnom staračkih domaćinstava. Bez škole, asfalta i gotovo bez struje. Od Kruševca je udaljeno 40-tak kilometara, a najmanje je na području našeg grada.

Meštanin Vladeta Živković želeo je da preduzme nešto po pitanju opstanka sela. Uradio  je ono što niko nije mogao da pretpostavi:

– Pokojni otac me je savetovao da prodamo imanje i da se odselimo, baš kao što su to mnogi učinili. Ali ja sam želeo da ostanem ovde i da pokušam da oživi selo i da mu pomognem da stane na svoje noge.

Svestan je bio da se u selu koje je  u podnožju Jastrepca, ne mogu uspešno baviti ratarstvom, jer su parcele usitnjene, a nalaze se na mestima gde je prolazak mehanizacije otežan.

– Shvatio sam da jedina stvar koja bi mogla da preporodi selo, jeste da taj mir i prirodu ponudimo turistima. U početku su me smatrali čudakom i govorili mi,  ko će da dođe u Srndalje i još za to da plati, ali sada uviđaju da je to bila ispravna odluka – kaže on.

Vladeta je najpre tražio pomoć od uprave Ribarske Banje, koja u tom trenutku počinje da se razvija i širi svoje kapacitete. Ponudio im je staru vodenicu u selu i predložio da na tom mestu otvore restoran kako bi se uposlile komšije. Dogovor je, takođe, bio da se spremaju autentični specijaliteti ovog kraja, pa su tako stočari, koji su ranije imali problema da prodaju jagnjad, sebi obezbedili tržište. Tadašnjem rukovodstvu Ribarske Banje, svidela sa ideja i odmah su krenuli sa realizacijom.

– Počeci su bili teški, trebalo je osmisliti ponudu za turiste koji dolaze u Banju iz svih krajeva naše zemlje. U to vreme još uvek do našeg sela nije stigao asfalt, pa je to odvraćali čak i one koji su želeli da dođu. Ipak odlučujem da izgradimo brvnaru za goste odmah pored vodenice. Verovao sam u svoju ideju iako niko pre nas, na našem terenu, nije uradio ništa slično – priča Živković.

Bio je prvi koji je u tom kraju registrovao seosko turističko domaćinstvo:

– U ovom trenutku možemo da primimo deset osoba.  Svaka soba ima svoju terasu, sa pogledom na reku, sa koje i danas pijemo vodu i u kojoj se zadržala planinska pastrmka. U selu imamo dva pastrmska ribnjaka, tako da  gosti, koji borave na našem imanju, pored domaće hrane koju sami pripremamo, mogu probati svežu pastrmku, tek ulovljeni iz reke.

Trebalo je nekoliko godina da se pročuje za ovo mesto. Najbolja reklama je upravo ona koju prenesu zadovoljni gosti.  Vladeta nije žurio, imao je viziju i znao je da je potrebno vreme kako bi pokrenuo selo. Zahvaljujući njegovom zalaganju, do sela je ubrzo došao asfalt, uređen je planinski put od Srndalja do Ribarske Banje, koji znatno skraćuje vreme putovanja.  Počeli su da dolaze prvi gosti, a Srndalje su, oni koji borave u Banji, prepoznali kao mirno mesto na kome se servira  domaća hrana i gde može da se prenoći.

– Pomoć Ribarske Banje i razumevanje tadašnjeg rukovodstva, došlo je u poslednjem minut. Da nije nje, razvoj seoskog turizma bi dosta teže išao. Čini mi se da su i moje komšije tu priliku iskoristile na najbolji način. Polako su počeli da se raspituju kako bi mogli da se uključe. Naš narod je sumnjičav, u početku negoduje. Prvo čeka da vidi kako započeti posao napreduje. Kad se uveri da ima računice, tek tad odlučuje da se pokrene.

Srndalje danas prima goste iz celog sveta, a najviše je onih koji se ponovo vraćaju.

– Kompletnu hranu što nudimo našim gostima, sami spremamo. Ono sto mi ne proizvodimo, kupujemo od komšija. Gosti nam se zadržavaju od tri do pet dana. Svakodnevno ima nekoliko polazaka „truckom“ do Ribarske Banje i nazad. To je vozić prikačen na traktor, iz koga turisti uzivaju u bukovoj šumi i planini Jastrebac. Gosti vole da obiđu i naše dve velike svetinje, manastire Sveti Roman i Pokrov presvete Bogorodice, koji se nalaze na 15-tak minuta od naše kuće. Danas je Srndalje potpuno drugačije selo nego što je bilo. Mladi ovde ostaju, a što je najvažnije deca se ponovo rađaju.

Putem seoskog turizma krenulo još nekoliko domaćinstava u okolnim selima, Maloj reci i Rlici, a trenutno na terenu grada Kruševca ima svega 15- tak registrovsnih seosko- turističkih domaćinstava.

Iako potencijal za razvoj ove grane postoji, čini se da u lokalnoj samoupravi nema dovoljno interesovanja da uloži napore i pomogne u razvoju seoskog turizma. Tek od pre dve godine raspisuju se konkursi na lokalu za subvencionisanje pri kupovini nameštaja, mobilijara ili  proširenju kapaciteta na kojima se prijavi jedan ili ni jedan korisnik. Vlasnike registrovanih domaćinstava niko ne zove na sajmove, nigde se ne predstavljaju. Takođe, ni jedno domaćinstvo nije mapirano i ne postoji nikakva tabla koja bi ukazala da se neko na ovom terenu uopšte bavi seoskim turizmom. Ova domaćinstva, takođe, ni na jednom portalu nisu vidljiva i prepuštena su sama sebi, da se snalaze kako znaju i umeju.

Tekst: S.S.

Izvor: KruševacPRESS