Novinarke u Kruševcu između profesionalne posvećenosti i nesigurnih uslova rada

Sa primanjima koja su znatno ispod lokalnog proseka i nesigurnim ugovorima, novinari i novinarke u Kruševcu suočavaju se sa sve težim socio-ekonomskim položajem. Specifična rodna struktura, u kojoj su žene brojnije u redakcijama, ne uspeva da amortizuje sistemske probleme – od nedostatka mladih kadrova do političke kontrole medija – ostavljajući lokalno informisanje na granici između profesionalnog entuzijazma i finansijskog opstanka.

U Kruševcu je, trenutno, aktivno petnaestak medija s tim što pojedine medijske kuće (RTV Kruševac, TV Plus…) imaju više medija. Ukupan broj profesionalno angažovanih novinara i novinarki u gradu, računajući i honorarne saradnike i saradnice, procenjuje se na oko 60 do 70.

U Kruševcu je situacija specifična i po rodnoj strukturi redakcija. Prema rečima novinarke portala Odjek Danijele Pavlović, žene su u lokalnim medijima  brojčano zastupljenije od muškaraca.

„U kruševačkim medijima novinarke su brojčano zastupljenije od novinara, zbog čega je teško govoriti o njihovom nepovoljnijem socio-ekonomskom položaju u odnosu na kolege u svakodnevnom radu. U pojedinim medijima rade gotovo isključivo novinarke, pa su žene prisutne i na uredničkim pozicijama“, kaže Pavlović.

Ipak, dodaje da razlika postoji na drugim nivoima medijskog sistema.

„Vlasnička struktura medija je u najvećem broju slučajeva i dalje u rukama muškaraca, što ukazuje na to da su oni i dalje zastupljeniji na mestima gde se donose ključne odluke.“

Težak posao za malo para

Istraživanje Asocijacije nezavisnih elektronskih medija pokazuje da više od petine novinara u lokalnim medijima zarađuje manje od 50.000 dinara mesečno, dok samo svaki deseti ima platu veću od 100.000 dinara.

Takvi podaci ukazuju na to da su lokalni novinari među najlošije plaćenima u profesiji, a nesigurni ugovori i honorarni angažmani česta su pojava.

Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK  je 2022. godine sproveo istraživanje o socio-ekonomskom položaju novinara i novinarki u Rasinskom okrugu. Učestvovalo je osam novinarki i dva novinara a rezultati su pokazali da su mesečna primanja u novinarksoj branši za 25 do 40% niža od prosečne zarade u okrugu.

„Mislim da se malo toga promenilo u poslednje četiri godine. Ukoliko je i došlo do nekih promena one su bile na gore. Zbog niskih primanja, nesigurnosti i velikih pritisaka mladi se sve ređe odlučuju za bavljenje novinarskim poslom. U Kruševcu gotovo da nema novinarki mlađih od 35 godina“, priča Slavica Tomić, potpredsednica Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac.

Prosečna zarada u decembru 2025. godine u Kruševcu je iznosila  109.440 dinara dok je medijalna plata na nivou Srbije bila 90.819 dinara. To su iznosi o kojima novinari i novinarke mogu samo da maštaju jer se njihova prosečna primanja procenjuju na iznose od 70.000 do 90.000 dinara.

Novinarke u manjim redakcijama zavise od honorara koji se isplaćuju kroz projekte sufinansiranja medijskih sadržaja što plate čini nestabilnim.

Nesigurni ugovori i pritisci

Nesigurni radni odnosi predstavljaju jedan od najvećih problema novinarske profesije. Međutim, Pavlović smatra da u Kruševcu položaj novinarki i novinara u tom pogledu nije nužno rodno uslovljen.

„Nisam sigurna da su novinarke u podređenom položaju u odnosu na novinare kada su u pitanju nesigurni ugovori. Pre bih rekla da radni status, naročito u medijima bliskim vlasti, mnogo više zavisi od njihove posvećenosti vladajućoj većini, da ne kažem od toga koliko su poslušni.“

Dodaje i da politički uticaj na medije u velikoj meri određuje teme kojima se novinari bave.

„U Kruševcu su mediji većinom u vlasništvu ljudi na vlasti ili onih koji su im bliski, tako da je zanemarljiv broj novinarki i novinara koji se uopšte bave osetljivim temama. Ako govorimo o nezavisnim medijima, primetno je da novinarke uopšte ne zaostaju za svojim kolegama kada su osetljive teme u pitanju.“

Novinarke kao meta

Osim ekonomskih i političkih pritisaka, novinarke se često suočavaju i sa rodno zasnovanim napadima, naročito na internetu.

„Novinarke se često suočavaju sa rodno zasnovanim uvredama, seksističkim komentarima i onlajn uznemiravanjem. Takvi napadi često nisu usmereni samo na profesionalni rad već i na lični izgled, privatni život ili rodne stereotipe“, kaže Pavlović.

Rad u medijima dodatno otežava i usklađivanje profesionalnih obaveza sa privatnim životom.

„Naš posao podrazumeva nepredvidivo radno vreme, rad vikendom i stalnu dostupnost, što je dodatni izazov za balans između posla i privatnog života. U društvu u kojem žene i dalje nose veći deo brige o domaćinstvu i deci, to može usporiti profesionalni napredak ili otežati preuzimanje zahtevnijih pozicija.“

Prema njenim rečima, unapređenje socio-ekonomskog položaja novinarki i novinara zahteva sistemske promene i veću institucionalnu zaštitu profesije.

„Novinari rade u nesigurnom okruženju, često bez adekvatne pravne zaštite. Posebno je teško u nezavisnim medijima, jer živimo od projekta do projekta, pa nam nisu zagarantovane ni plate ni sam opstanak medija. Potrebna je dosledna primena zakona kada je u pitanju zaštita novinara, jačanje profesionalnih udruženja i veća solidarnost unutar profesije.“

Položaj novinara u lokalnim sredinama tako ostaje između profesionalne posvećenosti i finansijske neizvesnosti. Iako su žene u kruševačkim redakcijama brojčano zastupljene i aktivne u profesionalnom radu, širi problemi medijskog sistema – nesigurni ugovori, politički uticaji i nedovoljna institucionalna zaštita – i dalje predstavljaju ozbiljan izazov za novinarstvo u javnom interesu.

Izvor: KruševacPRESS