Mnogi su otišli, a ona ostaje: Kafana u Blaževu duže od 135 godina sačekuje i ispraća

Kada je u julu 1900. godine Živojin Mišić obilazio granične karaule prema Turskoj, preko Brusa je stigao u Blaževo, za koje je u svom dnevniku zabeležio: “Tu bejaše opštinska sudnica i jedna mala mehana.“ Opštinske sudnice odavno nema, nema ni Opštine Blaževo, koja je ugašena 1958. godine, ali mehana, sada kafana “Blaževačka noć“ još uvek je tu.

Biljana Matić, vlasnica kafane ne može sa sigurnošču da tvrdi kada je “Krčma kod Bore Kovačevića “ otvorena, ali sasvim je sigurno da je to bilo pre 1900. godine:

– Tačan datum otvaranja  se ne zna, to je definitivno. Pre 1900. to je sasvim sigurno. Mora da ima više od 135 godina. Bio je to prvi objekat sagrađen u Blaževu. Tu su se ukrštali putevi, a kafana  je bila tipa drumska mehana. Do danas je malo promenjen  prvobitni  izgled, ali to je u stvari to.

Hroničari kažu da seoska kafana u Blaževu spada među najstarije u Srbiji koje su, takođe, otvorene polovinom 19.veka.

Od osnivanja ova kafana je centar dešavanja u tom kraju. Nije bilo događaja koji nije zabeležen pod krovom kafane Bore Kovačevića. Izgradnja sela, škole, fabričke hale, crkve, puta, obnova sela posle razornog zemljotresa osamdesetih  godina  prošlog veka, politički skupovi, izborni dani, svadbe. Sve se to obeležavalo i slavilo. Ispraćani su prvi autobusi u četiri ujutru prema Nišu i dočekivani  poslednji radnici iz druge smene iz Brusa.

– U srećna vremena kafana je služila i kuvanu hranu. Domaća tradicionalna jela, pečenje – vraća se u prošlost Biljana.

Sada je drugačije:

– U objektu vrtića, pored škole, otvorena je Nastavno naučna baza Geografskog fakulteta iz Beograda. Kada su tu, posete me  studenti i profesori. Prošetaju, popiju piće.

Prepričavaju se još uvek anegdote o posetama političara i poznatih ličnosti. Predanje kaže da je posle Majskog prevrata na putu od Cetinja ka Beogradu prerušen u siromašnog seljaka ovde odseo kralj Petar Prvi Karađorđević.

– Ručao je i kako, kao, nije imao da plati, moj čukundeda ga je ošamario. Inače su moji Kovačevići poznati po prekoj naravi. Seljak je otišao, a mom čukundedi  je kasnije stigla  depeša iz Beograda da se javi kralju kako bi platio ručak. Do njega su već stigle glasine da je to bio kralj. Nije imao hrabrosti  da ode i obesio se strepeći od kazne – kaže Biljana,  koja je peta generacija vlasnika kafane.

Pokušala je da objekat stavi pod zaštitu kao spomenik kulture.

– Dobila sam rešenje  sa rokom od godinu dana, sa preciznim instrukcijama, do najsitnijih detalja. Međutim, za to nisam imala para. Kada bi bilo zainteresovanih za neko ulaganje, opština, privatnici, bilo bi interesantno za  turiste koji ovuda prolaze prema Lukovskoj banji, za goste iz Brzeća ili sa Kopaonika.’

Za ljude rođene u ovom kraju kafana “Kod Bilje“ je obavezna stanica. Svrate, pozdrave se, raspitaju za poznanike, čuju šta je novo u selu, popiju kafu i na trenutak uđu u neki drugi svet, bez trzavica i problema.

– A, nema Boga da ne svratim. Neka je na dva minuta. Ne mari – kaže Ilija koji se svaki put raduje čašici razgovora sa svojim zemljacima.

– Kada se uđe na ova vrata, više nema razlike. Svi smo isti. Svi smo iz Blaževa i to je dovoljno da se lepo osećamo. Biljina  kafana je posebna prića. Ona nas srdačno dočeka, uvek lepo posluži, porazgovara, pita za familiju, isprati do vrata – kaže Dragan M. koga,kako kaže, svi putevi u zavičaj vode pored Biljine kafane.

Putnici ovde čekaju autobus, roditelji decu iz vrtića i škole, ostavljaju se ovde lekovi i torbe sa potrebštinama, zove se Bilja da uzme od šofera torbu i pošalje u udaljene zaseoke i sela.

– Ona nam je tu za sve. I ona i njena kafana – kaže Milja S.

Najveći problem za Biljanu je to što je sve manje meštana. Škola, koja je nekada  u osam razreda brojala više od 500, sada ima 15 učenika.

– Nekada je kafana bila puna. Radila je fabrika, jedan rudnik, drugi rudnik, škola je imala tridesetak, zadruga  dvadesetak radnika, bilo je  posla, lepo se radilo i relativno lepo živelo. Sada posla nema. Nisu to ona vremena – dodaje Biljana.

Međutim i pored neizvesnosti koju nosi svaki novi dan, “Blaževačka noć“ će i dalje, prema rečima vlasnice Biljane Matić, dočekivati i ispraćati putnike namernike, biće mesto sastanka, razgovora, dogovora, po neke teške reči, a pre svega mesto na kome se piše istorija  celog ovoga kraja. Tako već više od 135 godina.

Tekst i foto: Natalija Moskovljević Miletić

Izvor: KruševacPRESS