U zaseoku Blažići deca čine polovinu stanovnika: Selo ima budućnost, ali ne i put

Blažići, zaseok u bruskom selu Osredci, sa 25-oro dece i mladih među ukupno 45 meštana, nikako da ispuni kriterijume neophodne da asfalt stigne do njihovih kuća. Naime, žitelji ovog zaseoka, muku muče sa seoskim putem, a njihova borba za asfalt i prilaz kućama, dostojan 21.veka, traje decenijama.

Blažići nikome nisu usput. Put vodi od Milentije, preko Bašića i Miljakovića, do njihovih kuća. I nema dalje. Puta nema, ali života u Blažićima i te kako ima. Od 45 meštana, 20-oro je mlađih od osamnaest godina. To nije malo, ali jeste veoma retko. Reklo bi se za puno poštovanje, ali nedovoljno za asfalt.

Nemanja Janković je jedan od mladih, koji je još kao dete slušao priče o asfaltu, a sada nastavlja borbu:

– Dok se svakodnevno priča o razvoju i ostanku mladih na selu, ono što se dešava kod nas je čista sramota i bezobrazluk nadležnih. Godinama traje agonija sa putem, godinama meštani traže pomoć, a zauzvrat dobijaju zid ćutanja i lažna obećanja, koja služe isključivo za političke poene.

Dodaje da ovde žive deca i mladi, koji su ključ opstanka celog sela, a oni svaki dan moraju da prolaze po sedam kilometara do škole kroz rupe, kamenje i blato. Roditelji ih voze, lomeći automobile i trošeći poslednji atom snage, dok se odgovorni prave da problem ne postoji. On se pita da li je moguće da u 21. veku deca iz Blažića nemaju osnovne uslove za život. Tvrdi da je spisak prevara u vezi sa putem podugačak:

– Još 2022. godine, kada je asfaltirano tri kilometra puta u našem selu, tadašnja predsednica opštine Brus je javno obećala da će ostatak biti gotov 2023. godine. Najgore od svega je što je ljudima obećavan asfalt čak i kao uslov da idu na kontramitinge u Beograd 2025. godine, i to dva puta! Ljudi su otvoreno ucenjivani putem, da bi išli na političke skupove.

Janković podseća da je u februaru prošle godine, prilikom posete opštini Brus, predsednik Aleksandar Vučić obećao asfaltiranje, nakon što mu je meštanin objasnio da tu živi mnogo dece, ali do danas nije urađeno ništa.

– Sada se selom šire priče kako će asfaltirati samo 500 metara, što je uvreda za svakog stanovnika Blažića. Put koji treba da se uradi je dugačak 2,5 kilometra. Tih pola kilometra je pokušaj da se narodu zamažu oči. Kao administrator Fejsbuk strane sela, koji od 2022. godine piše o ovome na društvenim mrežama, znam da nadležni sve ovo čitaju, ali svesno ignorišu situaciju dok mladi beže iz sela jer nemaju put do kuće – dodaje Nemanja, koji neumorno putem društvenih mreža i medija pokušava da skrene pažnju nadležnih na problem svog zaseoka.

Treba reći i da su Blažići poznati i priznati poljoprivredni proizvođači. Na hiljade kilograma maline i kupine vrhunskog kvaliteta otkupljuju hladnjače. Meštani sami voze voće do otkupnih mesta, ali problem je opet put koji je u lošem stanju, te je neophodan oprez kako se maline i kupine ne bi istresle iz gajbica.

Kod ovih domaćina pune su i štale i torovi, a bilo bi puno i srce kada bi stigao asfalt, komentarišu najstariji od njih.

Dušan Blažić, mladi otac dvoje dece, se sa gorčinom priseća da su  još od njegovog detinjstva sve vlasti obećavale put za zaseok Blažići. Iako voli svoj kraj i aktivno pomaže zajednici, naročito zimi, kada sopstvenim traktorom učestvuje u čišćenju snega, Dušan ističe da je situacija postala neizdrživa. On je zbog katastrofalne putne infrastructure bio primoran da decu pošalje u Brus u školu.

Ipak, naglašava da to nije konačna odluka:

– Ukoliko bi došlo do radova na putu, moja deca bi mogla da se vrate.Verujem da bi se i mnogi drugi mladi ljudi vratili kada bi selo ponovo oživelo.

Međutim, Dušan, kao i čitav zaseok, duboko je razočaran u nadležne. Danas, meštani Blažića više ne veruju u reči, čekaju isključivo dela.

– Praznim obećanjima je došao kraj, sada je na potezu vlast – izričit je Dušan.

Tekst i foto: Natalija Moskovljević Miletić

Izvor: Odjek