Ratari Rasinskog okruga prkose suši i skupoći

Traktori na obradivim površinama u Rasinskom okrugu rade punom parom, setva kukuruza privodi se kraju. Ove godine ratare je poslužilo vreme pa su pojedini, iako to struka ne preporučuje, setvu počeli znatno ranije. Ono što ratare muči su visoke cene semena, đubriva i goriva. Na ruku im ne idu ni klimatske promene, koje su donele tople periodu u martu, moguće mrazeve u aprilu, žege i suše u julu i avgustu. U našem kraju situaciju dodatno otežava nepostojanje sistema za navodnjavanje.

Dejan Petronijevć iz sela Bovan kukuruz seje na 40-tak hektara, a ukupno obrađuje blizu 60 hektara. U štali ima 60 grla, od čega je 30 krava na muži, dok su ostalo junice i telad. Ove godine prvo seme kukuruza u zemlju je položio još krajem marta, što je desetak dana pre početka sezone:

– Godinama unazad kukuruz sejem u tom periodu, i do sada se pokazalo kao dobra praksa. Vreme je bilo gotovo idealno, suvo bez padavina, pa se moglo u njivu. Kako sejem velike površine, lakše mi je da krenem ranije. Bilo da poseje ranije ili kasnije, seljak će se svakako kajati, pogotovo sa ovako visokim cenama. Dođe mu na isto.

Cela Dejanova porodica, tri generacije, je uključena u poljoprivredu. Prošle godine stigla je i četvrta. Drugačije na selu nije moguće. Oba sina su odlučila da ostanu na imanju. Grad ih ne privlači.

Godišnje predaju  230.000 litara mleka. Na pojedinim njivama ovaj ratar godišnje ima i po dve žetve. Poslednjih godina zbog nepovoljnih klimatskih uslova, i ekstremno visokih temperatura leti, sve je više onih ratar koji seju raž, kao neku vrstu alternative kukuruzu.

– Najbolja krava u staji mi daje blizu 50 litara mleka, dok je štalski prosek 27 litara. Moje krave tokom dana dobiju  20 kilograma silaže, 10 kilograma koncentrata i obavezno kabasti deo. Takođe, obrok je ujednačen i uvek u isto vreme, što  rezultira visoku mlečnost. Na preko tri hektara sejem lucerku. Od ovih 40 hektara, na koliko sejem kukuruz, polovina se bere u klipu dok drugu polovinu siliram – objašnjava Petronijević.

Proizvodnja kukuruza, kako dodaje, postala je neizvesna:

– Visoke temperature u martu, potom obilne padavine pa i mraz u aprilu, mogu da uspore nicanje i kretanje kukuruza, a ukoliko su velike padavine kukuruz može da istruli od vlage. Setva je postala ozbiljna stavka i finansijski izdatak za ratare. O đubrivu i gorivu da ne govorim. Sva sreća da imam dosta stajnjaka, pa su moje njive dobro nađubrene.

Na vremenske uslove ipak ne može da utiče.

– Džaba što mi spremimo njivu i posejemo kukurz na vreme, kada u julu i avgustu udari žega. Još jedan od većih problema je što se u našem kraju usevi kukuruza gotovo ne navodnjavaju. Kanali, koji su nekada možda i postojali, odavno se ne održavaju, a zalivanje pumpama koje rade na gorivo je neisplativo. I onda smo prepušteni Božijoj volji i kiši, koja nam u poslednje tri godine i nije baš naklonjena – ističe naš sagovornik.

Dejan je jedini stočar sa ovim brojem grla krupne stoke u svom te u dva susedna sela. Mladi ne žele da se bave poljoprivredom, a stari više ne mogu sami. On obrađuje skoro sve njive svojih komšija.

U ovom trenutku otkupnom cenom mleka je zadovoljan. Kako nam je rekao, uvek može bolje, ali samo nek ne ide na dole.

Što se tiče semena, uglavnom seje domaće proizvođače kukuruza, a uvek poseje različite grupe zrenja. Na to su ga primorale klimatske promene.

Inače, što se setve kukuruza tiče, struka kaže da bi temperatura zemljišta trebalo da bude iznad deset stepeni. Dani početkom aprila jesu bili topli, ali su noći  hladne, a kukuruz to ne voli. Ove godine idealno vreme za setvu kukuruza bilo je od Vaskrsa do ovih dana. Na parcelama na kojima je kukuruz posejan oko 10-tog aprila, počeo je da niče. Stručnjaci upozoravaju da ne bi valjalo da udari mraz, jer bi ga to usporilo, a ako je tek počeo da niče moglo bi da bude kobno.

Nakon setve stručnjaci savetuju i takozvanu zaštitu ” na crno”, hemijskim sredstvima koja onemogućavaju rast korova u prvom periodu razvoja biljke. Ovaj tretman se obavlja odmah nakon setve, a pre nicanja, što pomaže biljci da se u startu dobro razvije.

Na području Rasinskog okruga kukuruz se seje na oko 40.000 hektara, sa oko 10.000 hektara se rad silaža, dok se sa preostalih 30.000 hektara kukuruz bere u klipu.

Stručnjaci upozoravaju da su vremenski uslovi sve nestabilniji te da pojava toplijih perioda u martu utiče na to da se proizvođač često opredeli za raniju setvu. Ranija setva u nekim godinama može dati prednost, ali se istovremeno povećava rizik da loše vreme i niske temperature utiču na usev.

Takođe, prerano sejanje u hladnu zemlju može dovesti do lošijeg i neujednačenog nicanja, što direktno utiče na smanjenje prinosa, a sve češće se dešavaju i pozni prolećni mrazevi u aprilu.

Preporuka je da se sa setvom kukuruza ne žuri, već da se sačeka da se setveni sloj zemljišta dobro zagreje, što bi trebalo da bude oko sredine aprila, kako bi se obezbedilo pravilno nicanje.

Tekst i foto: S. S.

Izvor: KruševacPRESS