Mahovina jača od svemirskog vakuuma

Kopnena mahovina preživela je čak 283 dana u smrtonosnom vakuumu svemira. Zvuči kao scenario iz naučne fantastike, ali je reč o ozbiljnom eksperimentu sprovedenom na spoljašnjoj strani Međunarodne svemirske stanice (International Space Station – ISS). Istraživači su izložili spore vrste mahovine poznate kao Physcomitrium patens surovim uslovima otvorenog kosmosa gotovo deset meseci. Bez vazduha, pod snažnim ultraljubičastim zračenjem i ekstremnim temperaturnim oscilacijama koje bi većinu živih bića trenutno uništile.

Eksperiment je trajao 283 dana. Tokom tog perioda, uzorci su bili izloženi potpunom vakuumu, kosmičkom zračenju i temperaturnim promenama od dubokog minusa do visokih vrednosti na suncu. Drugim rečima – bez atmosferske zaštite, bez vode, bez ikakvog štita. Kada su se uzorci vratili na Zemlju kapsulom kompanije SpaceX, naučnici su doživeli iznenađenje. Više od 80 odsto sporofita (faze u životnom ciklusu mahovine koja proizvodi spore) ostalo je živo i biološki funkcionalno.

Istraživanje je predvodio Tomomiči Fudžita sa Hokkaido University. Rezultati su objavljeni u naučnom časopisu iScience 2025. godine. Naučnici smatraju da je ključ otpornosti ove mahovine u njenoj jednostavnoj biološkoj građi. Mahovine su među najstarijim kopnenim biljkama na planeti. Njihovi preci pojavili su se pre oko 400 miliona godina, u doba kada je Zemljina atmosfera bila znatno drugačija nego danas. Evolucija ih je oblikovala da preživljavaju sušu, zračenje i nagle promene uslova.

Tokom boravka u svemiru zabeležen je pad nivoa hlorofila, što znači da je fotosintetski aparat pretrpeo oštećenja. Međutim, gotovo 90 odsto preživelih uzoraka uspešno je proklijalo u laboratorijskim uslovima po povratku. To znači da ćelijske strukture i genetski materijal nisu bili nepovratno oštećeni.

Dalja istraživanja

Matematički modeli, zasnovani na stopi degradacije tokom eksperimenta, sugerišu da bi spore ove mahovine potencijalno mogle da opstanu u svemiru vrlo dugo. Čak i do 5.600 dana – više od 15 godina. Važno je naglasiti da je ovo projekcija zasnovana na modeliranju, a ne empirijski potvrđen podatak. Ali, i takva procena dramatično pomera granice onoga što smatramo „uslovima pogodnim za život“.

Zašto je ovo važno? Pre svega, otvara novo poglavlje u razumevanju otpornosti života. Koncept panspermije – hipoteza da se život može prenositi između planeta putem meteora ili svemirske prašine – dobija dodatnu empirijsku podršku. Ako spore mogu da prežive vakuum i zračenje, makar ograničeno vreme, onda ideja o međuzvezdanom transportu mikroorganizama više ne deluje kao čista spekulacija, već kao radna naučna hipoteza koja zaslužuje ozbiljno razmatranje.

Drugo, istraživanje ima praktične implikacije za buduće svemirske misije i kolonizaciju drugih planeta. Održiva poljoprivreda u uslovima smanjene gravitacije, pojačanog zračenja i ograničenih resursa predstavlja ogroman izazov. Mahovine poput vrste Physcomitrium patens već se koriste kao model-organizmi u genetičkim i biotehnološkim istraživanjima. I to zato jer imaju relativno jednostavan genom i lako se uzgajaju u laboratoriji. Njihova izuzetna otpornost mogla bi biti temelj za razvoj biljaka prilagođenih životu u vanzemaljskim staništima, poput budućih baza na Mesecu ili Marsu.

Eksperiment sproveden na ISS-u pokazuje da život, čak i u svom najjednostavnijem obliku, poseduje zapanjujuću sposobnost prilagođavanja. Granice izdržljivosti nisu tamo gde smo mislili da jesu. Ono što je nekada izgledalo kao apsolutna barijera – vakuum svemira – sada postaje još jedna promenljiva u jednačini biološke otpornosti.

Prilika za mlade

Za lokalnu publiku u Srbiji, ova vest ima dodatnu dimenziju. U vremenu kada se mladi istraživači sve češće uključuju u međunarodne projekte iz oblasti biologije, astrobiologije i svemirskih tehnologija, ovakva otkrića pokazuju koliko su interdisciplinarna znanja važna – od botanike i genetike do fizike zračenja i inženjeringa svemirskih sistema.

Studija pod nazivom „Extreme environmental tolerance and space survivability of the moss, Physcomitrium patens“ (Maeng i saradnici, 2025) predstavlja jedan od najupečatljivijih primera kako skromni organizmi mogu promeniti naše razumevanje života u kosmosu. Mahovina, biljka koju često pređemo pogledom dok hodamo kroz šumu ili park, sada se nalazi u središtu rasprave o budućnosti čovečanstva izvan Zemlje.

U svemiru, gde vlada tišina, vakuum i radijacija, jedna mala mahovina pokazala je da život ume da bude tvrdoglav. A nauka je tu da tu tvrdoglavost razume, izmeri i – možda jednog dana – iskoristi.