Koliko učenika iz Kruševca upisuje fakultet i koji: Bežanija sa Bagdale u „krug dvojke“ ili nešto bliže?

Dok se proleće polako rasteže po Pionirskom parku, a kafa u Zakićevoj pije uz obavezno pretresanje svetske politike, jedna grupa naših sugrađana proživljava tihu dramu. Maturanti kruševačkih srednjih škola upravo poliraju svoje znanje (i nerve roditelja) pred upisni rok 2026. godine. Pitanje svih pitanja u Lazarevom gradu više nije „koje je pivo najbolje ispred prodavnice“, već – koliko učenika iz Kruševca zapravo upisuje fakultet i gde to naše „čarapansko“ pametovanje najviše traže?

Statistika: Koliko nas „odlazi da se ne vrati“?

Ako pogledamo zvanične podatke Republičkog zavoda za statistiku za tekuću akademsku godinu, brojke su neumoljive. Iz Kruševca put univerzitetskih centara svake godine krene između 750 i 900 mladih ljudi. To je otprilike kao da svake godine jedan manji kvart oko Bagdale ostane bez svog najglasnijeg dela populacije.

Ironija je u tome što, uprkos decenijskim obećanjima o „univerzitetskom centru pod Bagdalom“, većina naših đaka i dalje pakuje kofere za Beograd, Niš i Kragujevac. Čini se da je diploma sa pečatom prestonice i dalje jači afrodizijak za buduće poslodavce nego lokalni patriotizam.

Gde hrle kruševački mozgovi? (Top lista fakulteta)

Na osnovu preferencija maturanata Gimnazije, Medicinske i Ekonomsko-trgovinske škole, trendovi su jasni i čisti kao rakija iz prekomoravskih sela:

1. IT i Tehnologija (ETF, FON, Elektronski Niš): Programiranje je u Kruševcu postalo popularnije od fudbala. Svi bi da kucaju kodove, po mogućstvu od kuće u Rasinskom okrugu, ali sa platama iz Silicijumske doline.

2. Medicina i Farmacija: Tradicionalno, Kruševljani vole beli mantil. Medicinski fakultet u Nišu je decenijama „kruševačka filijala“, jer je logistički lakše skoknuti iz Niša na sarme vikendom, nego se probijati kroz beogradske gužve.

3. Ekonomija i Pravo: Klasika koja ne umire. Iako bi po broju upisanih pravnika Kruševac mogao da ima po jednog advokata za svaki metar asfalta u Vidovdanskoj, interesovanje ne jenjava.

4. Poljoprivredni fakultet (Kruševac): Da se ne lažemo, naš Poljoprivredni fakultet (u sastavu Univerziteta u Nišu) polako hvata zamajac. Možda nije „fensi“ kao beogradski prosek, ali nudi šansu da studiraš dok te mama i tata hrane domaćim ajvarom – što je u 2026. godini ozbiljna ekonomska strategija.

5. Strukovne visoke škole
   Sve više učenika bira praktičniji put – kraće studije, brži izlazak na tržište rada.

Blagi miris ironije nad indeksom

Zanimljivo je posmatrati taj fenomen: dok se gradska vlast trudi da nam objasni kako je Kruševac postao „grad kranova i budućnosti“, naši najbolji đaci te kranove vide uglavnom kroz prozor autobusa firme „Jugoprevoz“ dok odlaze ka Bubanj Potoku. Statistički, preko 65% onih koji završe fakultete u Beogradu ili nekom drugom mestu, Kruševac posećuju samo za Badnje veče i slavu.

Hoće li Lokalni akcioni plan za mlade (2026-2028), težak par miliona dinara, uspeti da ubedi jednog budućeg inženjera da je život lepši pored Rasine nego pored Dunava? Teško. Ali, hej, barem imamo nove kružne tokove da se brže okrenu i odu ako im se ovde ne dopadne.

Šta kažu baze podataka?

Prema najnovijim izveštajima o visokom obrazovanju, preko 55% maturanata cilja državne fakultete na budžetu. Privatne visoke škole u samom Kruševcu ostaju „plan B“ – sigurna luka za one kojima je matematika na prijemnom bila previše „apstraktna“ ili za one koji već imaju siguran posao u tatinoj firmi, pa im treba samo onaj papir što se uramljuje.

Da li je diploma karta u jednom pravcu?

Na prvi pogled, podaci deluju ohrabrujuće – više od polovine maturanata iz Kruševca upisuje fakultet. Međutim, kada se u obzir uzmu troškovi studiranja, izbor zanimanja i kasniji odlazak iz grada, slika postaje složenija.

Fakultet više nije sigurna karta za stabilan život, ali i dalje ostaje najčešći izbor. Ne zato što je idealan, već zato što alternativa često nije jasnija.

U prevodu: Kruševac ima studente. Pitanje je samo – za koga ih školuje.

Kruševac ostaje grad koji proizvodi vrhunske talente, ali ih slabo troši. Dok čekamo da postane grad u koji se dolazi na studije, ostaje nam da pratimo naše maturante kako se bore sa prijemnim ispitima. Srećno im bilo, gde god da upišu. Samo neka zapamte: diploma se lakše nosi, ali se „čarapanski“ duh teže folira.