Klima uređaj za hlađenje i grejanje: šta treba znati pre kupovine i kako ga pravilno koristiti

Klimatizacija u Srbiji više nije samo pitanje komfora tokom nekoliko najtoplijih dana u godini. Sve toplija leta, temperature koje u pojedinim periodima prelaze 35, pa i 40 stepeni, učinili su klima-uređaj gotovo neophodnim u mnogim stanovima i kućama. Istovremeno, sve više građana klimu koristi i za grejanje, naročito tokom prelaznih perioda, ali i kao osnovni izvor toplote tokom dobrog dela zime.

Zato se pri kupovini više ne postavlja samo pitanje: „Da li će ova klima dobro da hladi?“ Pravo pitanje glasi: da li je klima-uređaj dovoljno efikasan i pouzdan i za hlađenje i za grejanje?

Klima za grejanje i hlađenje nije isto što i najjeftinija klima

Većina savremenih split klima-uređaja jeste reverzibilna, što znači da može da radi i u režimu hlađenja i u režimu grejanja. Međutim, činjenica da uređaj ima opciju „Heat“ ne znači automatski da će biti dobar izbor za zagrevanje doma tokom cele zime.

Ako kupac želi da klima bude ozbiljan izvor grejanja, treba da obrati pažnju na nekoliko podataka, a ne samo na cenu, brend ili broj BTU.

Najvažniji su:

• SCOP – sezonski koeficijent efikasnosti pri grejanju;
• SEER – sezonski koeficijent efikasnosti pri hlađenju;
• deklarisana grejna snaga;
• radni opseg spoljne temperature;
• kapacitet grejanja pri niskim temperaturama;
• potrošnja električne energije;
• nivo buke;
• dostupnost servisa i rezervnih delova.

Evropska energetska oznaka za klima-uređaje posebno prikazuje efikasnost za hlađenje i grejanje. Kod savremenih uređaja viši SCOP znači efikasnije grejanje tokom cele grejne sezone, dok SEER pokazuje efikasnost u režimu hlađenja. Evropska regulativa upravo zbog toga razdvaja podatke za oba režima rada.

Šta prosečan kupac treba da traži?

Za prosečan stan ili kuću u Srbiji, klima-uređaj koji će se koristiti i za grejanje trebalo bi da bude inverterski model, odgovarajuće snage i sa jasno deklarisanim radom na niskim spoljnim temperaturama.

Inverter tehnologija omogućava da kompresor menja intenzitet rada u zavisnosti od potrebe. Umesto stalnog uključivanja i isključivanja, uređaj može da smanjuje ili povećava snagu, što uglavnom doprinosi stabilnijoj temperaturi i efikasnijem radu.

Ipak, nije dobro birati uređaj po jednostavnom pravilu „toliko kvadrata – toliko BTU“. Površina prostorije jeste važna, ali nije jedini faktor. Na potrebnu snagu utiču i:

• kvalitet izolacije;
• broj i veličina prozora;
• položaj prostorije;
• izloženost suncu;
• visina plafona;
• broj osoba i uređaja koji proizvode toplotu;
• otvorenost prostora prema drugim prostorijama.

Zato klima od 12.000 BTU neće nužno imati isti učinak u dobro izolovanom stanu i u staroj kući sa velikim prozorima, lošom stolarijom i slabom izolacijom.

Prejak uređaj takođe nije automatski bolji izbor. Predimenzionisana klima može češće da menja režime rada, dok premali uređaj može dugo da radi pod velikim opterećenjem. Pravilno dimenzionisanje jedan je od najvažnijih uslova za dobar učinak i razumnu potrošnju.

SCOP je važniji ako planirate da se grejete klimom

Kupac koji klimu kupuje prvenstveno zbog letnjeg hlađenja često gleda SEER. Međutim, ako će uređaj raditi i tokom zime, SCOP postaje jedan od najvažnijih podataka.

Za orijentaciju, prema evropskoj klasifikaciji, viši SCOP znači višu sezonsku efikasnost grejanja. U najvišoj klasi A+++ nalaze se uređaji sa SCOP vrednošću od najmanje 5,10, dok su niže klase znatno manje efikasne.

To ne znači da će klima u svakom trenutku trošiti pet puta manje električne energije od grejalice. SCOP je sezonski pokazatelj i predstavlja prosečnu efikasnost tokom definisanih uslova rada. Stvarna potrošnja zavisi od spoljne temperature, podešene temperature, izolacije objekta i načina korišćenja.

Da li klima može da greje kada je napolju minus?

Može – ali zavisi od konkretnog modela.

Toplotna pumpa vazduh-vazduh, što je u osnovi funkcija koju imaju reverzibilne klime, uzima toplotu iz spoljnog vazduha i prenosi je u prostor. To je moguće i kada je napolju hladno, ali sa padom temperature raste opterećenje sistema i može da opadne raspoloživa grejna snaga.

Zato kupac koji planira zimsko grejanje treba da proveri podatke proizvođača za rad na niskim temperaturama. Nije dovoljno da u reklami piše da uređaj „greje do -20°C“. Važno je znati i koliko toplote klima tada zaista može da proizvede.

Savremeni modeli namenjeni hladnijim uslovima imaju rešenja koja poboljšavaju rad pri niskim temperaturama. Međunarodni kriterijumi za toplotne pumpe za hladnu klimu, na primer, posebno zahtevaju proveru performansi na niskim temperaturama, a ne samo nominalnih karakteristika u idealnim uslovima.

Kako koristiti klimu tokom najtoplijih dana?

Kada temperature u Kruševcu, Rasinskom okrugu i ostatku Srbije počnu da se približavaju 40 stepeni, mnogi naprave istu grešku: podese klimu na 18 stepeni i očekuju da će prostorija za nekoliko minuta postati frižider.

To nije ni posebno efikasno ni prijatno.

Bolji pristup je:

1. Podesite razumnu temperaturu.
Razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne treba da bude ekstremna. U većini slučajeva temperatura od oko 24 do 26 stepeni predstavlja razuman kompromis između komfora i potrošnje energije.

2. Zatvorite prozore i vrata.
Klima ne može efikasno da hladi prostor ako kroz otvoren prozor stalno ulazi vruć vazduh.

3. Koristite roletne i zavese.
Posebno na prozorima koji su izloženi direktnom suncu. Sprečavanje zagrevanja prostorije često je efikasnije nego kasnije pokušavati da se već zagrejani zidovi i nameštaj brzo ohlade.

4. Ne usmeravajte hladan vazduh direktno u ljude.
Bolje je da vazduh cirkuliše prostorijom nego da klima duva direktno u glavu, vrat ili leđa.

5. Očistite filtere.
Zaprljani filteri smanjuju protok vazduha i mogu povećati opterećenje uređaja. Redovno čišćenje je jednostavna stvar koja može doprineti boljem radu.

Kako koristiti klimu kada je hladno?

Kod grejanja je princip sličan, ali postoje neke važne razlike.

Klima ne mora da bude podešena na maksimalnih 30 stepeni da bi efikasno grejala. U praksi je često bolje podesiti željenu temperaturu i pustiti uređaj da radi stabilno, nego stalno menjati podešavanja.

Tokom hladnih dana treba obratiti pažnju na sledeće:

• ne isključivati uređaj nepotrebno ako je prostor potrebno stalno održavati toplim;
• ne podešavati temperaturu na ekstremno visoku vrednost;
• ostaviti dovoljno prostora oko spoljne jedinice;
• proveriti da li se voda nastala tokom rada pravilno odvodi;
• računati na povremeni režim odmrzavanja spoljne jedinice.

Odmrzavanje nije kvar. Kada je napolju hladno i vlažno, na spoljnoj jedinici može da se formira led. Klima tada privremeno menja način rada kako bi ga uklonila. Tokom tog perioda unutrašnja jedinica može nakratko prestati da izduvava topao vazduh.

Ako se uređaj često zaustavlja, ne postiže zadatu temperaturu ili pokazuje grešku, tada je potrebno pozvati servis.

Najvažnija preporuka: ne kupujte klimu samo po ceni

Najjeftiniji uređaj može izgledati kao dobra kupovina sve dok se klima koristi samo nekoliko nedelja leti. Međutim, ako treba da radi svakodnevno i tokom zime, važni postaju pouzdanost, efikasnost, servis i realne performanse pri niskim temperaturama.

Za prosečnog kupca koji želi jedno rešenje za celo godišnje doba, najrazumnije je da traži:

• kvalitetan inverter klima-uređaj;
• dobar SEER za letnje hlađenje;
• dobar SCOP za grejanje;
• deklarisan rad na niskim temperaturama;
• odgovarajuću snagu za konkretan prostor;
• dostupnu servisnu podršku;
• prihvatljiv nivo buke, posebno ako se uređaj nalazi u spavaćoj sobi.

Klima-uređaj danas može biti mnogo više od uređaja koji spasava ukućane tokom toplotnog talasa. Dobro izabran i pravilno dimenzionisan uređaj može tokom velikog dela godine da obezbedi i hlađenje i grejanje uz znatno bolju energetsku efikasnost od klasičnih električnih grejalica.

Ali ključna reč je pravilno izabran. Klima koja je dobra za hlađenje ne mora automatski biti dobra za grejanje. Zato pre kupovine treba pogledati kompletne tehničke podatke, posebno SCOP, deklarisanu snagu pri niskim temperaturama i stvarni radni opseg uređaja.

Jer, kao i kod mnogih drugih kućnih uređaja, najskuplja greška često nije kupovina skupljeg modela – već kupovina pogrešnog modela.