Aleksandrovac: IN MEMORIAM Milorad Mića Minić 1949 – 2026.

„Stotu suzu natočih u čašu,
Božjim darom da se duša sladi,
Kad tvoje usne pomiluju čašu,
Znaćeš gde su moji vinogradi…“

Tako počinje pesma koju je veliki vinogradar i vinar Milorad Mića Minić napisao za tamjaniku, svoju i našu. Iznenadila je juče vest da nas je Mića napustio… Otac, deda, ujak, vinogradar i vinar, čovek koji je tamjaniku vratio među čokote u Župi, jedan od onih koji su bili začetnici povratka vinarstva u selima Srbije.

Mića je rođen u Tržcu 1949. godine. Posle osnovne i srednje poljoprivredne škole koje završava u Župi, nastavlja da se bavi vinograrstvom i vinarstom, čuvajući tako vekovnu porodičnu tradiciju čuvene vinske kuće „Minić“.

Uporni i vredni Mića nije nikada odustao od svojih ideja o vinogradarstvu i vinarstvu. Minići, protiv svake logike i tadašnje prakse, posadiše veliki vinograd tamjanike. A on je postao rasadnik za celu Župu. Posle desetak godina Mićina tamjanika počinje da osvaja tržišta. I dan – danas je jedan od najvećih vinskih brenodova u Srbiji. U ovom momentu u preko 70 župskih vinarija tamjanika je obavezna na svakoj karti vina. I u čitavoj Srbiji ova sorta se sadi sve više i sve više vinarija je predstavlja tržištu.

Mića je celog života zastupao interese vinara, često je kritikovao vlasti što se više ne posvete razvoju vinarstva i vinogradsrstva, kao jedan od najsigurnijih puteva za razvoj Župe. Jedan je od osnivača Župskog vinskog viteškog reda „Monah Dorotej“. Čovek koji je u vinarstvo i vinogradarstvo uveo mnoge danas velike vinare.

Mića je bio veliki domaćin. Čovek koji je poznavao mnogo zanata. Vispren, spretan, odmeren i mudar. Sposoban za mnogo toga. Izuzetno kulturan i korektan u odnosima. U nekim drugim uslovima i u nekom drugom okruženju, takvi ljudi vode gradove ili države. Čast je bila poznavati ga i biti u njegovom društvu.

Porodica Minić primaće izraze saučešća u porodičnoj kući danas od 13 sati.

Opelo je sutra u ponedeljak 20. jula u 13 časova ispred porodične kuće, posle čega i sahrana na seoskom groblju u Tržcu.

Večna mu slava i veliko hvala za sve što je uradio. Imamo po čemu da ga pamtimo