Kako prepoznati kvalitetan sok u prodavnici: Na šta treba obratiti pažnju

Na policama sa sokovima nalazi se na desetine proizvoda sa sličnim obećanjima – „100% voća“, „prirodno“, „bez dodatog šećera“. Ipak, naziv na pakovanju retko otkriva celu priču o tome koliko je proizvod zaista kvalitetan. Ključ je, kao i kod hleba ili bilo koje druge prerađene namirnice, u deklaraciji. Tačnije, u tome šta piše u spisku sastojaka i kojim redosledom.

Šta kaže domaći propis

Proizvodnju i deklarisanje sokova u Srbiji uređuje Pravilnik o voćnim sokovima i određenim srodnim proizvodima namenjenim za ljudsku upotrebu („Sl. glasnik RS“, br. 103/2018, 94/2019, 2/2020 i 84/2020). On se primenjuje od 1. januara 2021. godine i usklađen je sa evropskom Direktivom 2012/12/EU.

Najvažnija odredba: u voćnim sokovima, sokovima od koncentrisanog voćnog soka i sokovima u prahu dodavanje šećera više nije dozvoljeno. Zbog toga proizvođači na etiketi čistog soka ni ne smeju da ističu „bez dodatog šećera“ – to se podrazumeva po zakonu, pa takva izjava zapravo ništa ne govori o kvalitetu, samo skreće pažnju kupca.

Dodavanje šećera, meda ili zaslađivača dozvoljeno je isključivo kod nektara, i to najviše do 20 odsto ukupne mase gotovog proizvoda. Ako proizvod na deklaraciji ima reč „nektar“, to je siguran znak da nije reč o čistom soku, već o razblaženom i po pravilu zaslađenom proizvodu.

Pravilnik takođe propisuje i naziv proizvoda: ako je sok napravljen od jedne vrste voća, naziv glasi npr. „sok jabuke“ umesto „voćni sok jabuke“. Kod mešavina od dve ili više vrsta voća, redosled naziva voća u imenu proizvoda mora pratiti opadajući redosled njihove zastupljenosti u sastavu. To znači da voće navedeno prvo u nazivu čini i najveći deo soka.

Sok, nektar ili „voćni napitak“ – razlika koja se vidi na polici

Prva stvar koju treba proveriti jeste zvanični naziv proizvoda, jer propisi strogo razdvajaju tri kategorije:

• Sok – mora sadržati 100 odsto voća; zakonski ne sme imati dodatu vodu niti šećer.
• Nektar – sadrži manji udeo voća (deklaracija mora navesti minimalan procenat, npr. „udeo voća: najmanje…“), a ostatak čine voda i, u dozvoljenom procentu, dodati šećer ili med.
• Voćni napitak – ima najmanji udeo voća, dok najveći deo tečnosti čine voda, šećer i arome.

Direktan sok ili sok iz koncentrata – da li je jedan kvalitetniji

Mnogi automatski smatraju da je direktno ceđeni sok superioran u odnosu na sok iz koncentrata, ali to nije tako jednostavno. Kod soka iz koncentrata, voću se nakon ceđenja oduzima voda (a često i aroma), da bi se olakšali transport i skladištenje. A zatim se na mestu flaširanja ponovo dodaju voda i aroma da bi se sok „vratio“ u prvobitno stanje. Prema domaćem Pravilniku, i za direktan sok i za sok iz koncentrata dodavanje šećera je podjednako zabranjeno. Razlika je isključivo u proizvodnom procesu, ne u dozvoljenom sastavu.

Analize evropskih instituta za zaštitu potrošača pokazuju da sok iz koncentrata po nutritivnoj vrednosti (npr. sadržaju vitamina C) često dostiže sličan nivo kao direktno ceđeni sok. Razlika je više u ceni, roku trajanja i nijansama arome. Direktan sok obično je skuplji jer zahteva hlađen transport i kraći je rok trajanja, dok sok iz koncentrata ima duži vek zahvaljujući lakšem skladištenju.

Ono na šta ipak vredi obratiti pažnju jeste da li je vraćena aroma zapravo poreklom od istog voća. Deo proizvođača koristi takozvane „flavor packs“ – arome dobijene od korice ili ulja voća. One po propisima o aditivima ne moraju biti posebno istaknute na deklaraciji ako se smatraju sastavnim delom voća.

Kako čitati deklaraciju sokova korak po korak

Sastojci na deklaraciji navode se opadajućim redosledom po količini, što znači da prvi sastojak čini najveći udeo proizvoda.

• Ako je voda prvi sastojak – proizvod najverovatnije nije sok, već nektar ili voćni napitak sa niskim udelom voća.
• Ako deklaracija navodi „od koncentrisanog voćnog soka“ – to nije znak lošeg kvaliteta, samo drugačijeg načina proizvodnje; zakon podjednako zabranjuje dodati šećer u obe varijante.
• Proverite da li piše „sa šećerom“ ili „sa sladilom/sladilima“ – ako da, reč je o nektaru, jer čist sok po Pravilniku ne sme sadržati dodati šećer.
• Pratite redosled voća u nazivu ako je sok mešavina – jeftinije sorte poput jabuke ili grožđa često se koriste za „razblaživanje“ skupljih vrsta voća, poput nara ili borovnice, pa proizvod može biti tehnički čist sok, a da sadrži samo mali procenat voća istaknutog na prednjoj strani pakovanja.

Ceđeni sok sa tezge – da li je automatski bolji izbor

Sok koji se ceđenjem pravi na licu mesta, na pijaci ili u restoranu, deluje kao najzdraviji izbor. I u principu jeste – u njemu nema dodataka niti vraćene arome. Ipak, ima i svoje mane: brzo oksidira, gubi vitamine ako duže stoji izložen vazduhu i svetlosti. I mikrobiološki je osetljiviji jer nije pasterizovan.

Hladno ceđeni sokovi u tom smislu predstavljaju kompromis. Proces ceđenja pod pritiskom, bez zagrevanja, čuva više antioksidanasa i enzima nego industrijska pasterizacija. Ali, takav sok ima kraći rok trajanja i mora se čuvati na hladnom i popiti u kratkom roku.

Znaci da sok verovatno nije kvalitetan

Nekoliko vizuelnih i senzornih pokazatelja može pomoći i bez čitanja sitnih slova:

• Previše intenzivna, „veštačka“ boja – može ukazivati na dodate boje, dok prirodan sok vremenom blago menja nijansu usled oksidacije.
• Sok koji ostaje potpuno bistar i providan mesecima – kod prirodnih, neprerađenih sokova, prisustvo mutnoće obično znači da je zadržano više vlakana i biljnih materija iz pulpe voća.
• Miris na „bombonu“ umesto na voće – jak, slatkast miris koji podseća na veštačku aromu često je znak dodatih aroma, a ne prirodnog mirisa voća.
• Nerealno dug rok trajanja na sobnoj temperaturi bez pomena termičke obrade – može ukazivati na dodatne postupke konzervisanja, iako čist sok po propisu ne sme sadržati konzervanse.

Praktični saveti pri kupovini

1. Proverite da li piše „sok“ (100% voća) ili „nektar“/“napitak“ – razlika u udelu voća je ogromna.
2. Pogledajte da li je na deklaraciji naveden šećer ili sladilo – kod čistog soka to po zakonu ne sme postojati.
3. Ne izbegavajte automatski oznaku „od koncentrisanog voćnog soka“ – po Pravilniku, ne sme sadržati dodatu vodu ili šećer, baš kao ni direktan sok.
4. Kod mešavina voća, prvi navedeni sastojak u nazivu proizvoda otkriva koje voće preovlađuje.
5. Za osetljivije grupe – decu, dijabetičare, osobe koje prate unos šećera – nektar i voćni napici po pravilu nisu adekvatna zamena za čist sok, zbog dozvoljenog dodatog šećera.

Kvalitetan sok, bilo da je flaširan ili sveže ceđen, prepoznaje se po jednostavnoj deklaraciji, odsustvu dodatog šećera i jasnom poreklu voća. Nikako ne po sloganima na prednjoj strani pakovanja.

---

Izvori: Pravilnik o voćnim sokovima – Sl. glasnik RS (tehnologijahrane.com)