Iz sveta veštačke inteligencije #35

Izdanje broj 35 našeg serijala o temama iz sveta veštačke inteligencije. Pogledajte…

Vesti

Kada AI nije bio dovoljan

Dok se često govori o tome da će veštačka inteligencija zameniti veliki broj radnih mesta, primer kompanije Ford pokazuje da ljudsko iskustvo i dalje ima ključnu ulogu u složenim industrijskim procesima.

Kompanija je prethodnih godina intenzivno primenjivala veštačku inteligenciju i automatizovane sisteme u kontroli kvaliteta proizvodnje. Sve sa ciljem da brže otkriva greške i unapredi razvoj novih vozila. Međutim, ispostavilo se da AI nije uspeo da prepozna sve probleme koji su se javljali tokom projektovanja i proizvodnje.

Zbog toga je Ford ponovo angažovao oko 350 iskusnih inženjera, čiji je zadatak da unaprede procese kontrole kvaliteta. Ali i da prenesu znanje mlađim kolegama i pomognu u daljem razvoju sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.

U kompaniji ističu da cilj nije odustajanje od AI tehnologije, već njena efikasnija primena u kombinaciji sa dugogodišnjim iskustvom stručnjaka. Pokazalo se da algoritmi mogu značajno da ubrzaju pojedine procese. Ali, složeni inženjerski problemi i dalje zahtevaju ljudsku procenu i praktično znanje.

Fordov primer sve češće se navodi kao dokaz da budućnost industrije nije u potpunoj zameni ljudi veštačkom inteligencijom, već u njihovoj saradnji. Dok AI može da analizira velike količine podataka i automatizuje rutinske zadatke, iskustvo i stručnost ljudi ostaju nezamenjivi u donošenju ključnih odluka i rešavanju kompleksnih izazova.

Meta je predstavila Meta Image

Meta je predstavila Muse Image, novi model za generisanje slika pomoću veštačke inteligencije, koji je već počeo da se pojavljuje u okviru Meta AI, Instagrama i WhatsApp-a. Iako kompanija ističe da je cilj alata da omogući kreativnije uređivanje i kreiranje sadržaja, jedna njegova funkcija izazvala je brojne reakcije zbog mogućeg uticaja na privatnost korisnika.

Muse Image omogućava korisnicima da u AI upitu označe (@) javni Instagram profil druge osobe. Nakon toga model može da iskoristi njene javno dostupne fotografije kao osnovu za kreiranje nove AI slike. Tako, na primer, korisnik može da zatraži da određena osoba bude prikazana kao astronaut, srednjovekovni vitez ili lik iz animiranog filma. A veštačka inteligencija će generisati potpuno novu sliku koristeći izgled te osobe kao inspiraciju.

Za razliku od klasičnih AI generatora slika, koji zahtevaju da korisnik sam otpremi fotografiju, Muse Image može da pristupi fotografijama sa javnih Instagram naloga kada je osoba označena u upitu. AI zatim analizira karakteristike lica i druge vizuelne elemente kako bi napravio novu, veštački generisanu sliku koja odgovara opisu korisnika. AI ne kopira postojeću fotografiju, već generiše novu sliku na osnovu javno dostupnog sadržaja i zadatog opisa. Ipak, rezultat može jasno podsećati na osobu čije su fotografije korišćene.

Najveći razlog za zabrinutost jeste činjenica da su javni Instagram nalozi podrazumevano uključeni u ovu mogućnost. To znači da drugi korisnici mogu da koriste njihove fotografije za AI kreacije, osim ako vlasnik naloga sam ne isključi tu opciju u podešavanjima. Kritičari smatraju da bi ovakva funkcija trebalo da bude zasnovana na izričitoj saglasnosti korisnika. Odnosno da bude isključena dok osoba sama ne odluči da želi da učestvuje. Sa druge strane, Meta navodi da korisnicima pruža mogućnost da sami upravljaju načinom na koji se njihov sadržaj može koristiti. Korisnici koji ne žele da njihove javne fotografije budu korišćene u AI generisanju mogu to da promene direktno u Instagram aplikaciji.

Muse Image predstavlja deo šire Meta strategije razvoja generativne veštačke inteligencije. Novi model namenjen je ne samo kreiranju ilustracija iz tekstualnih opisa, već i uređivanju fotografija, postojećih slika i razvoju novih kreativnih alata koji će postepeno biti dostupni na Instagramu, Facebooku, WhatsApp-u i Messengeru. Trenutno su sve ove opcije moguće jedino u Sjedinjenim Američkim Državama.

Google uvodi novu opciju za korišćenje korisničkih podataka

Razvoj veštačke inteligencije danas u velikoj meri zavisi od podataka na kojima se modeli obučavaju. Dok su se prve generacije AI sistema uglavnom oslanjale na javno dostupne informacije sa interneta, tehnološke kompanije sve više koriste podatke nastale svakodnevnim korišćenjem njihovih servisa kako bi unapredile svoje modele. U tom pravcu ide i najnovija promena koju je uveo Google.

Kompanija je predstavila novu opciju pod nazivom Search Services History. Ona proširuje način na koji se čuvaju određeni podaci nastali korišćenjem Google servisa. Ova funkcija omogućava da se pojedini sadržaji koje korisnici koriste prilikom pretrage ili interakcije sa Google alatima sačuvaju i pod određenim uslovima koriste za unapređenje AI modela i drugih Google usluga.

To uključuje, između ostalog:

• fotografije koje korisnici otpremaju u Google Lens radi vizuelne pretrage,
• glasovne pretrage,
• audio i druge medijske sadržaje korišćene u određenim funkcijama Google pretrage,
• pojedine slike i dokumente koji se koriste u servisima kao što je Google Translate.

Google navodi da se ovi podaci mogu koristiti za razvoj novih AI funkcija. Kao i poboljšanje tačnosti postojećih usluga i unapređenje bezbednosti sistema. Pre nego što budu upotrebljeni za razvoj modela, kompanija navodi da se podaci obrađuju uz mere zaštite privatnosti i uklanjanje informacija koje mogu direktno identifikovati korisnika.

Korisnici koji ne žele da njihovi podaci budu korišćeni na ovaj način mogu sami da promene podešavanja svog Google naloga.

Potrebno je otvoriti stranicu My Activity, zatim izabrati Search Services History, gde je moguće:

• isključiti čuvanje ove istorije,
• isključiti funkciju i obrisati postojeće podatke,
• ili onemogućiti čuvanje medijskih sadržaja kroz opciju Save Media, ukoliko želite da fotografije i audio sadržaji ne budu deo ove istorije.

Google takođe omogućava da korisnici podese automatsko brisanje sačuvanih podataka nakon određenog vremenskog perioda.

Google nije jedina kompanija koja se oslanja na korisničke podatke kako bi unapredila veštačku inteligenciju. Kako AI postaje sastavni deo svakodnevnih digitalnih usluga, fotografije, glasovni snimci, tekstovi i drugi sadržaji koje korisnici stvaraju postaju jedan od najvrednijih resursa za razvoj novih modela.

Zbog toga stručnjaci sve više ističu značaj transparentnosti i kontrole nad ličnim podacima. Korisnicima se preporučuje da povremeno provere podešavanja privatnosti svojih naloga. Tako će znati koje informacije dele i na koji način se one mogu koristiti za razvoj novih AI tehnologija.

Tina Paunović, master inženjer informacionih sistema