Iz sveta veštačke inteligencije #42

Idemo dalje sa serijalom koji se bavi novitetima iz sveta veštačke inteligencije. Pred vama je izdanje broj 42.

Vesti

Robotske olimpijske igre u Pekingu

U Pekingu su se od 22. do 26. avgusta održavale druge Svetske igre humanoidnih robota (World Humanoid Robot Games). Ovogodišnje igre okupile su 666 timova i 2.056 robota iz 16 zemalja, koji su se takmičili u čak 51 disciplini i kroz više od 1.300 mečeva.

Takmičenje predstavlja svojevrsni test trenutnih mogućnosti humanoidne robotike i pokušaj da se pokaže koliko roboti mogu da budu samostalni, pokretljivi i korisni u stvarnom svetu. Jedan deo takmičenja posvećen je sportskim disciplinama. Humanoidni roboti se takmiče u trčanju, fudbalu, stonom tenisu, gimnastici, borilačkim veštinama, dizanju tegova i drugim disciplinama. Posebnu pažnju privukle su trke. Jedan humanoidni robot uspeo je da istrči 100 metara za 9,39 sekundi, čime je premašio ljudski svetski rekord od 9,58 sekundi koji je Usain Bolt postavio 2009. godine.

Ovogodišnje takmičenje uključuje i posebne scenarije koji simuliraju fabrike, hotele, domaćinstva i logističke objekte. Roboti treba da obavljaju zadatke poput sklapanja proizvoda, sortiranja predmeta, rada u domaćinstvu, sređivanja prostora i drugih aktivnosti koje bi jednog dana mogli da obavljaju kao deo svakodnevnog rada.

Tradicionalni robot uglavnom izvršava precizno programirane pokrete. Humanoidni robot koji treba da radi u fabrici, hotelu ili kući suočava se sa mnogo većim brojem nepredviđenih situacija. Mora da prepozna predmete i ljude, razume prostor oko sebe, proceni šta treba da uradi, izabere odgovarajuću radnju i zatim kontroliše svoje telo kako bi tu radnju izvršio.

Zbog toga se sve više govori o konceptu embodied AI, odnosno „utelovljenoj veštačkoj inteligenciji“. Za razliku od AI sistema koji postoje samo u računaru i komuniciraju sa korisnikom putem teksta, slike ili glasa, embodied AI povezuje inteligenciju sa fizičkim telom koje može da vidi, čuje, kreće se i manipuliše objektima u stvarnom svetu.

Kompanije i istraživački timovi mogu da vide kako se njihovi roboti ponašaju u različitim situacijama, gde dolazi do grešaka i koliko su sposobni da zadatak završe bez ljudske pomoći. Istovremeno, takmičenje pokazuje koje sposobnosti robotike su već dovoljno razvijene, a koje još uvek predstavljaju veliki problem.

AI pomogao u operaciji tumora na mozgu

Britanski pacijent Rhys Hibbert (48) postao je prvi čovek na svetu kome je tumor na mozgu uklonjen uz pomoć veštačke inteligencije. Veštačka inteligencija je tokom same operacije analizirala hirurški snimak u realnom vremenu. Operacija je izvedena u maju u londonskoj bolnici National Hospital for Neurology and Neurosurgery, u okviru kliničkog istraživanja koje su sproveli University College London (UCL) i UCL Hospitals.

Hibbert je imao tumor veličine oko 11 milimetara na hipofizi. Tumor je vremenom počeo da ugrožava njegov vid, a bez operacije je postojala mogućnost da potpuno oslepi.

Posebnost ove operacije bila je u tome što AI nije koristio samo prethodno urađene snimke pacijenta. Tokom zahvata sistem je analizirao video snimak operacije uživo i pomagao hirurzima da prepoznaju veoma sitne i osetljive strukture u mozgu. Kritični delovi anatomije bili su označavani različitim bojama, kako bi hirurzi lakše razlikovali područja koja treba izbegavati tokom uklanjanja tumora.

AI sistem razvijen je u okviru UCL-a i obučen na stotinama snimaka prethodnih operacija mozga. Na taj način tehnologija je naučila da prepoznaje karakteristične anatomske strukture i da ih tokom nove operacije označi u realnom vremenu. Cilj nije bio da AI donosi odluke umesto hirurga, već da im pruži dodatnu vrstu podrške i pomogne da preciznije procene šta se nalazi ispred njih.

Rezultat je bio uspešan. Tumor je uklonjen, a Hibbertov vid je sačuvan. Nakon operacije rekao je da je, kada se probudio, mogao jasno da vidi prostor oko sebe. Za manje od nedelju dana mogao je samostalno da hoda, a nakon oporavka se vratio poslu i svakodnevnim aktivnostima.

Ovaj slučaj predstavlja važan korak u primeni veštačke inteligencije u medicini. AI se ovde ne pojavljuje kao zamena za lekara, već kao dodatni „par očiju“ koji može da obradi ogromnu količinu vizuelnih informacija u trenutku kada je hirurgu potrebna maksimalna preciznost.

Zanimljivosti

Mini rečnik veštačke inteligencije

1. Inference

Proces u kojem već istrenirani AI model koristi ono što je naučio kako bi proizveo novi rezultat. Na primer odgovor na pitanje, sliku, predviđanje ili odluku.

2. Quantization

Tehnika smanjivanja preciznosti numeričkih vrednosti koje AI model koristi, kako bi model zauzimao manje memorije i radio brže. Posebno je značajna za pokretanje velikih AI modela na računarima i uređajima sa ograničenim hardverom.

3. Embeddings

Način da AI pretvori tekst, sliku ili drugi podatak u niz brojeva (vektor) koji predstavlja njegovo značenje i kontekst. Na taj način računar može da proceni koliko su dva sadržaja međusobno slična po značenju, a ne samo po rečima koje sadrže.

4. AI Evaluation (Evals)

Sistematsko testiranje AI modela kako bi se utvrdilo koliko dobro, precizno i bezbedno izvršava određene zadatke. Umesto da se model procenjuje samo subjektivnim utiskom korisnika, koriste se unapred definisani testovi i metrike.

5. Model Context Protocol (MCP)

Otvoreni standard koji omogućava AI aplikacijama da na standardizovan način povežu modele sa spoljnim izvorima podataka i alatima. Ideja je da AI aplikacije ne moraju za svaku novu integraciju da razvijaju potpuno poseban način komunikacije.

Tina Paunović, master inženjer informacionih sistema