Da li građani Kruševca i Srbije piju dovoljno vode? Brojke kažu jedno, navike drugo

Tokom letnjih dana gotovo svako će vam reći da treba piti više vode. Ipak, kada se pogledaju stvarne navike građana Srbije, ispostavlja se da čaša često ostane poluprazna. Ili, preciznije rečeno, flaša.

Najnoviji podaci Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) pokazuju da prosečan odrasli stanovnik Srbije tokom dana unese oko 1,1 litar vode i napitaka na bazi vode, u koje spadaju i sokovi, gazirana pića i slični napici. To je znatno manje od količina koje se najčešće preporučuju odraslim osobama.

Za muškarce se kao poželjan dnevni unos često navodi oko 2,5 litra, dok je za žene preporuka približno 2 litra, pa ispada da većina građana Srbije ostane prilično daleko od tih vrednosti.

Građani Srbije nisu izuzetak – slično je i u komšiluku

Na prvi pogled moglo bi se pomisliti da Srbija ozbiljno zaostaje, ali poređenje sa susednim državama pokazuje sasvim drugačiju sliku.

Bosna i Hercegovina beleži gotovo identičan prosečan unos tečnosti od 1,12 litara, dok je Hrvatska praktično izjednačena sa Srbijom, sa 1,09 litara dnevno. Slovenija je nešto ispod ovog nivoa, dok se Mađarska izdvaja kao regionalni rekorder sa oko 1,67 litara dnevno.

Sa druge strane, najmanji prosečan unos zabeležen je u Crnoj Gori, gde odrasli u proseku popiju svega 0,70 litara dnevno.

Drugim rečima, Srbija nije nikakav evropski izuzetak. Naprotiv, nalazi se veoma blizu proseka država koje su obuhvaćene istraživanjem.

U Rasinskom okrugu vode ima dovoljno – pitanje je samo da li je pijemo

Kada temperature u Kruševcu pređu 35 stepeni, mnogi posegnu za kafom, hladnim sokom ili gaziranim pićem, dok obična voda često ostane po strani. Stručnjaci ipak podsećaju da upravo voda najbolje nadoknađuje izgubljenu tečnost.

Dobra vest je da dostupni međunarodni pokazatelji pokazuju da Srbija ima veoma bezbednu vodu za piće.

Prema indeksu Environmental Performance Index (EPI) za 2024. godinu, Srbija je ostvarila 81 od mogućih 100 bodova, što je svrstava među bolje rangirane države kada je reč o bezbednosti vode za piće. Po tom pokazatelju nalazi se praktično rame uz rame sa Hrvatskom.

Zanimljivo je da je Crna Gora ostvarila još bolji rezultat iako njeni stanovnici, prema raspoloživim podacima, piju najmanje tečnosti u regionu. To pokazuje da količina popijene vode i njen kvalitet nisu nužno povezani.

Vode ne manjka, ali navike mogu biti bolje

Podaci Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) pokazuju da Srbija raspolaže značajnim obnovljivim vodnim resursima. Istovremeno, nivo takozvanog vodnog stresa je nizak, što znači da se koristi tek mali deo raspoložive vode.

Gotovo celokupno stanovništvo Srbije ima pristup bezbednoj vodi za piće, pa stručnjaci smatraju da razlog manjeg unosa nije nedostatak vode, već pre svega svakodnevne navike, starost stanovništva, klimatski uslovi, fizička aktivnost i način na koji se podaci prikupljaju.

Šta to znači za građane Kruševca?

Ako ste upravo pročitali ovaj tekst uz šoljicu kafe – možda je pravo vreme da posle nje popijete i čašu vode.

Bez obzira na to da li ste na poslu, u šetnji Bagdalom, na Moravi ili u nekom od sela Rasinskog okruga, organizmu je tokom toplih dana potrebno dovoljno tečnosti kako bi normalno funkcionisao.

Brojke pokazuju da Srbija nije među zemljama koje najmanje piju vodu. Ali, isto tako ostaje dovoljno prostora da se svakodnevne navike poprave. Vode imamo, kvalitet je prema međunarodnim pokazateljima dobar. Ostaje samo da se češće setimo one najjednostavnije preporuke – čaša vode je često najbolji izbor.