Ekologija i zaštita životne sredine – veliki izazovi u procesu pristupanja EU

Nenad Krstić, predsednik Udruženja građana za podršku evropskim integracijama “Evrokontakt”, veruje da je najveća korist od procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji dovođenje u red propisa.

EU insistira na poštovanju propisa, dogovora i standarda koji se postave i proces pregovora je proces prihvatanja tekovina Evropske unije. O tome se ne pregovara, već se pregovara na nivou tehničkih detalja. To je dobro zato što pregovaramo sa organizacijom koja okuplja 28 zemalja od kojih su većina stare, stabilne demokratije i od kojih imamo šta da naučimo u organizaciji države i društva. U prošlom veku mi smo prošli kroz nekoliko turbulentnih perioda, praktično smo došli u situaciju da ponovo gradimo državu, i zato je taj segment pregovora najbitniji”, smatra Krstić.

Nenad Krstić, predsednik udruženja građana za podršku evrointegracijama "Evrokontakt" FOTO: CINK - S.Milenković
Nenad Krstić, predsednik Udruženja građana za podršku evrointegracijama “Evrokontakt” FOTO: CINK – S.Milenković

Kao narodni poslanik u Skupštini Srbije, funkcioner Grada Kruševca, a potom i predsednik “Evrokontakta” Nenad Krstić je često imao kontakte sa predstavnicima Evropske unije i radio na brojnim projektima.

Kada sam prvi put došao u kontakt sa projektima EU, koja je najveći donator Srbije u ovom veku, interesovalo me je zašto oni ta sredstva daju baš nama. Imao sam sreću da budem na nekoliko studijskih putovanja u Briselu i tu sam shvatio da oni sredstva iz svog budžeta, strukturna sredstva, izdavajaju za pomoć državama koje su van EU članstva i tu ide oko 5% budžeta.  Cilj izdvajanja sredstava je da se akteri u zemljama koje će sutradan ući u EU nauče kako stvari funkcionišu, kako se sredstva povlače i realizuju. To je jako bitno, jer najveći deo budžeta EU se realizuje preko metodologije upravljanja projektnim ciklusom i ako ne znamo tu tehniku nećemo moći da pristupimo sredstvima. Kada jednog dana uđemo u EU, bićemo u poziciju da se borimo sa drugim zemljama za privlačenje sredstava. Što više budemo izgradili kapacitete u tom pravcu, to će naša pozicija biti povoljnija”, objašnjava Krstić.

Kao što Srbija mora da nauči da se bori u velikoj evropskoj porodici da privuče sredstva iz brojnih fondova, to će morati da urade i lokalne samouprave.

Regionalna saradnja je jedan od stubova, temelja sadašnje Evrope a mi još uvek nismo naučili kako da napravimo regione i imamo problem, koji vidim kao izazov za našu zemlju, da ustanovimo nove nivoe vlasti osim lokalnog i republičkog. Imamo Vojvodinu i Beograd, koji defakto funkcioniše kao region, dok su u preostalom delu  Srbije okruzi, praktično, samo administrativni organi”, zaključuje Krstić.

Na koga to treba da se ugleda Srbija kako bi se približila standardima Evropske unije i svojim građanima poboljšala kvalitet života?

Nedavno sam došao iz Slovačke i bio sam fasciniram time što su tamo skoro svi stambeni objekti sređeni. Ne samo fasade, već je na skoro svim zgradama promenjena stolarija. Oni su za taj posao  povukli dosta sredstava iz oblasti energetske efikasnosti i time podigli kvalitet života svojih građana jer su im omogućili da žive u komfornijim stanovima koji nisu hladni. Napominjem da je Slovačka jedna od najmanje razvijenih zemalja koje su odskora u EU…

U Slovačkoj su sredstva iz fondova Evropske unije iskoristili da reše pitanje energetske efikasnosti

Neke zemlje, poput Poljske, shvatile su ovu priču i izgradile, pre svega, industrijske kapacitete. Oni su povukli ogromna sredstva iz kohezionih fondova za razvoj infrastrukture. Sa druge strane imamo primer nekih zemalja koje su na neuobičajen način primljena u EU  i dan danas kaskaju…

Udruženje građana za podršku evropskim integracijama “Evrokontakt” je u proteklih deset godina radilo puno projekata širom Srbije, a najveći donator bila je Evropska unija.

Od samog početka orijentisali smo se ka projektima koje finansira EU. Metodologija koju EU koristi, metodologija upravljanja projektnim ciklusom, je standardna, dobro razrađena, od 2004. godine na snazi i pokazala se kao jako dobra u praksi. Ko nauči da se bavi projektima po toj metodologiji u velikoj je prednosti. Svi ostali donatori koji su prisutni u Srbiji primenuju niže standarde, manje su zahtevni. Ovo su najzahtevniji standardi, a ako njih savladate onda je lako raditi”.

“Evrokontakt” je realizovao projekte u Ubu, Koceljevi, Varvarinu, bio angažovan u Bajinoj Bašti, Rumi, Kovačici. Iskustva u radu sa lokalnim samoupravama su različita, od odličnih do dosta loših.

Prva promena je često teška, jer ljudi koji učestvuju u projektu, iz opštinske administracije, moraju da shvate kako projekti funkcionišu. Ti mehanizmi su različiti od njihovih svakodnevnih poslova. Najveća dugoročna dobit od projekata je da akteri u lokalnoj zajednici shvate šta su projekti, njihove specifičnosti. Nakon svakog projekta dobijete povećane ljudske kapacitete za izradu i vođenje projekata.

Što se konkretno projekata tiče, iskustva su različita. Kroz neke projekte uspeli smo da napravimo održive rezultate i ostali u funkciji razvoja lokalne zajednice, a negde nemam utisak da smo takav rezultat dobili. Sve zavisi od ljudi u lokalnoj samoupravi i njihovog senzibiliteta. Bez obzira na sve, vredno je raditi projekte, a naše opštine i gradovi mogu da imaju samo koristi od toga”, zaključuje predsednik “Evrokontakta” .

U Opštini Varvarin je uz pomoć donacije EU realizovan važan projekat u oblasti socijalne zaštite FOTO: CINK – S.Milenković

Jedan od problema za opštine u Srbiji je to što nemaju strateška dokumenta na kojima se bazira finansiranje projekata od strane Evropske unije. Bez strateških dokumenata nemaju ni mogućnost apliciranja za donatorska sredstva. Jedan od tipičnih primera lošeg planiranja je opština Brus koja nema nijedan strateški dokument!

Da bi postala članica Evropske unije Srbija mora još puno toga da uradi. To nije zadatak samo za političare, već i za obične građane koji moraju da promene svoje navike, ponašanje, ali i svest.

Mislim da će u narednom periodu najveći izazovi biti ekologija i zaštita životne sredine, jer u toj oblasti najviše kaskamo za prihvatanjem standarda koji važe u EU. Nije u pitanje samo prihvatanje standarda, već i potreba za investiranjem u velike i skupe objekte kao što su sistemi za prečišćavanje otpadnih voda. Svaka iole veća sredina u Srbiji bi trebalo da ima svoj sistem za prečišćavanje voda, jer je u Evropi standarad da u reku izbacujete čistu vodu i time štitite biodivierzite. Poseban problem je upravljanje čvrstim otpadom, jer su standardi EU daleko otišli u tom pravcu . Postavili su visoke ciljeve da jako mali deo otpada završava na deponiji, da se sve što može preradi, a mi smo tu daleko”, govori o iskušenjima koja nas očekuju na evropskom putu Nenad Krstić.

Kao oblast od posebnog značaja u “Evrokontaktu” ističu i socijalnu zaštitu. Lokalne samouprave imaju brojne obaveze u ovoj oblasti, a nedovoljno sredstava. Zato su donacije Evropske unije jako važne da se “premosti” kritični period. “Evrokontakt” trenutno realizuje tri projekta iz oblasti socijalne zaštite u opštinama Ražanj, Ćićevac i Varvarin čija ukupna vrednost prelazi 500.000 evra, a glavni donator je Evropska unija.

 EU2Me-logo-EU-logo-1024x383

0
Podelite sa prijateljima: Share on Facebook0Share on Google+0Tweet about this on TwitterEmail this to someonePrint this page

Postavi komentar

Budi prvi sa svojim komentarom!

Obaveštenje o
avatar