ŠTA KAŽU MLADI IZ RASINSKOG OKRUGA?: Glavni problemi nezaposlenost i nizak standard!
Mladi u Rasinskom okrugu smatraju da im je najveći problem nezaposlenost, svoj položaj ocenjuju kao loš ili izuzetno loš, najviše se angažuju u humanitarnim akcijama a nedostatak vremena ističu kao glavni problem za aktivnije uključivanje u inicijative na lokalnom i nacionalnom nivou.
Ovo su samo neki od zaključaka proistekli iz istraživanja obavljenog u okviru projekta „Za aktivno učešće mladih Rasinskog okruga“. Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK je obavio istraživanje o stavovima mladih vezanim za njihovo aktivno učešće i volonterizam a istraživanje je realizovano od sredine maja do sredine juna 2023. godine na teritoriji Grada Kruševca i opština Ćićevac i Varvarin.
Istraživanje je rađeno na uzorku od 150 ispitanika i ispitanica uzrasta od 16 do 30 godina a obavili su ga aktivisti CINK-a, članovi Omladinske redakcije portala KruševacPres i članovi Udruženja „Okular“ iz Ćićevca.
Od 150 ispitanika 68 su bili muškog a 82 ženskog pola. Njih 62 je bilo uzrasta od 15 do 19 godina, 39 od 20 do 24 godine a 49 od 25 do 30 godina. Prema rezidencijalnom statusu 77 živi u urbanom području (gradu) a 73 u ruralnom području (selu).
Među anketiranima najviše je bilo onih koji su završili srednju školu – 59, fakultet – 33, osnovnu školu – 23, srednju stručnu školu – 18 i visoku školu – 17.
Prema radnom statusu najviše je bilo učenika i učenica – 50. Kao nezaposlena lica izjasnilo se 26 anketiranih, 24 studira, 21 je zaposlen u privatnom sektoru, 12 radi u javnom sektoru, osmoro je angažovano u civilnom sektoru, petoro su preduzetnici a četvoro radi u „sivoj zoni“.
„Pored stavova mladih o aktivizmu želeli smo da vidimo i koliko su im važne određene vrednosti. Dobijeni rezultati pokazuju da su mladima najvažniji porodica i porodične vrednosti sa prosečnom ocenom 4,35 a potom pravo na zaštitu životne sredine – 4,34, i ljudska prava – 4,29. Najmanje su im važni religija i pripadnost religioznim grupama – prosečna ocena 3,11, i tradicija i tradicionalne vrednosti – 3,40“, iznosi neke podatke Slaviša Milenković, menadžer projekta „Za aktivno učešće mladih Rasinskog okruga“.
Naredno pitanje u istraživanju je glasilo „Šta smatrate da su problemi mladih u vašoj opštini/gradu?“. Od deset ponuđenih odgovora mladi su mogli izabrati tri i prema njihovom mišljenju najveći problem je nezaposlenost koju je 68 anketiranih obeležilo kao problem. Na drugom mestu je „mali uticaj na donošenje odluka“ sa 60 glasova i „nizak standard života“ sa 58 glasova.
Mladi u Kruševcu, Ćićevcu i Varvarinu su više nego nezadovoljni svojim položajem u lokalnoj zajednici. Njih 61 (40,6%) je položaj ocenilo kao loš, 47 (31,3%) kao zadovoljavajući a 27 (18%) kao izuzetno loš. Desetoro mladih smatra da je taj položaj veoma dobar a samo njih petoro da je odličan.
Najveći procenat ispitanika, 57, nije aktivan član nijedne grupe ili organizacije. U nevladinim organizacijama angažovano je 46 anketiranih dok je u članstvu sportskih klubova 25 ispitanih. Zanimljivo da se samo devetoro mladih izjasnilo da su članovi neke političke partije!
„Na pitanje „Da li ste nekada učestvovali u nekoj vrsti akcije?“ najviše ispitanika se izjasnilo da je učestvovalo u humanitarnoj akciji – njih 91. U potpisivanju peticije je učestvovalo 69 a nekoj volonterskoj akciji 64. Najmanje mladih, samo 17, je učestvovalo u javnoj raspravi o predlogu zakona, strategije ili akcionog plana. Na pitanje da li su na neki drugi način pomogli da se nešto unapredi u njihovom okruženju 84 je odgovorilo da nije a 66 da jeste. Pod tim aktivnostima mladi najčešće podrzaumevaju razne ekološke akcije, čišćenje i slično, kao i učešće i aktivnostima svojih organizacija na edukaciji vršnjaka“, dodaju istraživači CINK-a.
Pozitivno je da 93 (62%) ispitanika smatra da se kroz aktivizam u udruženju može popraviti stanje u društvu. Njih 43 (28,6%) nije sigurno a 13 ne veruje u to.
Naredno pitanje je glasilo „Da li sebe smatrate društveno aktivnom mladom osobom?“. Od 150 anketiranih 64 (42,6%) sebe smatra društveno aktivnom osobom, 31 (20,6%) nema stav, dok 34 (22,6%) nastoji da bude u toku društvenih dešavanja ali se lično ne angažuje. Da aktivizam treba prepustiti onima koji su za to merodavniji smatra njih 11 dok desetoro društveni aktivizam ne interesuje.
Na pitanje „Iz kojih razloga se aktivnije ne uključujete u inicijative koje imaju za cilj pozitivne promene u društvenom životu, na nacionalnom ili nivou lokalne zajednice?“ najčešći odgovor je bio „nedostatak vremena“. Ova odgovor zaokružilo je 59 anketiranih (39,3%) . Zavidan procenat, 28,6%, smatra da se „aktivno uključuje u skladu sa mogućnostima“.
„Bez obzira što je istraživanje rađeno na relativno malom uzorku i što su mladi poprilično heterogena grupa jer nisu iste potrebe učenika od 17 godina i mladog čoveka od 28 godina koji je završio fakultet i zasnovao porodicu, mislim da su rezultati dragoceni kako za donosioce odluka na lokalnom nivou koje se odnose na mlade tako i za organizacije koje okupljaju mlade. Evidentni su njihovo nezadovoljstvo položajem u društvu, nezainteresovanost za politiku ali i spremnost za uključivanje u određene aktivnosti na lokalnom nivou“, dodaje Slaviša Milenković.
Izvor: krusevacpress.com
