OGLAŠAVANJE JAVNIH PREDUZEĆA: Milioni za medije bez jasnih kriterijuma

Javna preduzeća u Kruševcu godišnje izdvajaju milionske iznose za medijsko oglašavanje, ali bez jasnih kriterijuma i detaljne transparentnosti, pokazuju odgovori koje je redakcija Kruševac Presa dobila od lokalnih institucija.

Istovremeno, dok pojedini organi ne izdvajaju sredstva za medije, drugi uopšte ne odgovaraju na novinarska pitanja, čime se dodatno otežava uvid javnosti u trošenje novca.

Milioni za „informisanje građana“

Javno preduzeće za urbanizam i projektovanje Kruševac u 2026. godini planira da izdvoji 2.100.000 dinara za reklamu i propagandu. Kako su naveli u odgovoru našoj redakciji, ugovori su zaključeni sa više lokalnih medija, među kojima su „Pobeda“, ADD produkcija, Radio Rubin, „Kanal 12-037“ i Radio-televizija Kruševac.

„Predmet ovih ugovora nije samo zakup reklamnog prostora u medijima, već i objavljivanje značajnih informacija i obaveštenja vezanih za rad preduzeća, kao i učešće u emisijama i gostovanja“, naveli su iz ovog preduzeća.

Sličan pristup ima i JKP „Vodovod“ Kruševac, koje godišnje izdvaja oko 3.000.000 dinara za medijske usluge.

Kako ističu iz ovog preduzeća, cilj oglašavanja je „pravovremeno informisanje građana o prekidima u vodosnabdevanju, kao i edukacija i podizanje svesti o značaju zaštite životne sredine“.

Sportski centar Kruševac se, kako su naveli u svom odgovoru,  oglašava preko Radio televizije Kruševac i Televizije Plus. Na godišnjem nivou  Radio televizija Kruševac dobija 296.000 a Televizija Plus – 312.000 dinara. Podsećamo da je vlasnik RTV Kruševac Radoica Milosavljević, vlasnik desetak lokalnih medija u Srbiji a TV Plus, odnosno ADD Prodakšn,  Vladan Gašić, najstariji sin Bratislava Gašića, ministra odbrane u Vladi Srbije.
„Naša svrha oglašavanja je da naši sugrađani budu blagovremeno obavešteni o dešavanjima i uslugama koje im pruža Sportski centar“, objašnjavaju iz ove ustanove.

Inače, prema Finasijskom planu Sportskog centra iz 2024. godine ova javna ustanova je za usluge informisanja u periodu 2024.-2026. godina planirala da izdvoji ukupno 3.270.000 dinara.

U praksi, saradnja se ostvaruje sa više lokalnih medija, uključujući televizije, radio stanice i štampane medije. Ipak, ni u jednom od ovih slučajeva nisu dostavljeni podaci o tome koliko novca odlazi pojedinačnim medijima, niti po kojim kriterijumima su izabrani.

I bez novca – moguće informisanje

Za razliku od ovih preduzeća, Savet za bezbednost saobraćaja na putevima na teritoriji grada Kruševca navodi da ne izdvaja sredstva za medije.

„U okviru predloga Programa za 2025. godinu nisu planirana sredstva za medijske usluge“, navodi se u odgovoru.

Kako dodaju, medijska prisutnost se ostvaruje kroz kampanje Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije ili kroz saradnju sa medijima u okviru društveno odgovornih aktivnosti. Ovakav primer ukazuje da informisanje javnosti može da se sprovodi i bez direktnog izdvajanja novca za medijsko oglašavanje.

Bez odgovora na pitanja o novcu

Pojedine institucije  i preduzeća nisu dostavile tražene podatke. Akcionarsko društvo „Kruševacput“ u prvom odgovoru navelo je da nije javno preduzeće, ali nije odgovorilo na dodatna pitanja o eventualnom oglašavanju u medijima i saradnji sa njima. Inače, radi se o preduzeću koje ima sklopljen ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa Gradom Kruševcem.

Javno komunalno preduzeće „Kruševac“ nije dostavilo odgovor ni nakon isteka zakonskog roka od 15 dana, niti nakon upućenog podsećanja. Do zaključenja ovog teksta, odgovor nije stigao.

Prikupljeni odgovori pokazuju da na lokalnom nivou ne postoji jedinstven pristup kada je reč o medijskom oglašavanju javnih preduzeća. Dok pojedina izdvajaju značajna sredstva, druga ne koriste ovaj vid komunikacije, a deo institucija izbegava da pruži podatke.

Zbog toga ostaje otvoreno pitanje – po kojim kriterijumima se javni novac usmerava ka medijima i da li građani imaju potpun uvid u način njegovog trošenja?

Ugovor sklopili otac i sin

Krajem 2024. godine dve opozicione odborničke grupe u Skupštini grada Kruševca podnele su zahtev za razrešenje Vladimira Milosavljevića, direktora JKP “Vodovod”, navodeći da je u “dosadašnjem postupanju izabranih organa grada Kruševca uočena tendencija kršenja odredbi Zakona o sprečavanju korupcije”.

Zahtev su podnele odborničke grupe „Srbija protiv nasilja- dr Branislav Bata Andrić”  i odbornička grupa „Život je u pitanju“ – Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, Sindikat Sloga”, koje imaju 18 odbornika.

Predstavnici te dve odborničke grupe naveli su u svom zahtevu da je direktor JKP „Vodovod“,  Vladimir Milosavljević sa svojim ocem Radojicom Milosavljevićem,  vlasnikom Radio televizije Kruševac, u neposrednom sukobu interesa:

– U konkretnoj situaciji je Vladimir Milosavljević u svojstvu direktora JKP „Vodovod“ Kruševac zaključivao ugovore o poslovnoj saradnji sa Radio televizijom Kruševac, čiji je osnivač, njegov otac, Radojica Milosavljević. Od januara 2021. godine  do kraja juna ove godine (2024. godine) ukupno šet ugovora, prema kojima je Radio televiziji Kruševac plaćao i veću naknadu u odnosu na naknadu koja je plaćana drugim pružaocima usluga oglašavanja u oblasti marketinga i medijskih aktivnosti sa teritorije grada Kruševca u istom periodu, navedeno je u zahtevu.

U izjavi za medije Vladimir Milosavljević, je tada kazao da ne vidi povezanost svoje funkcije sa tim što je njegov otac vlasnik televizije.

– Povezanosti između posla Vodovoda i posla televizije nema, bave se potpuno različitim delatnostima – kazao je on te dodao da javno preduzeće u kojem je direktor ima ugovore sa svim lokalnim televizijama u Kruševcu.

– Delatnost Vodovoda je takva da je potrebno obaveštavati građane o prestanku vodosnabdevanja, na svim medijima, odnosno na televizijama i radio stanicama. Vodovod sa svim lokalnim televizijama ima sklopljene ugovore jer je to u interesu građana i to je suština našeg ugovora sa medijima, zaključio je Milosavljević.

Podela budžetskih sredstava bez jasnih kriterijuma

Zlatko Minić iz  organizacije „Transparentnost Srbija“ ukazuje da je ključni problem nedostatak jasnih kriterijuma i potpune transparentnosti u raspodeli novca.

„Institucije često ne objavljuju koliko novca izdvajaju za medije ili to čine nedovoljno jasno. Iako u pojedinim izveštajima ima podataka na osnovu kojih može da se započne analiza, ukupna slika ostaje nepotpuna“, navodi Zlatko Minić.

On dodaje da je posebno problematično to što se značajna sredstva usmeravaju ka medijima bez jasnog opravdanja.

„Postoji kontinuirano ‘odlivanje’ novca prema medijima, bilo kroz oglašavanje ili kroz informisanje o radu institucija i lokalnih samouprava, a naročito je sporno kada to rade javna preduzeća. U najvećem broju slučajeva ona nemaju konkurenciju, pa se postavlja pitanje svrhe takvog oglašavanja“, objašnjava Minić.

Kako ističe, u praksi se često zaključuju ugovori sa medijima za prenošenje servisnih informacija ili informacija o radu preduzeća, što dodatno otvara prostor za zloupotrebe.

Minić upozorava i na problem izbora medija sa kojima institucije sarađuju.

„Kada javna preduzeća biraju medije za oglašavanje, ne postoje jasne prepreke da izaberu i one koji imaju ozbiljne prekršaje novinarskog kodeksa, bez jasnog obrazloženja takvih odluka“, navodi Zlatko Minić.

Izvor: KruševacPRESS