Dobra kapljica ne počinje otvaranjem boce, već načinom na koji je čuvamo. Evo gde najčešće grešimo kada odložimo vino u podrum, ostavu ili kuhinjski ormarić.

Mnogi ljubitelji vina u Kruševcu i okolnim mestima imaju isti običaj: kupe nekoliko boca dobrog vina, ostave ih „za posebnu priliku“, a onda ih posle nekoliko meseci otvore očekujući savršen ukus. Međutim, vino nije obična flaširana namirnica koju možemo staviti bilo gde i zaboraviti na nju.

Čak i najbolja boca vina može izgubiti deo svojih aroma i karaktera ako se čuva na pogrešnom mestu.

Nije važno da li imate nekoliko boca tamjanike iz neke od vinarija Rasinskog okruga, flašu prokupca koju ste sačuvali za godišnjicu ili ozbiljniju kolekciju vina koja čeka svoje vreme. Pravila čuvanja su ista.

Vino traži mir, stabilnost i dobre uslove.

Vino nastavlja da živi i nakon flaširanja

Česta zabluda je da se proces stvaranja vina završava trenutkom kada se boca zatvori čepom. U stvarnosti, vino nastavlja da se menja i razvija i nakon flaširanja.

U dobrim uslovima, to sazrevanje može doneti složenije mirise, zaokružen ukus i lepšu strukturu vina. Ali ako se boca nalazi na toplom mestu, izložena svetlosti ili velikim promenama temperature, razvoj može krenuti u pogrešnom smeru.

Zato se može desiti da vino koje je vinar pažljivo pravio godinama kod kuće ne pokaže svoj pravi potencijal.

Najveći neprijatelji vina su:

• visoka temperatura,
• česte promene temperature,
• direktna sunčeva svetlost,
• vibracije,
• neodgovarajuća vlažnost vazduha.

Drugim rečima, mesto pored šporeta ili na vrhu kuhinjskog elementa nije „praktična polica za vino“, već jedna od najgorih lokacija.

Koja je idealna temperatura za čuvanje vina?

Ako postoji jedno pravilo koje treba zapamtiti, onda je to: vino voli stabilnu temperaturu.

Idealni uslovi za većinu vina su između 10 i 15 stepeni Celzijusa, dok se oko 13 stepeni često smatra najboljom temperaturom za dugoročno čuvanje.

Ipak, mnogo je važnije da temperatura bude približno konstantna nego da bude savršena.

Na primer, podrum koji tokom cele godine ima 16 ili 17 stepeni može biti odlično mesto za vino. Sa druge strane, prostorija u kojoj temperatura svakog dana skače sa 15 na 25 stepeni može napraviti mnogo veću štetu.

Zašto?

Zato što se vino pri promenama temperature širi i skuplja. Taj proces može uticati na čep i omogućiti prodor kiseonika u bocu. Vremenom vino gubi svežinu i karakter.

Zašto vino ne treba držati na toplom mestu?

Letnje temperature u našim krajevima često predstavljaju pravi izazov za čuvanje vina.

Tavan, zatvorena terasa ili prostor pored kotla za grejanje možda deluju kao praktična mesta za odlaganje boca, ali mogu ozbiljno ugroziti kvalitet vina.

Kada temperatura duže vreme prelazi 20–22 stepena:

• vino ubrzano stari,
• voćne arome slabe,
• ukus postaje težak i neharmoničan,
• gubi se svežina.

Posebno su osetljiva bela vina i ružičasta vina, poput tamjanike ili roze vina, koja se često proizvode u vinarijama Rasinskog kraja i koja zahtevaju pažljivije čuvanje.

Da li vino treba čuvati položeno ili uspravno?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja među ljubiteljima vina.

Odgovor zavisi od vrste zatvarača.

Ako boca ima prirodni plutani čep, najbolje je da bude položena horizontalno.

Razlog je jednostavan: vino održava unutrašnju stranu čepa vlažnom. Suv čep može da se skuplja, postane manje elastičan i omogući prodor vazduha.

A kiseonik je jedan od najvećih neprijatelja vina.

Za boce koje planirate da popijete u narednih nekoliko meseci nije problem ako stoje uspravno. Međutim, ako čuvate vino godinu dana ili duže, položeni položaj je sigurnija opcija.

A šta je sa vinima sa navojnim zatvaračem?

Savremena vina sa navojnim zatvaračem imaju jednu prednost — ne zahtevaju horizontalno čuvanje.

Metalni zatvarač se ne isušuje kao prirodna pluta, pa boca može stajati i uspravno.

Ipak, kod vina namenjenih dužem odležavanju, tradicionalni plutani čep i dalje ostaje najčešći izbor.

Svetlost može pokvariti vino

Ako postoji nešto što vino ne voli gotovo koliko ni toplotu, onda je to svetlost.

Posebno štetno deluje ultraljubičasto zračenje koje može promeniti hemijski sastav vina i izazvati neprijatne mirise i ukuse.

Zato se kvalitetnija vina uglavnom pune u tamne staklene boce.

Ali ni tamno staklo nije potpuna zaštita.

Najbolja mesta za čuvanje vina u kući su:

• zatvoren ormar,
• tamna ostava,
• podrum,
• vinska vitrina.

Atraktivna polica sa vinima u dnevnoj sobi može lepo izgledati, ali ako je boca stalno izložena suncu kroz prozor, ona više služi kao dekoracija nego kao dobro mesto za čuvanje.

Kolika treba da bude vlažnost prostora?

Vlažnost vazduha je često zanemaren faktor, a posebno je važna kod vina sa prirodnim čepom.

Idealna vlažnost za čuvanje vina je između 50 i 80 procenata.

Previše suv vazduh može isušiti čep.

Previše vlažan prostor može izazvati pojavu buđi na etiketi.

Ipak, ljubitelji vina iz Rasinskog okruga koji čuvaju boce u starim podrumima uglavnom ne treba da brinu ako se pojavi malo buđi na etiketi. To ne znači da je vino pokvareno.

Staklena boca i čep uglavnom dovoljno štite sadržaj.

Važnije je da prostor ima dobru ventilaciju i da nema stalnu vlagu.

Gde u kući najbolje čuvati vino?

Nemaju svi mogućnost da naprave pravi vinski podrum, ali postoje praktična rešenja.

Podrum – najbolje prirodno rešenje

Tradicionalni podrumi kakvi postoje u mnogim domaćinstvima u okolini Kruševca, Aleksandrovca, Trstenika i Župe često mogu biti idealni za vino.

Ako imaju:

• stabilnu temperaturu,
• malo svetlosti,
• dobru ventilaciju,

mogu predstavljati odličan prostor za čuvanje boca.

Upravo zato su se kroz vekove vina i rakije čuvali u ukopanim ili poluukopanim prostorijama gde su uslovi prirodno stabilniji.

Vinska vitrina – za ozbiljnije ljubitelje

Ako redovno kupujete vino ili želite da ostavite nekoliko boca da sazreva, vinska vitrina je najkontrolisanije rešenje.

Postoje mali modeli za desetak boca, ali i veliki uređaji za ozbiljne kolekcije.

Prednost je što održavaju:

• stalnu temperaturu,
• odgovarajuću vlažnost,
• zaštitu od svetlosti.

Ormar ili zatvorena polica – sasvim dovoljno za većinu vina

Za većinu vina koja se popiju u roku od godinu ili dve nije potrebno komplikovati.

Tamni ormar u hladnijoj prostoriji može biti sasvim dobro rešenje.

Samo izbegavajte:

• kuhinju,
• prostor pored grejnih tela,
• tavan,
• mesta sa direktnim suncem.

Najčešće greške koje pravimo sa vinom

Mnogi ljubitelji vina prave iste greške:

„Držim ga u kuhinji, tu mi je najbliže.“
Problem je što je kuhinja prostor sa najvećim promenama temperature.

„Stavio sam ga na policu da se vidi.“
Lepa dekoracija, ali sunce i svetlost mogu uništiti vino.

„Kupio sam dobro vino, pa može da stoji godinama.“
Ne može svako vino da odležava. Većina vina je napravljena za uživanje u prvih nekoliko godina.

„Imam hladan podrum, dovoljno je.“
Važno je da temperatura ne varira previše.

Dobro čuvano vino je pola uživanja

U vinogradarskim krajevima poput Župe i Rasinskog okruga vino je deo tradicije, kulture i svakodnevnog života. Mnogi domaćini pažljivo neguju svoje podrume, čuvaju stare berbe i znaju da dobra kapljica traži vreme.

Ali za kvalitet nije dovoljno samo kupiti dobro vino.

Potrebno je omogućiti mu da sačeka pravi trenutak.

Ne treba vam luksuzni podrum niti skupa oprema. Dovoljno je pronaći mesto koje je:

• hladno,
• tamno,
• mirno,
• stabilne temperature.

Jer dobra boca vina nije samo piće. To je rezultat rada vinogradara, vinara i prirode — a na nama je da joj omogućimo da pokaže svoj puni karakter.

Možda je baš ona boca koju danas sklonite na pravo mesto, za nekoliko godina razlog za najlepšu zdravicu.