Mala škola za vinoljupce – bermet i druga aromatizovana vina

Kada se govori o vinu, većina ljudi pomisli na crvena, bela ili roze vina nastala isključivo fermentacijom grožđa. Međutim, vinski svet je mnogo bogatiji i raznovrsniji. Postoji čitava grupa pića poznata kao aromatizovana vina, u kojima se tradicionalnom vinu dodaju biljke, začini, korenje, cvetovi ili voće kako bi se dobio potpuno novi mirisni i ukusni doživljaj.

Među njima posebno mesto zauzima bermet – jedno od najautentičnijih vina Srbije i verovatno najpoznatije aromatizovano vino na Balkanu. Njegova istorija, tajanstveni recepti i bogat ukus učinili su ga pravom vinskom legendom.

Šta su aromatizovana vina?

Aromatizovana vina nastaju kada se gotovom vinu dodaju različite aromatične biljke, začini ili drugi prirodni sastojci. Ova praksa nije nova. Još su stari Grci i Rimljani vino oplemenjivali medom, pelinom, smolom, cimetom i drugim dodacima.

U vreme kada nije postojala savremena tehnologija proizvodnje i čuvanja vina, aromatične biljke su često služile za poboljšanje ukusa, ali i kao svojevrsni lek. Mnogi stari recepti nastali su upravo na granici između gastronomije i tradicionalne medicine.

Danas su najpoznatiji predstavnici ove grupe italijanski vermut, francuski quinquina, grčki retsina i srpski bermet.

Bermet – vinski ponos Srbije

Ako postoji vino koje se može smatrati jedinstvenim srpskim brendom, onda je to svakako bermet. Ovo aromatizovano desertno vino vekovima se proizvodi u Sremskim Karlovcima i na obroncima Fruške gore, gde su nastale i najpoznatije recepture.

Za razliku od običnih vina, bermet se proizvodi dodavanjem pažljivo odabranih biljaka, začina i suvog voća u vino. Tačan sastav razlikuje se od proizvođača do proizvođača i predstavlja strogo čuvanu porodičnu tajnu. U pojedinim recepturama koristi se više od dvadeset različitih sastojaka, među kojima se najčešće pominju pelin, cimet, karanfilić, narandžina kora, kantarion, vanila, smokva i druge aromatične biljke.

Bermet može biti crveni ili beli, a najčešće sadrži između 16 i 18 procenata alkohola. Po karakteru se nalazi između desertnog vina i aperitiva. Zbog složenih aroma često ga opisuju kao spoj vina, likera i začinskog napitka.

Legende koje prate bermet

Malo koje vino prati toliko zanimljivih priča kao bermet. Prema brojnim istorijskim zapisima i lokalnim predanjima, ovo vino je bilo izuzetno cenjeno na bečkom dvoru i u evropskim aristokratskim krugovima. Karlovački vinari izvozili su ga širom Evrope, a pojedini izvori navode da je stizao čak i do Amerike tokom 19. veka.

Posebno je poznata priča da se bermet nalazio na vinskoj karti čuvenog broda Titanik. Iako se pojedini istoričari i danas spore oko svih detalja, ova legenda je postala sastavni deo identiteta bermeta i dodatno doprinosi njegovoj privlačnosti među turistima i ljubiteljima vina.

Po čemu se bermet razlikuje od vermuta?

Mnogi početnici bermet porede sa italijanskim vermutom. Sličnost zaista postoji jer oba pića pripadaju grupi aromatizovanih vina i često sadrže pelin kao jednu od ključnih biljaka.

Međutim, razlike su značajne. Vermut se uglavnom proizvodi industrijskim postupcima prema standardizovanim recepturama, dok je bermet vezan za tradicionalne porodične metode proizvodnje. Upravo zbog toga dve boce bermeta različitih proizvođača mogu imati potpuno različit karakter, iako nose isto ime.

Kako se pije bermet?

Ne postoji samo jedan pravilan način.

Kao aperitiv, bermet se služi blago rashlađen pre obroka. Njegove biljne note podstiču apetit i pripremaju nepce za hranu.

Kao desertno vino odlično se slaže sa kolačima od oraha, vanile, maka i suvog voća. U Sremskim Karlovcima tradicionalno se poslužuje uz čuveni karlovački kuglof, kombinaciju koju mnogi smatraju nezaobilaznim gastronomskim iskustvom.

Poslednjih godina bermet sve češće ulazi i u svet koktela, gde njegovi začinski tonovi pružaju potpuno nove mogućnosti za kreativne barmene.

Druga poznata aromatizovana vina sveta

Iako je bermet naš najpoznatiji predstavnik ove kategorije, zanimljivo je upoznati i njegove „rođake“ iz drugih zemalja.

Vermut

Najpoznatije aromatizovano vino na svetu. Nastao je u Italiji i Francuskoj, a danas predstavlja osnovu mnogih poznatih koktela.

Quinquina

Francusko aromatizovano vino koje karakterističnu gorčinu dobija od kore kinina.

Retsina

Tradicionalno grčko vino aromatizovano smolom alepskog bora. Njegov ukus je toliko specifičan da ga ljudi uglavnom ili obožavaju ili ne mogu da ga podnesu.

Barolo Chinato

Italijanski specijalitet koji nastaje dodavanjem biljaka i začina čuvenom vinu Barolo. Smatra se jednim od najcenjenijih digestiva u Italiji.

Zašto aromatizovana vina ponovo postaju popularna?

Savremeni ljubitelji vina sve više tragaju za autentičnim ukusima i pričama koje stoje iza proizvoda. Upravo zato interesovanje za aromatizovana vina raste širom sveta.

Bermet se savršeno uklapa u taj trend. On nije samo vino već deo kulturnog nasleđa Srbije, spoj tradicionalnog vinarstva, lokalnih biljaka i porodičnih tajni koje se prenose generacijama. Zbog toga ga danas podjednako traže turisti, kolekcionari vina i ljubitelji autentičnih gastronomskih doživljaja.

Kako je u našem kraju

U Aleksandrovačkoj župi aromatizovana vina nemaju tako dugu i snažnu tradiciju kao u Sremskim Karlovcima, gde je bermet nastao i stekao svetsku slavu. Ipak, bogata vinarska tradicija ovog kraja, kao i obilje lekovitog i aromatičnog bilja sa obronaka Kopaonika, Željina i Goča, stvaraju odlične uslove za proizvodnju različitih aromatizovanih vinskih specijaliteta.

Poslednjih godina pojedini župski vinari i mali proizvođači eksperimentišu sa dodavanjem lokalnih biljaka, začina i voća u vino, stvarajući zanimljive napitke koji spajaju vinsku tradiciju i narodno biljarstvo. Najčešće se koriste pelin, nana, matičnjak, zova, kantarion, dunja i suvo grožđe, pa nastaju proizvodi koji po karakteru podsećaju na istorijska aromatizovana vina Mediterana i Balkana.

Iako Župa danas nije poznata po bermetu kao posebnoj kategoriji vina, stručnjaci smatraju da upravo spoj autohtonih sorti poput Tamjanike i Prokupca sa aromatičnim biljem ovog kraja predstavlja zanimljiv razvojni potencijal za buduće vinske specijalitete. Takvi proizvodi mogli bi da obogate turističku ponudu Župe i pruže posetiocima potpuno novo iskustvo upoznavanja lokalne vinske kulture.

Mala tajna za kraj

Ako želite da proširite vinsko znanje, sledeći put kada posetite vinariju nemojte se zaustaviti samo na čaši Tamjanike, Prokupca ili Merloa. Potražite i čašu dobrog bermeta.

Možda ćete upravo u njegovom složenom spoju vina, začina i biljaka otkriti ukus koji najbolje pokazuje koliko je vinska tradicija Srbije bogata, raznovrsna i još uvek nedovoljno poznata čak i mnogim domaćim ljubiteljima vina.