Iz sveta veštačke inteligencije #34

Naša avantura kroz svet veštačke inteligencije je došla do stanice sa brojem 34…

Vesti

Kina predstavila jedan od najnaprednijih AI modela do sada

Kineska kompanija Z.ai (nekada poznata kao Zhipu AI) predstavila je svoj najnoviji model GLM-5.2. Za njega stručnjaci tvrde da predstavlja jedan od najvećih tehnoloških iskoraka kineske AI industrije do sada. Prema prvim analizama, ovaj model u pojedinim zadacima postiže rezultate koji su veoma bliski, a u nekim oblastima čak i bolji od vodećih modela kompanija OpenAI i Anthropic.

Poslednjih nekoliko godina najveći razvoj veštačke inteligencije dolazio je iz američkih kompanija poput OpenAI-ja, Google DeepMind-a i Anthropic-a. Kina intenzivno ulaže milijarde dolara u razvoj sopstvenih AI sistema kako bi smanjila tehnološku zavisnost od Zapada. GLM-5.2 pokazuje da se taj jaz ubrzano smanjuje. Model je posebno razvijen za složene zadatke. Poput programiranja, rešavanja kompleksnih problema i upravljanja AI agentima koji mogu samostalno izvršavati zadatke. Model je na javnim testovima ostvario rezultate veoma bliske najnaprednijim američkim modelima, ali uz znatno niže troškove rada.

Jedna od najvećih prednosti novog kineskog modela jeste njegov kontekst od milion tokena. To znači da može da obradi ogromnu količinu teksta ili programskog koda u jednom razgovoru. To omogućava analizu velikih projekata, dugih dokumenata ili složenih zadataka bez gubitka prethodnog konteksta. Model je optimizovan za dugotrajne zadatke. Poput razvoja softvera ili rada AI agenata, koji zahtevaju kontinuirano planiranje i izvršavanje više koraka.

Za razliku od većine vodećih američkih modela, GLM-5.2 je objavljen kao open-weight model. To znači da istraživači i kompanije mogu da ga preuzmu, prilagode sopstvenim potrebama i pokreću na sopstvenoj infrastrukturi. Ovakav pristup ubrzava razvoj novih aplikacija i smanjuje troškove korišćenja AI, ali istovremeno izaziva zabrinutost stručnjaka za sajber bezbednost. Pošto se model može lokalno instalirati i modifikovati, postoji mogućnost da bude zloupotrebljen za razvoj naprednih alata za hakovanje ili pronalaženje bezbednosnih propusta.

Apple predstavio najnapredniju Siri do sada

Apple je na svojoj godišnjoj konferenciji 2026. predstavio novu generaciju svog glasovnog asistenta Siri AI, zasnovanu na platformi Apple Intelligence. Reč je o najvećoj promeni od kada je Siri predstavljena 2011. godine. Za razliku od dosadašnje verzije, koja je uglavnom izvršavala jednostavne glasovne komande poput postavljanja alarma ili slanja poruka, nova Siri koristi generativnu veštačku inteligenciju kako bi razumela prirodniji govor, povezivala informacije iz različitih aplikacija i obavljala znatno složenije zadatke.

Jedna od najvažnijih novina jeste razumevanje ličnog konteksta. Uz dozvolu korisnika, Siri može da pristupi podacima iz aplikacija. Kao što su npr. Poruke, Mail, Kalendar, Beleške i Fotografije kako bi pronašla potrebne informacije. Korisnik više ne mora da pamti gde se određeni podatak nalazi. Dovoljno je da postavi pitanje, a Siri će sama pretražiti relevantne aplikacije i pronaći odgovor.

Nova Siri donosi i funkciju onscreen awareness, odnosno mogućnost da razume sadržaj koji se nalazi na ekranu uređaja. Zahvaljujući tome, može da prepozna dokument, fotografiju ili internet stranicu koju korisnik trenutno gleda i da na osnovu toga izvrši odgovarajuću radnju, bez dodatnih objašnjenja.

Veliko unapređenje donosi i prirodnija komunikacija. Za razliku od stare Siri, koja je često zahtevala kratke i precizne komande, nova verzija pamti tok razgovora i razume kontekst. Tako korisnik ne mora da ponavlja ceo zahtev pri svakom novom pitanju. Pored toga, Siri sada može da izvršava složenije zadatke kroz više aplikacija istovremeno. Na primer, može da pronađe dokument iz elektronske pošte, sačuva ga u odgovarajući folder, izdvoji informacije iz njega ili ih prosledi drugoj osobi, sve u okviru jednog zahteva.

Apple ističe da je zaštita privatnosti ostala jedan od glavnih prioriteta. Većina obrada izvršava se direktno na uređaju, dok se za zahtevnije zadatke koristi tehnologija Private Cloud Compute, koja omogućava obradu podataka u bezbednom okruženju, bez njihovog čuvanja ili korišćenja za obuku modela.

Nova Siri tako predstavlja značajan korak napred u odnosu na prethodnu verziju. Umesto asistenta koji izvršava pojedinačne komande, korisnici dobijaju inteligentnog digitalnog pomoćnika koji razume kontekst, povezuje informacije i može aktivno da pomogne u obavljanju svakodnevnih zadataka.

Zanimljivosti

Tokenmaxxing: Kada AI košta više od ljudi

Veštačka inteligencija poslednjih godina postala je nezaobilazan alat u poslovanju, a mnoge kompanije požurile su da je uvedu u gotovo svaki segment rada. Međutim, kako je broj AI alata rastao, rasli su i troškovi njihove upotrebe. Tako je tokom 2026. godine nastao novi pojam – tokenmaxxing, koji opisuje praksu u kojoj se velika potrošnja AI tokena smatra pokazateljem uspešne primene veštačke inteligencije i veće produktivnosti zaposlenih. Umesto očekivanih ušteda, pojedine kompanije suočile su se sa milionskim računima za korišćenje AI servisa, što je otvorilo pitanje da li AI zaista donosi finansijsku korist.

Termin tokenmaxxing nastao je u tehnološkoj industriji kada su velike kompanije počele da podstiču zaposlene da što intenzivnije koriste AI alate. U pojedinim organizacijama korišćenje veštačke inteligencije postalo je čak i jedan od pokazatelja radnog učinka. Tako su zaposleni sve češće rešavali zadatke uz pomoć AI sistema ili pokretali više AI agenata istovremeno. Kako se većina komercijalnih modela naplaćuje prema broju obrađenih tokena (jedinica teksta koje model prima i generiše) potrošnja je počela naglo da raste.

Poseban problem pojavom agentnih AI sistema postao je još izraženiji. Za razliku od klasičnog chatbot razgovora, AI agenti samostalno izvršavaju više koraka. Oni planiraju zadatke, analiziraju podatke i pozivaju dodatne modele. Zbog toga mogu da potroše i do hiljadu puta više tokena od običnog upita. U pojedinim razvojnim timovima mesečni troškovi za AI tokene premašili su milion dolara. Zabeleženi su i slučajevi u kojima su kompanije potrošile planirani godišnji AI budžet za svega nekoliko meseci.

Upravo zbog toga sve češće se pojavljuje tvrdnja da je u pojedinim slučajevima korišćenje veštačke inteligencije postalo skuplje od angažovanja ljudi. Razlog nije to što je cena jednog AI upita visoka. Već to što se milioni ili milijarde tokena troše svakodnevno na veliki broj automatizovanih procesa. Kada se tome dodaju ograničeni dobici u produktivnosti, ukupni troškovi mogu premašiti cenu rada zaposlenih koji obavljaju iste zadatke. Stručnjaci ističu da mnoge kompanije još uvek ne mogu jasno da pokažu da povećana potrošnja AI tokena donosi proporcionalno veću poslovnu vrednost.

Tina Paunović, master inženjer informacionih sistema