KRŠ, LOM I NEMAR: Bacamo nameštaj u potoke, pa se čudimo što nam se dvorišta plave
Dok se zaklinjemo u lepotu Mojsinjske Svete gore, njeni obodi u selu Makrešane polako nestaju pod naslagama šuta, plastike i odbačenog nameštaja. Na mestu gde bi trebalo da niču etno-sela i pešačke staze, danas teku potoci zagušeni ljudskim nemarom, pretvarajući svaki jači pljusak u ekološku bombu koja se sručuje pravo na pragove meštana. Između ćutanja gradske uprave i komšijskog „skrivanja“ otpada u šumi, postavlja se surovo pitanje: da li smo kao društvo nepovratno zagadili sopstvenu budućnost zarad parčeta puta do prve divlje deponije?
U selu Makrešane, na obodima Mojsinjske Svete gore, predeli koji bi zbog svoje lepote mogli da budu okosnica seoskog turizma, postali su taoci ljudskog nemara. Na potezu poznatom kao Jelenac, na mestu gde kroz šumu protiču dva potoka, prirodu “krasi” santitarni otpad, plastika, stari nameštaj, šut…
Meštani Makrešana svedoče da ovo uništavanje prirode traje godinama. Dva potoka u šumovitom delu sela praktično su zatrpana smećem, a osim zagađenja prirode, dodatni problem je i to što prilikom svake obilnije kiše, nabujala voda otpad nosi nizvodno, sve do urbanog dela ovog naseljenog mesta.
-Baca se sve, stari tepisi, flaše, plastika, delovi nameštaja, bela tehnika, šut… Kad krenu kiše, deo toga završi u urbanom delu sela, dolazi do zagušenja potoka, a rezultat toga su poplavljena dvorišta i obradive površine. Otpad koji potoci ne zadrže u selu, nastavlja put ka Rasini- objašnjava jedan od meštana.
Meštanin koji je takođe želeo da ostane anoniman, navodi da se pre nekoliko godina pismenim putem obratio Gradskoj upravi, kada je upozorio na postojanje više divljih deponija u tom selu.
–Ima ih desetak, manjih i većih. Obraćao sam se Gradskoj upravi pisanim putem, ali odgovor nikad nisam dobio, niti je iko došao da vidi kako te deponije izgledaju.
On kaže da JKP jednom nedeljno organizovano odvozi komunalni otpad:
-Osim toga, imamo i kontejnere, ali mislim da ih je nedovoljno i da nisu ravnomerno raspoređeni. Ipak, to nije opravdanje da smeće baca gde ko stigne. Za kabasti otpad, treba pozvati JKP, ali to niko ne čini. Umesto toga, radije odu u šumu da ga tamo “sakriju”. Očigledno, do nas je, ali bi nadležni ipak trebalo da reaguju i da uklone ove divlje deponije koje godinama uništavaju prirodu.
Meštani koji su nas i odveli do divljih deponija na periferiji Makrešana, kažu i to da u selu nikada nije organizovana akcija uklanjanja divljih deponija.
-Priroda je ovde prelepa, ima potencijala čak i za razvoj seoskog turizma. Ono što nedostaje je volja, nema inicijative da se bilo šta uradi kako bi se priroda očuvala. Mesna zajednica bi, na primer, mogla da okupi meštane i da organizuje zajedničku akciju uklanjanja divljih deponija. Toga nema.
Nadležne smo pitali da li su upoznati sa postojanjem divljih deponija u Makrešanu, te da li je i kada u planu njihovo uklanjanje. Čekamo odgovor.
Tekst i foto: J.Pavlović
Izvor: KruševacPRESS
