Iz sveta veštačke inteligencije #24

Uporni smo… Evo izdanja broj 24.

Vesti

AI kolege u Kini: radnici koji obučavaju sopstvenu zamenu

U kineskoj tehnološkoj industriji pojavljuje se novi i sve značajniji trend. Trend koji menja način na koji se razume posao, znanje i uloga zaposlenih. Reč je o konceptu „AI kolega“. U okviru njega se rad jednog zaposlenog analizira i pretvara u veštačku inteligenciju koja može da obavlja slične zadatke.

Ideja je da se iz svakodnevnog rada, načina komunikacije, donošenja odluka, pisanja koda i korišćenja internih dokumenata, prikupe podaci koji zatim služe za treniranje AI sistema. Na osnovu tih informacija kreira se digitalni agent koji u velikoj meri može da imitira način rada konkretne osobe.

U početnoj fazi, ovaj pristup je predstavljen kao način da se znanje sačuva unutar kompanije. Ali, i da se spreči njegov gubitak kada zaposleni ode iz firme. Međutim, u praksi se pokazuje da ovakav sistem ima mnogo šire posledice.

U nekim kineskim kompanijama zaposleni su počeli da dobijaju zadatak da sami razvijaju AI veštine koje opisuju i automatizuju njihov posao. To znači da oni zapravo formalizuju sopstveno znanje i pretvaraju ga u sistem koji može da ga izvršava bez njihovog učešća. Na taj način, radnik više nije samo korisnik alata, već i njegov tvorac. Međutim, istovremeno postaje i deo procesa u kome se njegov posao postepeno digitalizuje i potencijalno zamenjuje.

Ovakav pristup dovodi do značajne promene u načinu na koji zaposleni doživljavaju svoj rad. Ono što je nekada bilo lično iskustvo i profesionalna vrednost, sada postaje skup podataka koji se može preneti u AI sistem. U tom kontekstu, sve više se menja i kriterijum vrednosti rada. Nije više ključno samo šta neko zna da uradi, već i koliko precizno to znanje može da se „prevede“ u algoritam koji ga automatski izvršava.

Iako se ovi sistemi uvode sa ciljem povećanja efikasnosti i produktivnosti, oni istovremeno otvaraju i pitanja o budućnosti zaposlenja. Kada se radni procesi u velikoj meri mogu automatizovati na osnovu znanja samih radnika, granica između asistenta i zamene postaje sve tanja. To stvara novu vrstu neizvesnosti u radnom okruženju. Tada zaposleni istovremeno doprinose razvoju sistema koji može smanjiti potrebu za njihovim radom.

Trend „AI kolega“ u Kini pokazuje kako se veštačka inteligencija sve dublje integriše u svakodnevni rad. Ono što je počelo kao alat za očuvanje znanja, sve više postaje sistem koji može reprodukovati ljudski rad.

Tennesse zakon

U američkoj saveznoj državi Tennessee predložen je zakon koji bi značajno proširio krivičnu odgovornost u oblasti razvoja veštačke inteligencije. Posebno kada je reč o treniranju AI sistema koji funkcionišu kao chatbotovi.

Reč je o zakonodavnom predlogu koji pokušava da reguliše način na koji se veštačka inteligencija obučava. I to sa posebnim fokusom na sisteme koji komuniciraju sa korisnicima kroz prirodni jezik. Prema samom tekstu predloga, određene prakse u razvoju AI modela mogle bi biti tretirane kao krivično delo ako se proceni da takvi sistemi mogu dovesti do štetnih posledica po korisnike.

Posebno je sporno to što predlog zakona ne cilja samo očigledne zloupotrebe, kao što su podsticanje na samopovređivanje ili nasilje, već ide i korak dalje. Prema analizi, problematičnim bi moglo da se smatra i treniranje AI sistema da simuliraju ljudske emocionalne odnose, da pružaju utisak empatije ili da se ponašaju na način koji imitira ljudsku ličnost u komunikaciji sa korisnicima.

Upravo ovaj deo izaziva najviše kritika u stručnoj javnosti, jer savremeni chatbotovi i AI asistenti u svojoj osnovi funkcionišu tako što koriste prirodan, razgovorni stil i često se doživljavaju kao „slični čoveku“. To nije sporedna funkcija, već ključni element njihovog dizajna i načina interakcije sa korisnicima.

Analiza ukazuje da bi, ukoliko bi se ovako formulisani zakon usvojio, on mogao da stvori pravnu nesigurnost za programere i kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju. Razlog je to što bi čak i standardne funkcije savremenih AI sistema, poput prirodne konverzacije, prilagođavanja tonu korisnika ili simulacije ljudske komunikacije, potencijalno mogle doći pod udar krivične odgovornosti.

Pored krivičnopravnih posledica, u tekstu se navodi i mogućnost građanskih tužbi protiv kompanija koje razvijaju AI sisteme. Uključujući zahteve za naknadu štete i druge oblike pravne odgovornosti.

U širem kontekstu, ovaj predlog zakona se posmatra kao deo sve intenzivnije regulacije veštačke inteligencije u Sjedinjenim Američkim Državama. Ipak, za razliku od većine drugih inicijativa koje se fokusiraju na konkretne zloupotrebe i bezbednosne rizike, predlog iz Tennesseeja ide korak dalje. On dotiče same osnove načina na koji savremeni AI sistemi funkcionišu. Zbog toga autori analize zaključuju da bi ovakav zakon, ukoliko bi bio usvojen u sadašnjem obliku, mogao imati dalekosežne posledice po razvoj industrije veštačke inteligencije, ne samo u Tennessiju već i šire.

Zanimljivosti

AI koji igra stoni tenis bolje od profesionalaca

U najnovijem razvoju robotike i veštačke inteligencije, Sonyjev AI robot pod nazivom Ace uspeo je da se takmiči sa nekim od najboljih stonotenisera i čak u pojedinim mečevima izađe kao pobednik. Ovaj rezultat izazvao je veliku pažnju naučne i tehnološke zajednice, jer pokazuje koliko brzo AI sistemi napreduju u složenim fizičkim zadacima.

Robot Ace nije obična mašina za treniranje ili demonstraciju. On je dizajniran da igra stoni tenis po zvaničnim pravilima i da se suoči sa ljudima koji imaju profesionalno iskustvo. Tokom testiranja, Ace je igrao protiv elitnih igrača sa dugogodišnjim treningom i profesionalaca. Pri tome je uspeo da pobedi u delu mečeva i pruži izuzetno snažan otpor i najboljim sportistima.

Ključ njegove sposobnosti leži u naprednom sistemu percepcije i učenja. Ace koristi mrežu kamera postavljenih oko stola koje u realnom vremenu prate lopticu, njenu brzinu i rotaciju. Posebno je važno to što može da analizira spin loptice, što je jedan od najtežih elemenata u stonom tenisu.

Na osnovu tih podataka, robot donosi odluke u deliću sekunde i upravlja mehaničkom rukom sa više zglobova. Ona imitira pokrete ljudske ruke. Sistem je treniran kroz metodu poznatu kao učenje kroz iskustvo (reinforcement learning). Tu je AI igrao milione simuliranih mečeva pre nego što je izašao na realni sto.

Ovaj projekat predstavlja značajan korak napred jer stoni tenis zahteva izuzetno brze reakcije, preciznu koordinaciju i sposobnost prilagođavanja nepredvidivim situacijama. Do skoro, AI sistemi su dominirali u igrama poput šaha ili Go-a, koje su potpuno digitalne i sporije po tempu.

Međutim, stoni tenis spada u kategoriju realnih izazova, gde robot mora da kombinuje percepciju u realnom vremenu, fizičku koordinaciju, strategiju i donošenje odluka pod pritiskom. Upravo zato uspeh sistema Ace pokazuje da veštačka inteligencija više nije ograničena samo na digitalne okruženja. Ona već ulazi u fizički svet sa sve većom preciznošću.

Stručnjaci ističu da ovakvi sistemi mogu imati mnogo širu primenu od sporta. Tehnologije koje omogućavaju robotu da brzo “vidi”, razume i reaguje mogu se koristiti u industriji, medicini, logistici i autonomnim sistemima.

Tina Paunović, master inženjer informacionih sistema