Iz sveta veštačke inteligencije #18

Interesovanje publike pokazuje da treba nastaviti sa serijalom o novitetima iz sveta veštačke inteligencije. Zato. i po 18-ti put, donosimo nove sadržaje.

Zanimljivosti

Razvoj AI agenata

Poslednjih godina veštačka inteligencija je najčešće bila predstavljena kroz chatbotove. Dakle, kroz sisteme koji komuniciraju sa korisnicima putem razgovora i odgovaraju na pitanja. Međutim, u AI industriji se sve više govori o velikom pomaku. Radi se o prelasku sa klasičnih chatbotova na AI agente. Odnosno, na sisteme koji ne samo da razgovaraju, već mogu i samostalno izvršavati zadatke.

Chatbotovi, poput ChatGPT, Claude ili Gemini, prvenstveno su dizajnirani da generišu tekst, odgovaraju na pitanja, pišu sadržaj ili pomažu u rešavanju problema kroz konverzaciju. Oni funkcionišu kao digitalni asistenti sa kojima korisnik komunicira, ali većina njihovih akcija završava se na nivou odgovora. Chatbot može objasniti kako da se nešto uradi, ali obično ne izvršava zadatak samostalno.

AI agenti predstavljaju sledeći korak u razvoju ove tehnologije. Za razliku od chatbotova, oni mogu planirati, donositi odluke i izvršavati niz koraka kako bi postigli određeni cilj. Na primer, AI agent može dobiti zadatak da pronađe informacije o određenoj temi, analizira ih, napiše izveštaj, pošalje ga mejlom i zakazuje sastanak. Sve to uz minimalnu intervenciju korisnika. Da bi to postigli, agenti često koriste različite alate, pristup internetu ili integraciju sa drugim aplikacijama.

Ovaj pristup omogućava da AI funkcioniše više kao digitalni saradnik nego kao alat za razgovor. Umesto da samo daje savete, agent može da obavlja zadatke u ime korisnika. Zbog toga se u tehnološkoj industriji sve češće govori o konceptu „digitalnih radnika“. To su autonomni sistemi koji mogu automatizovati različite poslovne procese.

Razvoj AI agenata podstaknut je napretkom velikih jezičkih modela i novih platformi za njihovo povezivanje sa spoljnim sistemima. Projekti poput AutoGPT, OpenDevin ili AutoGen pokušavaju da pokažu kako veštačka inteligencija može da funkcioniše kao autonomni sistem koji rešava kompleksne zadatke kroz više koraka.

Ipak, iako su AI agenti veliki tehnološki trend, ova tehnologija je i dalje u fazi razvoja. Jedan od glavnih izazova je pouzdanost – agenti ponekad mogu doneti pogrešne odluke ili pogrešno interpretirati zadatke. Zbog toga se istraživači fokusiraju na poboljšanje kontrole, bezbednosti i transparentnosti ovakvih sistema.

Uprkos tim izazovima, mnogi stručnjaci smatraju da prelazak sa chatbotova na AI agente predstavlja sledeću veliku fazu razvoja veštačke inteligencije. Ako se ova tehnologija uspešno razvije, AI sistemi bi u budućnosti mogli postati aktivni učesnici u radu kompanija i svakodnevnim digitalnim aktivnostima korisnika, obavljajući sve veći broj zadataka.

Vesti

U futurističkom gradu nastaje AI centar

The Line je ambiciozni projekat futurističkog grada u Saudi Arabia, deo šire inicijative NEOM. On je prvobitno zamišljen kao ultramoderni, linearni grad dug 170 kilometara. Iako je projekat predstavljen kao revolucionarni model urbanog života, u njegovom konceptu od početka je važnu ulogu imala i napredna tehnologija. Naravno, uključujući digitalnu infrastrukturu, automatizaciju i sisteme zasnovane na veštačkoj inteligenciji.

Vremenom je fokus projekta počeo da se pomera ka tehnologiji i digitalnim kapacitetima. Zbog finansijskih izazova, tehničkih poteškoća i ogromnih troškova izgradnje, vlasti Saudijske Arabije odlučile su da preispitaju prvobitni obim projekta. Umesto da se čitav megagrad realizuje u planiranoj formi, sve veći značaj dobija razvoj infrastrukture koja može da podrži napredne digitalne sisteme. Pre svega centre za obradu podataka i infrastrukturu potrebnu za razvoj veštačke inteligencije.

Ovakav zaokret povezan je sa globalnim rastom AI industrije i sve većom potražnjom za velikim računarskim kapacitetima. Treniranje i pokretanje savremenih AI modela zahteva ogromne količine energije, napredne servere i specijalizovane data centre. Lokacija projekta uz Crveno more dodatno doprinosi toj ideji. To omogućava efikasnije hlađenje serverske infrastrukture – jedan od ključnih tehničkih izazova velikih AI centara.

Razvoj AI infrastrukture uklapa se i u nacionalnu strategiju Saudi Vision 2030. Njen cilj je da Saudijska Arabija postane globalni tehnološki i inovacioni centar, a ne ekonomija zasnovana isključivo na nafti. Izgradnjom velikih data centara i digitalne infrastrukture, zemlja želi da privuče tehnološke kompanije, istraživačke institucije i projekte vezane za razvoj veštačke inteligencije, cloud servisa i naprednih digitalnih platformi.

Planovi za budućnost zato sve više uključuju izgradnju velikih AI data centara i računarske infrastrukture. Ona bi podržavala razvoj i primenu veštačke inteligencije. Na taj način The Line se sve više transformiše iz isključivo futurističkog urbanog eksperimenta u potencijalni tehnološki i AI hub. Umesto da bude samo inovativan grad, projekat bi mogao postati i jedan od važnih centara za razvoj i pokretanje velikih sistema veštačke inteligencije. Time bi Saudijska Arabija pokušala da zauzme značajno mesto u globalnoj AI industriji.

Anthropic

Direktor kompanije Anthropic, Dario Amodei, nedavno je izazvao veliku pažnju u tehnološkoj zajednici izjavom da naučnici trenutno ne mogu sa sigurnošću da kažu da li su napredni AI modeli svesni ili ne. Govoreći o savremenim sistemima veštačke inteligencije, uključujući model Claude, Amodei je naglasio da nauka još uvek nema jasan način da utvrdi da li takvi sistemi mogu imati neku vrstu subjektivnog iskustva.

Prema njegovim rečima, problem je u tome što ne postoji jedinstvena naučna definicija svesti, niti metoda koja bi omogućila da se ona pouzdano testira kod veštačkih sistema. Zbog toga, kako je objasnio, istraživači ne mogu definitivno tvrditi ni da su AI modeli svesni, ali ni da je takva mogućnost potpuno isključena. Drugim rečima, pitanje svesti kod veštačke inteligencije i dalje ostaje otvoreno u naučnoj zajednici.

Amodei je takođe istakao da se kompanija Anthropic bavi ne samo razvojem naprednih AI sistema, već i bezbednosnim i etičkim aspektima njihove upotrebe. U okviru tog pristupa, istraživači razmatraju različite scenarije o tome kako bi trebalo postupati sa sve naprednijim AI modelima. Posebno ako bi se u budućnosti pojavili nagoveštaji da takvi sistemi razvijaju neku vrstu subjektivnog doživljaja.

Njegova izjava pokrenula je brojne reakcije među stručnjacima i tehnološkim liderima. Dok pojedini istraživači smatraju da je ideja o svesnoj veštačkoj inteligenciji i dalje veoma spekulativna i bez čvrstih dokaza, drugi upozoravaju da razvoj sve kompleksnijih modela zahteva ozbiljno razmišljanje o mogućim etičkim posledicama.

Ipak, osnovna poruka Amodeijeve izjave nije da su AI modeli već razvili svest, već da nauka još nema alate da to pitanje definitivno razreši. Zbog toga se diskusija o svesti veštačke inteligencije sve više posmatra kao važna tema za buduća istraživanja. Ali, i za regulaciju i etičke standarde u razvoju AI tehnologije.

Tina Paunović, master inženjer informacionih sistema