Gladan veteran u mraku čeka milostinju države
Dok je mogao da ratuje za svoju državu, kada je to bilo potrebno, Zoran Grčić je itekako bio od koristi. Kao mlad vojnik, tada usred odsluženja vojnog roka, nije ni znao šta ga sve čeka. Na ratištu je proveo 122 dana. Te slike ga i danas progone.
Tokom učešća u ratu strah nestane, ali se posledice osete nakon mnogo godina. Upravo se to njemu dogodilo, A dogodilo se i to da Zoran danas jedva sastavlja kraj s krajem. Sticajem okolnosti nije ostvario ni status borca ni status ratnog vojnog invalida. Dodatno ga boli to što je 11 puta odbijen za tuđu negu i pomoć jer, kako smo saznali, ne ispunjava uslove. Rešenje, međutim, niko od nadležnih ne nudi.
– Živim vrlo teško, moja primanja od 25.000 dinara su dovoljna tek da pokrijem najosnovnije životne namirnice, nekada ni za to nema. Pijem dosta lekova i neke moram da plaćam. Jednom dnevno imam pravo na obrok u narodnoj kuhinji. Često legnem gladan. Najteže mi je palo učešće u ratu, tamo sam se nagledao svačega. Na moje oči raspadala se jedna velika država. Posledice rata počeo sam da osećam godinama nakon njegovog završetka, noću je najteže. Nekada ni lekovi ne pomažu. Spavam sa upaljenim svetlom – drhtavim glasom nam priča Zoran Grčić.
Živi sam, nije se ženio, decu nema. U istom dvorištu u selu Kapidžija, nedaleko od Kruševca, je njegov rođeni brat, koji ima svoju porodicu. Kad mu je teško, njemu se obrati, ali i on teško živi te je Zoran često prepušten sam sebi. Ovu zimu je nekako preživeo, drva je dobio od udruženja boraca.
Država kao da ga je zaboravila. Prošle godine, svi borci koji su se prijavili, dobili su boračke spomenice. Dobio ju je i Zoran, na čemu je zahvalan, ali to nije promenilo njegov status. Kod njega smo zatekli prazan frižider, ne pamti kada je bio napunjen. Stolarija je dotrajala, laminat propao, izolacija loša, na kući nema dimnjaka.
Zoran, nažalost, u ovom trenutku nema status borca ni ratnog vojnog invalida.
U trenutku kada se promenio zakon 2021.godine, u vreme korone, mali broj učesnika u ratu je podneo potpunu dokumentaciju i ostvario ovaj status. Zoran to nije učinio i zato nema prava na beneficije koje ostvaruju borci. Kako su nam rekli iz udruženja boraca „Branitelji mira“, od ukupno 180.000 boraca, koliko se pretpostavlja da ih ima u Srbiji, svega 80-tak hiljada se prijavilo i ostvarilo status borca ili ratnog vojnog invalida. Iz pomenutog udruženja smo dobili informaciju da su Zoranu dali jednokratnu finansijsku pomoć u iznosu od 24.000 dinara te osam metara drva za ogrev.
U trenutku stupanja novog zakona na snagu, Zoran nije imao potrebnu hospitalizovanu dijagnozu svog lečenja. Zato je odbijen, odnosno nije ostvario status ratnog vojnog invalida.
Da nesreća nikada ne ide sama, potvrđuje činjenica da je Zoran čak 11 puta odbijen za tuđu negu i pomoć. Imajući u vidu da ima posttraumatski poremećaj i bolesti zbog kojih mora doživotno da uzima terapiju, nadao se da će moći da koristi tuđu negu i pomoć.
Kada je i jedanaesti put odbijen, uz obrazloženje da mu vid nije oštećen 100 odsto, odlučio je da se obrati medijima, nadajući se da će mu to pomoći.
U vezi sa tim, pitanja smo uputili PIO fondu, koji je u odgovorima naveo da, što se tiče pitanja u vezi sa brojem podnošenja zahteva za tuđu negu i pomoć, korisnik i osiguranik mogu neograničen broj puta podneti zahtev za tuđu negu i pomoć.
Što se tiče pitanja u vezi sa uslovima za ostvarivanje prava na tuđu negu i pomoć dobili smo birokratski odgovor da se sve radi u skladu sa zakonom i propisima, u koje se Zoran, očigledno, ne uklapa. Ni mrvica dobre volje niti ideje, predloga, kako bi moglo da mu se pomogne.
I dok Zoran, ratni veteran, čeka milostinju od države, jer sa penzijom od 25.000 dinara ne može da preživi, dani još nekako prođu, ali su noći teške, neizdržive, jer mu se vraćaju slike užasa, kojima je svedočio. Jutra dočekuje bez odgovora i bilo kakve podrške i pomoći, da može makar jedan dan da proživi bez egzistencijalnog straha.
Tekst i foto: S.S.
Izvor: KruševacPRESS
