Tri deteta, jedna reka i ista opomena koju godinama ignorišemo

Svi ste pratili medije poslednjih dana. Samo jedan dan bio je dovoljan da Morava odnese tri mlada života. Dvojica dečaka iz okoline Kruševca izgubila su život u vodi kod Stalaća, dok se istog dana u Velikoj Moravi kod Velike Plane utopila i četrnaestogodišnja devojčica. Tragedije koje su potresle celu Srbiju ponovo su otvorile pitanje o kojem se govori tek kada bude kasno – koliko su zapravo bezbedna divlja kupališta na rekama i jezerima i zašto Srbija još nema ozbiljan sistem obuke neplivača?

Prema dostupnim informacijama, dečaci su stradali u blizini železničkog mosta kod Stalaća, na mestu koje lokalno stanovništvo godinama koristi za kupanje i ribolov. Svedoci navode da je reč o delu reke poznatom po dubini i virovima, koji predstavljaju ozbiljnu opasnost čak i za iskusne plivače.

I dok su porodice i prijatelji oplakivali dečake, stigla je vest da je Velika Morava istog dana odnela i život četrnaestogodišnje devojčice kod Velike Plane. Tako je jedna reka, za svega nekoliko sati, postala simbol tragedije koja je mogla da bude upozorenje mnogo ranije.

Rasinski okrug okružen vodom, ali bez sistema zaštite

Kruševac i Rasinski okrug okruženi su brojnim rekama, jezerima i akumulacijama. Zapadna Morava, Južna Morava, Rasina, Ćelijsko jezero, brojni rukavci i šljunkare tokom leta postaju mesta okupljanja građana.

Problem je što se značajan deo kupanja odvija na lokacijama koje nisu uređene, nemaju spasilačke službe, nemaju jasno obeležene dubine, niti redovne kontrole kvaliteta vode.

Mnogi meštani Stalaća, Jasike, Kukljina, Bivolja, Trstenika, Varvarina i Ćićevca odrastali su uz reku. Međutim, današnje generacije dece često imaju manje iskustva u vodi nego njihovi roditelji, dok su istovremeno izložene većem riziku zbog nedostatka organizovane obuke i nadzora.

Najveći problem nije samo postojanje divljih kupališta. Problem je činjenica da su ona postala praktično jedina opcija za veliki broj mladih tokom letnjih meseci.

Neplivači u zemlji reka

Jedna od najneprijatnijih činjenica jeste da Srbija nema jedinstven sistem kojim bi svako dete tokom školovanja naučilo da pliva.

Dok pojedine evropske zemlje plivanje tretiraju kao osnovnu životnu veštinu, kod nas ono uglavnom zavisi od finansijskih mogućnosti porodice, dostupnosti bazena i dobre volje lokalnih samouprava.

Posledica toga je da mnoga deca prvi ozbiljan kontakt sa dubokom vodom imaju upravo na rekama.

U slučaju tragedije kod Stalaća, pojedini učesnici spasavanja naveli su da deca nisu znala da plivaju. Ukoliko se te informacije potvrde, postavlja se pitanje koliko je još dece u Rasinskom okrugu u sličnoj situaciji.

Ne postoji javna baza podataka koja bi precizno pokazala koliko učenika osnovnih škola u Kruševcu ume da pliva. To samo po sebi predstavlja problem, jer je nemoguće planirati preventivne mere bez poznavanja stvarnog stanja.

Divlja kupališta nisu „prirodni bazeni“

Jedna od najvećih zabluda jeste da je reka bezbedna ako se na njoj ljudi kupaju godinama. Morava nije bazen. Korito se menja iz godine u godinu. Nastaju novi virovi, nanosi peska, podvodne prepreke i nagli prelazi iz plićaka u duboku vodu. Mesta koja su juče bila bezbedna danas mogu predstavljati smrtonosnu zamku.

Posebno su opasne lokacije oko mostova, stubova i meandara gde se stvaraju snažne podvodne struje. Upravo takvi uslovi pominju se i u vezi sa tragedijom kod Stalaća.

Pored toga, većina divljih kupališta nema spasioce, opremu za spasavanje, označene zone za kupanje niti organizovan nadzor. Kada se nesreća dogodi, pomoć često stiže tek nakon poziva građana, a tada je svaki minut presudan.

Zašto se reaguje tek nakon tragedije?

Nakon svakog utapanja slede upozorenja, apeli i saopštenja. Nekoliko dana kasnije tema nestane iz javnosti. Ono što uglavnom izostaje jesu sistemska rešenja.

Zašto svaka osnovna škola nema organizovanu obuku plivanja?

Zašto lokalne samouprave ne mapiraju najopasnija divlja kupališta?

Zašto na početku svake sezone ne postoje javne kampanje o bezbednosti na vodi?

Zašto se ne postavljaju upozoravajuće table na lokacijama na kojima su se već događale nesreće?

To nisu pitanja za roditelje. To su pitanja za obrazovni sistem, lokalne samouprave, sportske saveze i državne institucije.

Koliko još upozorenja treba?

Smrt dvojice dečaka kod Stalaća i devojčice u Velikoj Moravi nije samo crna hronika. To je pokazatelj da Srbija i dalje nema dovoljno razvijen sistem prevencije utapanja. Kruševac i Rasinski okrug imaju privilegiju da žive uz reke koje su vekovima oblikovale ovaj kraj. Međutim, ista ta voda svake godine odnosi ljudske živote.

Zato pitanje više nije da li su divlja kupališta opasna. To znamo odavno.

Pravo pitanje je koliko će još tragedija biti potrebno da se plivanje uvede kao osnovna životna veština svakog deteta i da bezbednost na vodi postane pitanje javnog interesa, a ne tema o kojoj govorimo samo kada Morava ponovo odnese nečiji život.

Pitanja i odgovori

Da li su divlja kupališta u okolini Kruševca bezbedna?

Ta kupališta nemaju spasioce, uređenu infrastrukturu niti stalni nadzor, zbog čega nose značajno veći rizik od zvaničnih kupališta.

Zašto su reke opasnije od bazena?

Reke imaju virove, podvodne struje, promenjivu dubinu i prepreke koje često nisu vidljive sa površine.

Da li sva deca u Srbiji prolaze obuku plivanja?

Ne. Obuka plivanja nije sistemski organizovana za svu decu tokom školovanja.

Kako smanjiti rizik od utapanja?

Kroz obuku plivanja, kupanje isključivo na uređenim kupalištima, stalni nadzor dece i jačanje preventivnih programa bezbednosti na vodi.