Električni trotineti u Kruševcu: Pravila postoje, ali ko ih zaista poštuje?

Sve više trotineta na ulicama, a sve manje poštovanja propisa

Električni trotineti poslednjih godina postali su uobičajena pojava na ulicama Kruševca. Mogu se videti u centru grada, u naseljima Ujedinjene nacije, Rasadnik, Mudrakovac, Bagdala, ali i u okolnim opštinama Rasinskog okruga. Građani ih koriste za odlazak na posao, do škole ili za rekreaciju, jer predstavljaju brz i ekonomičan način prevoza.

Međutim, sa porastom broja korisnika raste i broj situacija koje izazivaju zabrinutost. Vozači trotineta često jure trotoarima među pešacima, prolaze kroz crveno svetlo, koriste slušalice tokom vožnje ili prelaze pešačke prelaze bez silaska sa vozila. Uprkos jasnim pravilima, utisak je da se značajan deo korisnika ponaša kao da propisi za njih ne postoje.

Šta kaže zakon?

Prema važećim propisima u Srbiji, električni trotinet spada u kategoriju lakih električnih vozila. Da bi učestvovao u saobraćaju, mora biti obeležen identifikacionom nalepnicom koju izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja.

Vozači trotineta mogu da se kreću:

• biciklističkim stazama;
• pešačko-biciklističkim stazama;
• biciklističkim trakama;
• kolovozom na putevima gde je ograničenje brzine do 30 km/h;
• punoletni vozači mogu i na putevima gde je ograničenje do 50 km/h ako nema biciklističke infrastrukture.

Prilikom prelaska pešačkog prelaza vozač mora da siđe sa trotineta i da ga gura. Izuzetak postoji samo na obeleženim prelazima biciklističkih staza. Takođe, obavezna je zaštitna kaciga, dok se reflektujući prsluk mora nositi na kolovozu, a noću i u uslovima smanjene vidljivosti i na biciklističkim stazama. Zabranjena je upotreba slušalica na oba uha, kao i prevoz druge osobe na trotinetu.

Realnost na ulicama Kruševca

Dovoljno je provesti desetak minuta u centru Kruševca da bi se uočilo koliko se ova pravila često ignorišu.

Malo je vozača sa kacigama, reflektujući prsluci su gotovo nevidljivi, a pešački prelazi se prelaze bez silaska sa trotineta. Poseban problem predstavljaju mladi koji velikom brzinom prolaze trotoarima na kojima se kreću deca, stariji sugrađani i roditelji sa kolicima.

Građani se sve češće žale na situacije u kojima trotineti prolaze svega nekoliko centimetara od pešaka. U takvim okolnostima dovoljan je trenutak nepažnje da dođe do ozbiljne povrede.

Problem nije u samom vozilu. Električni trotinet može biti korisno i ekološki prihvatljivo prevozno sredstvo. Problem nastaje kada vozači zaborave da su deo saobraćaja i da njihovi postupci mogu ugroziti druge učesnike.

Gde je kontrola?

Jedno od pitanja koje se sve češće postavlja jeste koliko se propisi zaista sprovode.

Na društvenim mrežama i internet forumima brojni korisnici otvoreno priznaju da voze bez nalepnice, kacige ili druge obavezne opreme, navodeći da ih niko ne kontroliše. Istovremeno, pojedini građani smatraju da se zakon primenjuje selektivno i da su kontrole retke.

Upravo zbog toga mnogi vozači stiču utisak da pravila predstavljaju samo formalnost. Takav pristup može imati ozbiljne posledice, jer saobraćajni propisi nisu doneti da bi punili budžet kroz kazne, već da bi sprečili nesreće.

Kazne nisu male

Za vožnju bez propisane nalepnice, vožnju po trotoaru, nenošenje zaštitne opreme ili druge prekršaje predviđene su novčane kazne koje mogu dostići desetine hiljada dinara. Za pojedine teže prekršaje zakon predviđa i strože sankcije.

Međutim, mnogo važnije od same kazne jeste pitanje bezbednosti. Vozač automobila ima karoseriju, vazdušne jastuke i sigurnosni pojas. Vozač trotineta nema ništa od toga. Jedan pad pri brzini od 25 kilometara na čas može dovesti do ozbiljnih povreda glave, ruku ili nogu.

Potrebna je kultura, a ne samo propisi

Kruševac, kao i mnogi drugi gradovi u Srbiji, suočava se sa izazovom kako da uklopi sve veći broj električnih trotineta u postojeći saobraćajni sistem. Dok se ne razvije bolja biciklistička infrastruktura, odgovornost ostaje prvenstveno na samim vozačima.

Poštovanje propisa, nošenje kacige, prilagođena brzina i poštovanje pešaka nisu stvar izbora već osnov bezbednog učešća u saobraćaju.

Jer kada trotinet postane brži od razuma, posledice najčešće ne plaća samo vozač – već i nedužni pešaci koji su se u pogrešno vreme našli na pogrešnom mestu.