Pelet ponovo u deficitu: prazna stovarišta i nagli skok cena usred grejne sezone
Građani koji su poslednjih godina, zbog poskupljenja električne energije i promene tarifnih sistema, prešli na grejanje na pelet, ove zime suočavaju se sa starim problemom – peleta nema dovoljno, a tamo gde ga ima, cena je znatno viša nego ranije.
Na mnogim stovarištima širom Srbije pelet je trenutno nedostupan, dok se u malobrojnim prodajnim mestima gde se može pronaći prodaje po cenama koje su i do 100 evra više po toni u odnosu na prošlu sezonu. Takav rast dodatno opterećuje kućne budžete, posebno u periodu niskih temperatura.
Manjak sirovina i smanjena proizvodnja
Prema navodima stručnjaka iz ove oblasti, osnovni uzrok nestašice leži u nedostatku drvne sirovine. Nepovoljni vremenski uslovi tokom prethodnih meseci otežali su eksploataciju drveta iz šuma, što je direktno uticalo na obim proizvodnje. Većina fabrika trenutno radi znatno ispod svojih maksimalnih kapaciteta, iako tehnički mogu da proizvedu višestruko veće količine.
Proizvođači navode da sve raspoložive sirovine odmah ulaze u preradu i da se pelet praktično bez zadržavanja plasira na tržište. Ipak, zbog smanjenog dotoka drveta, proizvodnja ne uspeva da zadovolji povećanu potražnju.
Nespremnost potrošača dodatno pogoršala stanje
Problem je, prema oceni stručnjaka, produbljen i navikama samih potrošača. Veliki broj domaćinstava pelet kupuje tek pred početak ili tokom grejne sezone, umesto u prolećnim i letnjim mesecima kada je potražnja manja, a cene niže. Zbog slabije tražnje u tom periodu, proizvođači su nabavljali i manje sirovina, što je kasnije dovelo do tržišnih zagušenja.
Nagli porast broja domaćinstava koja su u kratkom roku prešla na grejanje na pelet dodatno je opteretio sistem, jer proizvodnja nije mogla momentalno da odgovori na povećane zahteve.
Visoke maloprodajne cene i sumnje u zloupotrebe
Dok proizvođači najveći deo količina plasiraju kroz veleprodaju, konačnu cenu za krajnje kupce formiraju stovarišta. Upravo tu, kako upozoravaju stručnjaci, dolazi do najvećih odstupanja. U uslovima ograničene ponude, pojedini trgovci značajno povećavaju marže, pa se pelet u maloprodaji prodaje po cenama koje mnogi smatraju neopravdano visokim.
Procene su da je zarada trgovaca po toni višestruko veća od one koju ostvaruju proizvođači, koji u ovakvim okolnostima često posluju na ivici isplativosti ili čak sa gubicima.
Građani u neizvesnosti pred hladnije dane
Iskustva potrošača dodatno potvrđuju ozbiljnost situacije. Mnogi danima obilaze ili pozivaju stovarišta bez ikakvog uspeha, dok zalihe u domaćinstvima rapidno opadaju. Neki su već počeli da štede na grejanju ili razmišljaju o alternativnim energentima, poput uglja ili električnih grejalica, što otvara i pitanje dodatnog opterećenja elektroenergetskog sistema.
Pelet više nije najjeftinija opcija
Nekada smatran jednim od najpovoljnijih i ekološki prihvatljivijih načina grejanja, pelet je od početka 2026. godine postao znatno skuplji. Cene koje se u pojedinim delovima Srbije približavaju ili premašuju 47.000 dinara po toni dovode u pitanje njegovu ekonomsku opravdanost za prosečno domaćinstvo.
Kontrola kvaliteta ostaje važna
U prethodnom periodu uvedeni su propisi koji regulišu kvalitet peleta na domaćem tržištu, sa ciljem da se spreči prodaja proizvoda koji ne odgovaraju deklarisanim standardima. Pravilnik predviđa kontrolu fizičkih i hemijskih osobina, energetske vrednosti, vlažnosti, sadržaja pepela, kao i prisustva potencijalno štetnih materija. Iako taj sistem donosi veću sigurnost kupcima, on sam po sebi ne rešava problem nestašice i visokih cena.
