O brakovima i razvodima
Juče je na portalu KruševacPRESS objavljen tekst posvećen brakovima i razvodima. Statistika je takva da zahteva i jednu dodatnu sociološku analizu. Jer, problemi kojima se bavi pomenuta statistika je nešto što nas, kao društvo, tišti na mnogo načina i u mnogo oblasti. Evo pokušaja na tu temu…
O BRAKOVIMA I RAZVODIMA U SRBIJI 2024. GODINE
Ovaj tekst, zasnovan na statističkim podacima Republičkog zavoda za statistiku, pruža sociološki značajan uvid u demografske, kulturne, ekonomske i vrednosne promene u srpskom društvu. U nastavku sledi analiza ključnih socioloških aspekata koji su uočeni.
1. Opadanje broja sklopljenih brakova
Smanjenje broja sklopljenih brakova za 4,1% u odnosu na 2023. godinu deo je šire demografske i kulturne transformacije:
- Odlaganje braka: Prosečna starost mladoženje (34,5) i neveste (31,5) ukazuje na značajno kasnije ulaske u brak u odnosu na ranije generacije. To je u skladu sa trendovima u većini evropskih zemalja.
- Promena životnih prioriteta: Mladi ljudi često stavljaju obrazovanje, zaposlenje i samostalan životni stil ispred tradicionalnih institucija kao što je brak.
- Ekonomski faktori: Ekonomska nesigurnost, nestabilna zaposlenost i niska kupovna moć odlažu odluke o braku i roditeljstvu.
2. Porast broja razvoda
Porast razvoda za 4,3% i visoka zastupljenost razvoda u brakovima sa decom ukazuju na nekoliko važnih socioloških pojava:
- Smanjena stigmatizacija razvoda: Razvod više nije društveni tabu, naročito u urbanim sredinama.
- Emancipacija žena: Ekonomska aktivnost oba partnera (72%) i češće dobijanje starateljstva nad decom (67,9%) ukazuju na pojačanu autonomiju žena.
- Trajnost brakova: Prosečno trajanje braka do razvoda je 13,9 godina, što znači da se većina razvoda dešava u zrelom periodu života, često nakon što je osnovna uloga porodice u podizanju dece već delimično ostvarena.
3. Homogenost u etničkim i obrazovnim strukturama
Velika većina brakova je:
- Etnički homogena (88,2%)
- Obrazovno simetrična (68,7%)
Ovo ukazuje na:
- Nizak stepen interkulturne integracije, čak i u višenacionalnim sredinama.
- Klasnu zatvorenost i socijalnu homogamiju, tj. da ljudi sklapaju brak unutar istog socijalnog, obrazovnog i kulturnog kruga.
4. Ekonomska aktivnost kao preduslov braka
Činjenica da je u velikom broju brakova (72%) oba partnera ekonomski aktivna ukazuje na:
Ekonomizaciju intimnih odnosa: Odluke o braku sve više zavise od finansijske stabilnosti.
Smanjen značaj patrijarhalne podele uloga, gde je nekada bilo uobičajeno da samo muškarac bude izdržavalac.
5. Nupcijalitet i divorcijalitet – stabilni trendovi
Podaci iz petogodišnjeg perioda (2020–2024) pokazuju stabilnu stopu zaključenih brakova (oko 30.000) i stabilnu stopu razvoda (oko 9.800), što ukazuje na:
Transformaciju institucije braka, ali ne njeno ukidanje – brak i dalje postoji kao društvena norma, ali u izmenjenom obliku.
Društvo u prelazu: Srbija se nalazi na raskršću tradicionalnih vrednosti i modernog individualizma.
6. Deca i razvodi
Da više od polovine razvedenih brakova ima decu (52,2%) otvara pitanja:
Dugoročne socijalne posledice po decu – psihološke, obrazovne, ekonomske.
Ženska odgovornost za brigu o deci – iako je emancipacija žena povećana, izostanak podele roditeljskih obaveza posle razvoda ukazuje na perzistenciju rodnih uloga.
Zaključak
Kao zaključak, možemo reći sledeće. Podaci iz 2024. godine odražavaju dubinske promene u srpskom društvu.
Vidimo:
- Odlaganje braka i rast razvoda
- Povećanu ekonomsku i društvenu autonomiju žena
- Trajnost etničkih i obrazovnih obrazaca prilikom izbora partnera
- Dominantan uticaj ekonomskih uslova na odluke o braku
Sve ovo ukazuje na tranziciju ka individualističkijem društvu. U njemu se lična stabilnost i samorealizacija često stavljaju ispred tradicionalne uloge braka i porodice. Srbija, kao i mnoge druge postsocijalističke države, prolazi kroz proces demografske i vrednosne transformacije. A njeni se efekti već jasno očitavaju u statistikama.
